I was born in Den Bosch, where the painter Hieronymus Bosch named himself after. And I've always been very fond of this painter who lived and worked in the 15th century. And what is interesting about him in relation to morality is that he lived at a time where religion's influence was waning, and he was sort of wondering, I think, what would happen with society if there was no religion or if there was less religion. And so he painted this famous painting, "The Garden of Earthly Delights," which some have interpreted as being humanity before the Fall, or being humanity without any Fall at all. And so it makes you wonder, what would happen if we hadn't tasted the fruit of knowledge, so to speak, and what kind of morality would we have.
Рођен сам у Ден Бошу, месту по коме се и сликар Херонимус Бош назвао. Због тога ми је тај сликар, који је живео је и радио у петнаестом веку, увек био веома драг. Оно што је интересантно о њему, у вези са моралом је, да је живео у време кад је утицај религије јењавао и он се питао, мислим, шта би се догодило са друштвом да нема религије или да је има мање. Због тога је он насликао ову познату слику "Врт земаљских ужитака", коју су неки интерпетирали као човечанство пре греха или човечанство без икаквог греха. То чини да се запитате шта би се догодило да нисмо пробали воће знања, да тако кажем и какву бисмо врсту морала имали.
Much later, as a student, I went to a very different garden, a zoological garden in Arnhem where we keep chimpanzees. This is me at an early age with a baby chimpanzee.
Много касније, као студент, отишао сам у много другачији врт, Зоолошки врт у Арнeму где држимо шимпанзе. Ово сам ја као младић са бебом шимпанзе.
(Laughter)
(Смех)
And I discovered there that the chimpanzees are very power-hungry and wrote a book about it. And at that time the focus in a lot of animal research was on aggression and competition. I painted a whole picture of the animal kingdom and humanity included, was that deep down we are competitors, we are aggressive, we are all out for our own profit, basically. This is the launch of my book. I'm not sure how well the chimpanzees read it, but they surely seemed interested in the book.
Тамо сам открио да су шимпанзе веома гладне моћи и написао сам књигу о томе. У то време фокус многих истраживања о животињама је био усмерен на агресију и супарништво. Насликао сам целу слику животињског царства укључујући човечанство, да смо сви у суштини супарници, да смо агресивни, у основи сви хоћемо своју корист. Ово је представљање моје књиге. Нисам сигуран колико су је добро шимпанзе прочитале, али сигурно су деловале заинтересовано за књигу.
(Laughter)
Now in the process of doing all this work on power and dominance and aggression and so on, I discovered that chimpanzees reconcile after fights. And so what you see here is two males who have had a fight. They ended up in a tree, and one of them holds out a hand to the other. And about a second after I took the picture, they came together in the fork of the tree and kissed and embraced each other.
У процесу овог истраживања о моћи и доминацији агресији итд, открио сам да се шимпанзе помире после борби. Овде видите два мужјака који су се борили. Завршили су на дрвету, један од њих пружа руку оном другом. И отприлике секунд пошто сам их фотографисао, дошли су заједно до рачве гране, пољубили се и загрлили.
And this is very interesting because at the time, everything was about competition and aggression, so it wouldn't make any sense. The only thing that matters is that you win or you lose. But why reconcile after a fight? That doesn't make any sense. This is the way bonobos do it. Bonobos do everything with sex. And so they also reconcile with sex. But the principle is exactly the same. The principle is that you have a valuable relationship that is damaged by conflict, so you need to do something about it. So my whole picture of the animal kingdom, and including humans also, started to change at that time.
Ово је веома занимљиво, јер је до тад све било питање супарништва и агресије, тако да то није имало никаквог смисла. Важно је само то да ли побеђујеш или губиш. Али зашто би се помирили после борбе? То нема никаквог смисла. Овако то раде бонобо мајмуни. Све решавају сексом. Тако да се мире помоћу секса. Принцип је управо исти. Принцип јесте да имате вредну везу која је нарушена конфликтом, тако да треба да предузмете нешто поводом тога. Моја цела слика животињског царства, укључујући и људе такође, тада је почела да се мења.
So we have this image in political science, economics, the humanities, the philosophy for that matter, that man is a wolf to man. And so deep down, our nature is actually nasty. I think it's a very unfair image for the wolf. The wolf is, after all, a very cooperative animal. And that's why many of you have a dog at home, which has all these characteristics also. And it's really unfair to humanity, because humanity is actually much more cooperative and empathic than given credit for. So I started getting interested in those issues and studying that in other animals.
Дакле, имамо ову слику у политичкој науци, економији, друштвеним наукама, филозофији, да је човек човеку вук. Дубоко у нама наша природа је у ствари грозна. Мислим да је ово веома неправедна слика вука. Вук је, на крају крајева, веома кооперативна животиња. Због тога многи од вас имају пса код куће, који такође има све ове особине. То је врло неправедно према човечанству, јер је човечанство у ствари много кооперативније и много саосећајније него што му се приписује. Тако сам почео да се интересујем за ове теме и да их проучавам код других животиња.
So these are the pillars of morality. If you ask anyone, "What is morality based on?" these are the two factors that always come out. One is reciprocity, and associated with it is a sense of justice and a sense of fairness. And the other one is empathy and compassion. And human morality is more than this, but if you would remove these two pillars, there would be not much remaining, I think. So they're absolutely essential.
Ово су стубови морала. Ако било кога питате: "На чему се заснива морал?", увек се јављају ова два чиниоца. Један је реципроцитет, са њим у вези је осећање правде и осећање правичности. Други је емпатија и самилост. Људска моралност је више од овога, али ако бисте отклонили ова два стуба, мислим да не би много остало. И они су апсолутно неопходни.
So let me give you a few examples here. This is a very old video from the Yerkes Primate Center, where they trained chimpanzees to cooperate. So this is already about a hundred years ago that we were doing experiments on cooperation. What you have here is two young chimpanzees who have a box, and the box is too heavy for one chimp to pull in. And of course, there's food on the box. Otherwise they wouldn't be pulling so hard. And so they're bringing in the box. And you can see that they're synchronized. You can see that they work together, they pull at the same moment. It's already a big advance over many other animals who wouldn't be able to do that. Now you're going to get a more interesting picture, because now one of the two chimps has been fed. So one of the two is not really interested in the task anymore.
Допустите ми да вам дам неколико примера овде. Ово је веома стари видео из Jеркис центра за примате где се шимпанзе тренирају да сарађују. Дакле већ од пре сто година радимо експерименте о сарадњи. Овде имате две младе шимпанзе који имају кутију, кутија је претешка за једну шимпанзу да је повуче. Наравно, има хране на кутији. Иначе, оне је не би тако јако вукле. И тако оне довлаче кутију. Можете да видите да су синхронизоване. Можете да видите да онe раде заједно, вуку у истом моменту. То је већ велики напредак у односу на друге животиње које нису у стању да то ураде. Сада добијате много занимљивију слику, јер је једна од две шимпанзе претходно нахрањена. Према томе, једна од њих није више заинтересована за задатак.
(Laughter)
(Смех)
(Laughter)
(Смех)
(Laughter)
(Смех)
[- and sometimes appears to convey its wishes and meanings by gestures.] Now look at what happens at the very end of this.
Погледајте шта се дешава на самом крају.
(Laughter)
(Смех)
He takes basically everything.
Она заправо узима све.
(Laughter)
(Смех)
There are two interesting parts about this. One is that the chimp on the right has a full understanding he needs the partner -- so a full understanding of the need for cooperation. The second one is that the partner is willing to work even though he's not interested in the food. Why would that be? Well, that probably has to do with reciprocity. There's actually a lot of evidence in primates and other animals that they return favors. He will get a return favor at some point in the future. And so that's how this all operates.
Овде постоје два занимљива дела. Један је тај, да шимпанза десно потпуно разуме да јој је потребан партнер - има потпуно разумевање о потреби за сарадњом. Други део је да је партнер спреман да ради иако није заинтересован за храну. Зашто би то било? Вероватно то има везе са реципроцитетом. Постоји много доказа код примата и других животиња да они узвраћају услуге. И њему ће узвратити услугу у неком моменту у будућности. То тако функционише.
We do the same task with elephants. Now, it's very dangerous to work with elephants. Another problem with elephants is that you cannot make an apparatus that is too heavy for a single elephant. Now you can probably make it, but it's going to be a pretty clumsy apparatus, I think. And so what we did in that case -- we do these studies in Thailand for Josh Plotnik -- is we have an apparatus around which there is a rope, a single rope. And if you pull on this side of the rope, the rope disappears on the other side. So two elephants need to pick it up at exactly the same time, and pull. Otherwise nothing is going to happen and the rope disappears.
Исти задатак радимо са слоновима. Са слоновима је веома опасно радити. Други проблем са слоновима је да не можете направити справу која је претешка за једног слона. Вероватно можете да је направите, али мислим да би то била прилично лоша справа. Оно што смо урадили у том случају - радимо ова проучавања на Тајланду са Џошом Плотником - имамо ову справу око које је један конопац, једини. Ако повучете ову страну конопца, конопац нестаје на другој страни. Тако да два слона треба да га подигну истовремено и повуку. У супротном, ништа се неће десити
The first tape you're going to see is two elephants who are released together arrive at the apparatus. The apparatus is on the left, with food on it. And so they come together, they arrive together, they pick it up together, and they pull together. So it's actually fairly simple for them. There they are. So that's how they bring it in. But now we're going to make it more difficult. Because the purpose of this experiment is to see how well they understand cooperation. Do they understand that as well as the chimps, for example?
и конопац нестаје. Први филм који ћете видети је како ова два слона који су заједно пуштени, долазе до справе. Справа је лево и храна је на њој. Они долазе заједно, стижу, подижу конопац заједно и вуку заједно. То је у ствари веома једноставно за њих. Ево их. Овако то довлаче. Али сада ћемо им отежати. Јер цела сврха овог експеримента је да видимо колико добро разумеју сарадњу. Да ли је разумеју добро као шимпанзе, на пример?
What we do in the next step is we release one elephant before the other and that elephant needs to be smart enough to stay there and wait and not pull at the rope -- because if he pulls at the rope, it disappears and the whole test is over. Now this elephant does something illegal that we did not teach it. But it shows the understanding he has, because he puts his big foot on the rope, stands on the rope and waits there for the other, and then the other is going to do all the work for him. So it's what we call freeloading.
Оно што радимо у следећем кораку је да пуштамо једног слона пре другог, тај слон мора да буде довољно паметан да остане ту, сачека и да не повуче конопац - јер ако га повуче, конопац ће нестати и цео задатак је завршен. Овај слон сада чини нешто недозвољено чему га нисмо учили. Али он показује да има разумевање, јер ставља своје велико стопало на конопац, стоји на конопцу и чека ту на другог слона, те ће други слон све урадити за њега. То зовемо паразитирањем.
(Laughter)
(Смех)
But it shows the intelligence that the elephants have. They developed several of these alternative techniques that we did not approve of, necessarily.
Али то показује интелигенцију коју слонови имају. Они развијају неколико алтернативних техника које нисмо одобравали.
(Laughter)
Тако, други слон долази
So the other elephant is now coming ... and is going to pull it in. Now look at the other; it doesn't forget to eat, of course.
и он ће то привући. Погледајте другог слона.
(Laughter)
Други слон, наравно, не заборавља да једе. (Смех)
This was the cooperation and reciprocity part.
То је био део сарадња и реципроцитет.
Now something on empathy. Empathy is my main topic at the moment, of research. And empathy has two qualities: One is the understanding part of it. This is just a regular definition: the ability to understand and share the feelings of another. And the emotional part. Empathy has basically two channels: One is the body channel, If you talk with a sad person, you're going to adopt a sad expression and a sad posture, and before you know it, you feel sad. And that's sort of the body channel of emotional empathy, which many animals have. Your average dog has that also. That's why people keep mammals in the home and not turtles or snakes or something like that, who don't have that kind of empathy. And then there's a cognitive channel, which is more that you can take the perspective of somebody else. And that's more limited. Very few animals, I think elephants and apes, can do that kind of thing.
А сада нешто о емпатији. Емпатија је моја главна тема у време истраживања. Емпатија има две особине. Једна је разумевање. То је само обична дефиниција: способност да се разумеју и деле осећања друге особе. Друга је емотивни део. Тако да емпатија у основи има два приступа. Један је телесни приступ. Ако разговарате са тужном особом, усвојићете тужан израз и став и пре него што сте свесни, осећате се тужно. То је врста телесног приступа емотивној емпатији коју имају многе животиње. Ваш пас је такође има. То је у ствари разлог зашто људи држе сисаре у кући, а не корњаче, змије или нешто слично, што нема никакву врсту емпатије. И постоји когнитивни приступ, а то је да можете да заузмете гледиште неког другог. То је више ограничено. Мало животиња - мислим да слонови и мајмуни могу да ураде тако нешто - али има свега неколико животиња које то могу да ураде.
So synchronization, which is part of that whole empathy mechanism, is a very old one in the animal kingdom. In humans, of course, we can study that with yawn contagion. Humans yawn when others yawn. And it's related to empathy. It activates the same areas in the brain. Also, we know that people who have a lot of yawn contagion are highly empathic. People who have problems with empathy, such as autistic children, they don't have yawn contagion. So it is connected.
Синхронизација, која је део целог механизма емпатије је веома стара у животињском царству. Код људи, свакако, ово можемо да проучавамо преко заразности зевања. Људи зевају када други зевају. То је у вези са емпатијом. Активира исте области у мозгу. Такође, знамо да људи који лако зевају кад и други, имају висок степен емпатије. Људи који имају проблем са емпатијом, као аутистична деца, они не зевају кад и други. То је повезано.
And we study that in our chimpanzees by presenting them with an animated head. So that's what you see on the upper-left, an animated head that yawns. And there's a chimpanzee watching, an actual real chimpanzee watching a computer screen on which we play these animations.
Ово смо проучавали на нашим шимпанзама, показујући им ову анимирану главу. Оно што видите горе лево је анимирана глава која зева. Ево шимпанзе која гледа, стварна шимпанза која гледа монитор на ком се приказују ове анимације.
(Laughter)
(Смех)
So yawn contagion that you're probably all familiar with -- and maybe you're going to start yawning soon now -- is something that we share with other animals. And that's related to that whole body channel of synchronization that underlies empathy, and that is universal in the mammals, basically.
Тако да заразно зевање које је свима добро познато - можда ћете ускоро почети да зевате - то је нешто што делимо са другим животињама. Ово је повезано са целим телесним механизмом синхронизације, који је у основи емпатије и који је заправо универзалан код свих сисара.
We also study more complex expressions -- This is consolation. This is a male chimpanzee who has lost a fight and he's screaming, and a juvenile comes over and puts an arm around him and calms him down. That's consolation. It's very similar to human consolation. And consolation behavior --
Такође, проучавамо и много сложеније изразе. Ово је тешење. Ово је мужјак шимпанзе који је изгубио борбу и који цичи, млађи му прилази и ставља руку око њега и умирује га. То је тешење. Врло слично људском тешењу. Понашање код тешења
(Laughter)
је подстакнуто емпатијом.
it's empathy driven. Actually, the way to study empathy in human children is to instruct a family member to act distressed, and then to see what young children do. And so it is related to empathy, and that's the kind of expressions we look at.
Начин проучавања емпатије код деце је да се члан породице инструира да се понаша забринуто и онда се посматра шта деца раде. То је повезано са емпатијом и представља врсту израза који гледамо.
We also recently published an experiment you may have heard about. It's on altruism and chimpanzees, where the question is: Do chimpanzees care about the welfare of somebody else? And for decades it had been assumed that only humans can do that, that only humans worry about the welfare of somebody else. Now we did a very simple experiment. We do that on chimpanzees that live in Lawrenceville, in the field station of Yerkes. And so that's how they live. And we call them into a room and do experiments with them. In this case, we put two chimpanzees side-by-side, and one has a bucket full of tokens, and the tokens have different meanings. One kind of token feeds only the partner who chooses, the other one feeds both of them.
Скоро смо објавили експеримент за који сте можда чули. Тиче се несебичности код шимпанзи. Питање је, да ли шимпанзе маре за добробит неког другог? Деценијама се сматрало да само људи то могу, да само људи брину о добробити неког другог. Урадили смо веома једноставан експеримент. То смо урадили на шимпанзама које живе у Лоренсвилу, у отвореном простору Јеркис. Ево како живе. Позовемо их у просторију и радимо експерименте са њима. У овом случају, ставили смо две шимпанзе једну поред друге, једна има кофу пуну жетона, који имају различито значење. Једна врста жетона значи храну само за оног који бира, а друга значи храну за обојицу.
So this is a study we did with Vicki Horner. And here, you have the two color tokens. So they have a whole bucket full of them. And they have to pick one of the two colors. You will see how that goes. So if this chimp makes the selfish choice, which is the red token in this case, he needs to give it to us, we pick it up, we put it on a table where there's two food rewards, but in this case, only the one on the right gets food. The one on the left walks away because she knows already that this is not a good test for her. Then the next one is the pro-social token.
Ово је проучавање које смо урадили са Вики Хорнер. Ево жетона у две боје. Имају целу кофу пуну жетона. Треба да изаберу једну од две боје. Видећете како то иде. Ова шимпанза чини себичан избор, узима црвени жетон, треба да га да нама. Узимамо га, стављамо га на сто где су две награде у храни, али у овом случају само она десно добија храну. Она лево одлази, jер већ зна да то није добар избор за њу. Затим, следећи је просоцијални жетон.
So the one who makes the choices -- that's the interesting part here -- for the one who makes the choices, it doesn't really matter. So she gives us now a pro-social token and both chimps get fed. So the one who makes the choices always gets a reward. So it doesn't matter whatsoever. And she should actually be choosing blindly. But what we find is that they prefer the pro-social token. So this is the 50 percent line, that's the random expectation. And especially if the partner draws attention to itself, they choose more.
Тако да она која прави избор - то је занимљив део овде - да она која бира за њу то заиста нема везе. Тако да нам сада даје просоцијални жетон и обе шимпанзе добијају храну. Шимпанза која бира увек добија награду. За њу нема везе. Она би у ствари могла да бира на слепо. Али оно што смо открили је да оне више воле просоцијани жетон. Ово линија од 50 посто за насумична очекивања. Посебно ако друга привлачи пажњу на себе, она бира више.
And if the partner puts pressure on them -- so if the partner starts spitting water and intimidating them -- then the choices go down.
Али ако партнер врши притисак на њу - ако партнер почне да пљује воду и плаши их - онда избор опада.
(Laughter)
It's as if they're saying, "If you're not behaving, I'm not going to be pro-social today." And this is what happens without a partner, when there's no partner sitting there. So we found that the chimpanzees do care about the well-being of somebody else -- especially, these are other members of their own group.
Као да говоре: "Ако се не понашаш пристојно, данас нећу бити просоцијална." То је оно што се дешава без партнера, када нема партнера да буде ту. Тако смо открили да шимпанзе заиста маре и о добробити оног другог -- посебно, ако су то остали чланови њихове групе.
So the final experiment that I want to mention to you is our fairness study. And so this became a very famous study. And there are now many more, because after we did this about 10 years ago, it became very well-known. And we did that originally with capuchin monkeys. And I'm going to show you the first experiment that we did. It has now been done with dogs and with birds and with chimpanzees. But with Sarah Brosnan, we started out with capuchin monkeys.
Последњи експеримент који желим да вам наведем је наша студија о правичности. Она је постала веома позната студија. Данас их има још много, јер пошто смо ово урадили пре 10 година, она је постала веома позната. Првобитно смо ово урадили са капуцин мајмунима. Показаћу вам први експеримент који смо урадили. Изведен је са псима, птицама и са шимпанзама. Са Саром Броснан почели смо са капуцин мајмунима.
So what we did is we put two capuchin monkeys side-by-side. Again, these animals, live in a group, they know each other. We take them out of the group, put them in a test chamber. And there's a very simple task that they need to do. And if you give both of them cucumber for the task, the two monkeys side-by-side, they're perfectly willing to do this 25 times in a row. So cucumber, even though it's only really water in my opinion, but cucumber is perfectly fine for them. Now if you give the partner grapes -- the food preferences of my capuchin monkeys correspond exactly with the prices in the supermarket -- and so if you give them grapes -- it's a far better food -- then you create inequity between them. So that's the experiment we did.
Ми смо ставили два капуцин мајмуна једног поред другог. Ове животиње живе у групи, познају се. Извукли смо их из групе, ставили их у простор за тест. Има један једноставан задатак који треба да ураде. Ако обома дате краставац у задатку, обојици мајмуна једном поред другог, они су савршено вољни да то понове 25 пута у низу. Иако је краставац, по мом мишљењу, само вода, савршено је добар за њих. Али ако једном дате грожђе - афинитет према храни мојих капуцин мајмуна потпуно одговара ценама у супермаркету - ако им дате грожђе - што је много боља храна - онда стварате неједнакост међу њима. То је експеримент који смо урадили.
Recently, we videotaped it with new monkeys who'd never done the task, thinking that maybe they would have a stronger reaction, and that turned out to be right. The one on the left is the monkey who gets cucumber. The one on the right is the one who gets grapes. The one who gets cucumber -- note that the first piece of cucumber is perfectly fine. The first piece she eats. Then she sees the other one getting grape, and you will see what happens. So she gives a rock to us. That's the task. And we give her a piece of cucumber and she eats it. The other one needs to give a rock to us. And that's what she does. And she gets a grape ... and eats it. The other one sees that. She gives a rock to us now, gets, again, cucumber.
Недавно смо то снимили са мајмунима који никад нису радили тај задатак, мислећи да ће они можда имати снажнију реакцију и то се испоставило као тачно. На левој страни је мајмун који добија краставац. Мајмун десно је онај који добија грожђе. Онај који добија краствац, уочава да је први залогај краставца сасвим у реду. Он једе први комад. Затим, види да други добија грожђе и видите шта се дешава. Даје нам каменчић. То је задатак. Дајемо му комад краставца и он га једе. Други треба да нам да каменчић. И он то ради. Он добија грозд и поједе га. Други то види. Сада нам даје каменчић и добија поново краставац.
(Laughter)
(Смех)
(Laughter ends)
She tests a rock now against the wall. She needs to give it to us. And she gets cucumber again.
Сада он тестира каменчић на зиду. Треба да нам га да. И поново добија краставац.
(Laughter)
(Смех)
So this is basically the Wall Street protest that you see here.
Ово овде је у основи Волстрит протест.
(Laughter)
(Смех)
(Applause)
(Аплауз)
I still have two minutes left -- let me tell you a funny story about this. This study became very famous and we got a lot of comments, especially anthropologists, economists, philosophers. They didn't like this at all. Because they had decided in their minds, I believe, that fairness is a very complex issue, and that animals cannot have it. And so one philosopher even wrote us that it was impossible that monkeys had a sense of fairness because fairness was invented during the French Revolution.
Допустите ми да вам испричам - имам још два минута, смешну причу о овом. Ово истраживање је постало веома познато, добили смо много коментара, посебно од антрополога, економиста, филозофа. Њима се ово уопште није свидело. Они су донели одлуку, верујем, да је правичност веома комплексна ствар и да је животиње не могу имати. Један филозоф нам је чак написао да је било немогуће да мајмуни имају осећај правичности, јер је правичност измишљена током француске револуције.
(Laughter)
(Смех)
And another one wrote a whole chapter saying that he would believe it had something to do with fairness, if the one who got grapes would refuse the grapes. Now the funny thing is that Sarah Brosnan, who's been doing this with chimpanzees, had a couple of combinations of chimpanzees where, indeed, the one who would get the grape would refuse the grape until the other guy also got a grape. So we're getting very close to the human sense of fairness. And I think philosophers need to rethink their philosophy for a while.
Други је написао цело поглавље у књизи говорећи да би веровао да то има неке везе са правичношћу, да је онај који је добијао грожђе, одбио да га узме. Смешно је да је Сара Броснан, која је ово радила са шимпанзама, имала неколико комбинација шимпанзи где је заиста, онај који је добијао грожђе одбијао да узме грожђе док други мајмун такође не добије грожђе. Тако да долазимо врло близу људском осећају правичности. Мислим да би филозофи требало да преиспитају своју филозофију.
So let me summarize. I believe there's an evolved morality. I think morality is much more than what I've been talking about, but it would be impossible without these ingredients that we find in other primates, which are empathy and consolation, pro-social tendencies and reciprocity and a sense of fairness. And so we work on these particular issues to see if we can create a morality from the bottom up, so to speak, without necessarily god and religion involved, and to see how we can get to an evolved morality.
Да резимирам. Верујем да постоји еволуција морала. Мислим да је морал много више од овога што сам сад изложио, али било би немогуће без ових компонената које налазимо код других примата, емпатије и утехе, просоцијалних тенденција, реципроцитета и осећаја правичности. Због тога ми радимо на овим посебним темама да бисмо видели, можемо ли да створимо моралност од основе навише, такорећи без спомињања бога и религије и да видимо како можемо да дођемо до еволуције морала.
And I thank you for your attention.
Хвала вам на пажњи.
(Applause)
(Аплауз)