I was born in Den Bosch, where the painter Hieronymus Bosch named himself after. And I've always been very fond of this painter who lived and worked in the 15th century. And what is interesting about him in relation to morality is that he lived at a time where religion's influence was waning, and he was sort of wondering, I think, what would happen with society if there was no religion or if there was less religion. And so he painted this famous painting, "The Garden of Earthly Delights," which some have interpreted as being humanity before the Fall, or being humanity without any Fall at all. And so it makes you wonder, what would happen if we hadn't tasted the fruit of knowledge, so to speak, and what kind of morality would we have.
Роден сум во Ден Бош, место според кое сликарот Хиеронимус Бош се нарекол себеси. Од секогаш бев позитивно наклонет кон овој сликар кој живеел и работел во 15-от век. Она што е интересно за него во однос на моралот е дека тој живеел во време кога влијанието на религијата исчезнувало, а тој пак се прашувал, мислам, што ќе се случи со општеството доколку не постои религија или доколку има помалку религија. И така тој ја насликал познатата слика, "Градината на Земските Задоволства," која што од некои беше интерпретирана дека го претставува човештвото пред Гревот, или дека е човештвото без никаков Грев. Веројатно се прашувате, што ќе се случеше доколку не го вкусевме овошјето на знаењето, и каков морал ќе имавме ?
Much later, as a student, I went to a very different garden, a zoological garden in Arnhem where we keep chimpanzees. This is me at an early age with a baby chimpanzee.
Многу подоцна, како студент, отидов во многу различна градина, зоолошка градина во Арнхем каде што чуваме шимпанза. Ова сум јас во младоста со бебе шимпанзо.
(Laughter)
(Смеа)
And I discovered there that the chimpanzees are very power-hungry and wrote a book about it. And at that time the focus in a lot of animal research was on aggression and competition. I painted a whole picture of the animal kingdom and humanity included, was that deep down we are competitors, we are aggressive, we are all out for our own profit, basically. This is the launch of my book. I'm not sure how well the chimpanzees read it, but they surely seemed interested in the book.
Таму открив дека шимпанзата се многу гладни за моќ и воедно напишав книга за тоа. Во тоа време, фокусот на многуте истражувања врз животни беше кон агресијата и натпреварувањето. Насликав цела слика за животинското царство, вклучувајќи го и човештвото, која вели дека длабоко во нас ние сме натпреварувачи, ние сме агресивни, сите ние сме заинтересирани само за нашата корист. Ова е промоцијата на мојата книга. Не сум сигурен колку шимпанзата ја разбраа, но со сигурност беа заинтересирани за книгата.
(Laughter)
Додека работев
Now in the process of doing all this work on power and dominance and aggression and so on, I discovered that chimpanzees reconcile after fights. And so what you see here is two males who have had a fight. They ended up in a tree, and one of them holds out a hand to the other. And about a second after I took the picture, they came together in the fork of the tree and kissed and embraced each other.
и ја проучував моќта и доминацијата и агресијата и така натаму, открив дека шимпанзата се помируваат после борбите. Овде гледате двајца мажјаци кои имале борба. Завршиле горе на дрвото, и еден од нив му подава рака на другиот. Неколку секунди подоцна откако ги сликав, тие дојдоа во крошната на дрвото каде што се бакнаа и прегрнаа еден со друг. Ова е многу интересно бидејќи
And this is very interesting because at the time, everything was about competition and aggression, so it wouldn't make any sense. The only thing that matters is that you win or you lose. But why reconcile after a fight? That doesn't make any sense. This is the way bonobos do it. Bonobos do everything with sex. And so they also reconcile with sex. But the principle is exactly the same. The principle is that you have a valuable relationship that is damaged by conflict, so you need to do something about it. So my whole picture of the animal kingdom, and including humans also, started to change at that time.
во тоа време сè се вртеше околу натпреварувањето и агресијата, и затоа ова немаше никаква смисла. Она што е важно дали победуваш или губиш. Но, зошто би се помириле после борба? Тоа нема никаква смисла. Бонобоата вака го прават тоа. Бонобоата прават сè со секс. Исто така се помируваат преку секс. Меѓутоа принципот е ист. Принципот е дека имате важна врска која што е оштетена од конфилкт, а вие мора да направите нешто во врска со тоа. Целото мое мислење за животинското царство, тука вклучувајќи ги и луѓето, започна да се менува во тоа време.
So we have this image in political science, economics, the humanities, the philosophy for that matter, that man is a wolf to man. And so deep down, our nature is actually nasty. I think it's a very unfair image for the wolf. The wolf is, after all, a very cooperative animal. And that's why many of you have a dog at home, which has all these characteristics also. And it's really unfair to humanity, because humanity is actually much more cooperative and empathic than given credit for. So I started getting interested in those issues and studying that in other animals.
Го имаме ова гледиште во политичката наука, економијата, социјалните науки, филозофијата, а тоа е дека човек на човека е волк. Значи нашата фундаментална природа е мрачна. Мислам дека е многу неправедна слика за волкот. Волкот е всушност, многу кооперативно животно. Поради тоа многумина од вас имате кучиња по дома, кое што пак ги има сите тие карактеристики. Исто така е многу неферски спрема човештвото, бидејќи човештвото е всушност многу повеќе кооперативно и сочувствително за разлика од она што се смета. Така почнав да се интересирам за овие работи и да ги проучувам кај другите животни.
So these are the pillars of morality. If you ask anyone, "What is morality based on?" these are the two factors that always come out. One is reciprocity, and associated with it is a sense of justice and a sense of fairness. And the other one is empathy and compassion. And human morality is more than this, but if you would remove these two pillars, there would be not much remaining, I think. So they're absolutely essential.
Ова се столбовите на моралноста. Ако го прашате некого, "На што се базира моралноста?" овие се двата фактори кои секогаш се појавуваат. Едниот е реципрочноста, а со него е поврзано чувството на правда. Другиот е емпатијата и сочувството. Човечката моралноста е повеќе од ова, но ако ги отстраните овие два столба, сепак нема да остане многу. Тие се апсолутно важни.
So let me give you a few examples here. This is a very old video from the Yerkes Primate Center, where they trained chimpanzees to cooperate. So this is already about a hundred years ago that we were doing experiments on cooperation. What you have here is two young chimpanzees who have a box, and the box is too heavy for one chimp to pull in. And of course, there's food on the box. Otherwise they wouldn't be pulling so hard. And so they're bringing in the box. And you can see that they're synchronized. You can see that they work together, they pull at the same moment. It's already a big advance over many other animals who wouldn't be able to do that. Now you're going to get a more interesting picture, because now one of the two chimps has been fed. So one of the two is not really interested in the task anymore.
Да ви дадам неколку примери овде. Ова е многу стара снимка од Јеркс Центарот за Примати каде што ги тренираат шимпанзата како да соработуваат. Ова е веќе пред околу сто години кога се правеа експерименти за соработката. Овде имате две млади шимпанза кои имаат кутија, а кутијата е премногу тешка за само едното шимпанзо да ја влече. И се разбира, има храна на кутијата. Инаку тие не би влечеле толку силно. Така тие се обидуваат да ја довлечат кутијата. Можете да видите дека се синхронизирани. Можете да видите дека работат заедно, влечат во исто време. Тоа е веќе голема предност во однос на многу други животни кои не би биле способни да го прават тоа. Сега ќе добиете многу поинтересна слика, бидејќи сега едно од двете шимпанза е нахрането. Значи едното од нив повеќе не го интересира задачата.
(Laughter)
(Смеа)
(Laughter)
(Смеа)
(Laughter)
(Смеа)
[- and sometimes appears to convey its wishes and meanings by gestures.] Now look at what happens at the very end of this.
Погледнете што ќе се случи на крајот од ова.
(Laughter)
(Смеа)
He takes basically everything.
Во основа тој зема сè.
(Laughter)
(Смеа)
There are two interesting parts about this. One is that the chimp on the right has a full understanding he needs the partner -- so a full understanding of the need for cooperation. The second one is that the partner is willing to work even though he's not interested in the food. Why would that be? Well, that probably has to do with reciprocity. There's actually a lot of evidence in primates and other animals that they return favors. He will get a return favor at some point in the future. And so that's how this all operates.
Има два интересни дела за ова. Едниот е дека шимпанзото од десно има целосно разбирање дека му треба партнер -- значи има потполно разбирање за потребата од соработка. Вториот дел е дека партнерот има волја да соработува и покрај тоа што тој не е заинтересиран за храната. Зошто е така? Веројатно е поврзано со реципрочноста. Всушност постојат многу докази кај приматите и другите животни дека тие возвраќаат на услугите. Значи тој за возврат ќе добие услуга во одреден период од иднината. Тој е начинот на кој сето ова функционира.
We do the same task with elephants. Now, it's very dangerous to work with elephants. Another problem with elephants is that you cannot make an apparatus that is too heavy for a single elephant. Now you can probably make it, but it's going to be a pretty clumsy apparatus, I think. And so what we did in that case -- we do these studies in Thailand for Josh Plotnik -- is we have an apparatus around which there is a rope, a single rope. And if you pull on this side of the rope, the rope disappears on the other side. So two elephants need to pick it up at exactly the same time, and pull. Otherwise nothing is going to happen and the rope disappears.
Ја направивме истата задача со слонови. Со слонови, многу е опасно да се работи со слонови. Друг проблем со слоновите е дека не можете да направите апарат кој ќе биде доволно тежок за еден слон. Веројатно можете да направите, меѓутоа ќе биде прилично лесен и кревок. Она што направивме во овој случај -- овие истражувања ги правиме во Тајланд со Џош Плотник -- имаме апарат околу кој има јаже, едно јаже. Ако влечете на оваа страна од јажето, јажето изчезнува на другата страна. Значи потребни се два слона да го земат и да го повлечат во исто време. Инаку ништо нема да се случи и јажето само ќе изчезне.
The first tape you're going to see is two elephants who are released together arrive at the apparatus. The apparatus is on the left, with food on it. And so they come together, they arrive together, they pick it up together, and they pull together. So it's actually fairly simple for them. There they are. So that's how they bring it in. But now we're going to make it more difficult. Because the purpose of this experiment is to see how well they understand cooperation. Do they understand that as well as the chimps, for example?
Првата снимка што ќе ја видите е како два слона кои се ослободени заедно пристигнуваат кај апаратот. Апаратот е на лево со храна на истиот. Тие доаѓаат заедно, пристигнуваат заедно, го земаат јажето заедно и заедно го влечат. Всушност е прилично едноставно за нив. Еве ги. Еве како го влечат јажето. Но, сега ќе направиме да биде потешко. Бидејќи целта на овој експеримент е да видиме колку добро ја разбираат соработката. Дали ја разбираат онолку добро како и шимпанзата, на пример?
What we do in the next step is we release one elephant before the other and that elephant needs to be smart enough to stay there and wait and not pull at the rope -- because if he pulls at the rope, it disappears and the whole test is over. Now this elephant does something illegal that we did not teach it. But it shows the understanding he has, because he puts his big foot on the rope, stands on the rope and waits there for the other, and then the other is going to do all the work for him. So it's what we call freeloading.
Она што правиме во следниот чекор е, го ослободуваме едниот слон пред другиот, а тој слон треба да биде доволно паметен за да остане таму, да чека и да не го влече јажето -- бидејќи ако го повлече, тоа ќе изчезне и тестот ќе заврши. Сега овој слон прави нешто нелегално на кое што ние не го учевме. Меѓутоа ова го покажува неговото разбирање, бидејќи тој ја става неговата голема нога на јажето, стои на јажето и го чека другиот слон, а другиот ќе ја заврши целата работа место него. Ова го нарекуваме паразитизам.
(Laughter)
(Смеа)
But it shows the intelligence that the elephants have. They developed several of these alternative techniques that we did not approve of, necessarily.
Но, ова ја покажува интелигенцијата што ја поседуваат слоновите. Тие развија неколку вакви алтернативни техники, а кои што ние сметаме дека не се нужно потребни.
(Laughter)
Сега другиот слон доаѓа и тој
So the other elephant is now coming ... and is going to pull it in. Now look at the other; it doesn't forget to eat, of course.
ќе го повлече. Сега гледајте го другиот. Другиот не заборава да јаде, се разбира.
(Laughter)
(Смеа)
This was the cooperation and reciprocity part.
Ова беше соработката, реципрочноста.
Now something on empathy. Empathy is my main topic at the moment, of research. And empathy has two qualities: One is the understanding part of it. This is just a regular definition: the ability to understand and share the feelings of another. And the emotional part. Empathy has basically two channels: One is the body channel, If you talk with a sad person, you're going to adopt a sad expression and a sad posture, and before you know it, you feel sad. And that's sort of the body channel of emotional empathy, which many animals have. Your average dog has that also. That's why people keep mammals in the home and not turtles or snakes or something like that, who don't have that kind of empathy. And then there's a cognitive channel, which is more that you can take the perspective of somebody else. And that's more limited. Very few animals, I think elephants and apes, can do that kind of thing.
Сега нешто за емпатијата. Емпатијата е главната тема на моето истражување. Емпатијата има два вида на квалитет. Едниот дел е разбирањето. Ова е една вообичаена дефиниција: способноста за разбирање и споделување на чувствата на другите. И емоционалниот дел. Значи емпатијата во основа има два канала. Едниот е телесниот канал. Ако зборувате со тажна личност, тогаш ќе завземете тажен израз и тажен став, и дур да трепнете станувате тажни. Тоа е еден вид телесен канал на емоционалната емпатија, кој што го поседуваат многу животни. Вашето просечно куче исто така го има тоа. Всушност поради тоа луѓето чуваат цицачи во домот, а не желки или змии или нешто такво кое што не поседува таков вид на емпатија. Исто така постои когнитивниот канал, кое што се однесува на превземањето на нечија друга перспектива. Тоа е повеќе ограничено. Има неколку животни -- мислам дека слоновите и мајмуните го можат тоа -- но има многу малку животни кои го можат тоа.
So synchronization, which is part of that whole empathy mechanism, is a very old one in the animal kingdom. In humans, of course, we can study that with yawn contagion. Humans yawn when others yawn. And it's related to empathy. It activates the same areas in the brain. Also, we know that people who have a lot of yawn contagion are highly empathic. People who have problems with empathy, such as autistic children, they don't have yawn contagion. So it is connected.
Значи, синхронизацијата, која е дел од целиот тој емпатски механизам е многу стара во животинското царство. Кај луѓето, се разбира, тоа можеме да го истражуваме преку заразата од зевање. Луѓето зеваат тогаш кога другите зеваат. Тоа е поврзано со емпатијата. Ги активира истите области од мозокот. Исто така, знаеме дека луѓето кои лесно се заразуваат од зевање имаат високо ниво на емпатија. Луѓето кои имаат проблем со емпатијата, како децата со аутизам, кај нив не се јавува зараза од зевање. Значи е поврзано.
And we study that in our chimpanzees by presenting them with an animated head. So that's what you see on the upper-left, an animated head that yawns. And there's a chimpanzee watching, an actual real chimpanzee watching a computer screen on which we play these animations.
Тоа го проучуваме кај нашите шимпанза со тоа што им прикажуваме анимирана глава. Токму тоа гледате горе-лево, анимирана глава што се прозева. Шимпанзото го гледа тоа, вистинско шимпанзо кое гледа во компјутерски екран на кој ги пуштаме овие анимации.
(Laughter)
(Смеа)
So yawn contagion that you're probably all familiar with -- and maybe you're going to start yawning soon now -- is something that we share with other animals. And that's related to that whole body channel of synchronization that underlies empathy, and that is universal in the mammals, basically.
Значи, заразата од зевање со која веројатно сите сте запознаени -- и можеби ќе почнете сега да зевате сите -- е нешто што го споделуваме со другите животни. Тоа е поврзано со целиот тој телесен канал за синхронизација врз кој се базира емпатијата и кој што во основа е универзален кај цицачите.
We also study more complex expressions -- This is consolation. This is a male chimpanzee who has lost a fight and he's screaming, and a juvenile comes over and puts an arm around him and calms him down. That's consolation. It's very similar to human consolation. And consolation behavior --
Исто така ги истражуваме и посложените експресии. Ова е утеха. Ова е машко шимпанзо кое изгубило борба и кое што вреска, а младото доаѓа и ја става раката околу него и го смирува. Тоа е утеха. Многу е слична на човечката утеха. Утешното однесување,
(Laughter)
е поттикнато од емпатијата.
it's empathy driven. Actually, the way to study empathy in human children is to instruct a family member to act distressed, and then to see what young children do. And so it is related to empathy, and that's the kind of expressions we look at.
Всушност, начин за проучување на емпатијата кај децата е да му кажете на член од семејството да глуми демек е вознемирен, а потоа да гледате што прави детето. Тоа е поврзано со емпатијата, и токму таква експресија бараме да видиме. Неодамна објавивме експеримент за кој можеби имате слушнато.
We also recently published an experiment you may have heard about. It's on altruism and chimpanzees, where the question is: Do chimpanzees care about the welfare of somebody else? And for decades it had been assumed that only humans can do that, that only humans worry about the welfare of somebody else. Now we did a very simple experiment. We do that on chimpanzees that live in Lawrenceville, in the field station of Yerkes. And so that's how they live. And we call them into a room and do experiments with them. In this case, we put two chimpanzees side-by-side, and one has a bucket full of tokens, and the tokens have different meanings. One kind of token feeds only the partner who chooses, the other one feeds both of them.
Се работи за алтруизмот и шимпанзата каде што прашањето е, дали шимпанзата се грижат за добросостојбата на некој друг? Со декади се претпоставуваше дека само луѓето го можат тоа, дека само луѓето се грижат за добросостојбата на некој друг. Направивме еден многу едноставен експеримент. Го направивме со шимпанза кои живеат во Лоуренсвил, во станицата во Јеркс. На овој начин живеат. Ги повикуваме во соба и правиме експерименти со нив. Во овој случај, ставивме две шимпанза едно до друго. едното има кофа полна со жетони, а жетоните имаат различни значења. Едниот вид на жетон го храни само партнерот што избира, другиот вид на жетон ги храна двајцата.
So this is a study we did with Vicki Horner. And here, you have the two color tokens. So they have a whole bucket full of them. And they have to pick one of the two colors. You will see how that goes. So if this chimp makes the selfish choice, which is the red token in this case, he needs to give it to us, we pick it up, we put it on a table where there's two food rewards, but in this case, only the one on the right gets food. The one on the left walks away because she knows already that this is not a good test for her. Then the next one is the pro-social token.
Ова истражување го направивме со Вики Хорнер. Овде ги гледате двата обоени жетони. Значи имаат полна кофа од истите тие жетони. Мораат да изберат една од двете бои. Ќе видите како оди тоа. Значи, ако ова шимпанзо го направи себичниот избор, во овој случај тоа е црвениот жетон, тој треба да ни го даде на нас. Ние го земаме, го ставаме на маса на која се наоѓаат двете награди во храна, но овој случај само шимпанзото од десно добива храна. Она од лево си заминува бидејќи веќе знае дека ова не е добар тест за нејзе. Следниот е просоцијалниот жетон.
So the one who makes the choices -- that's the interesting part here -- for the one who makes the choices, it doesn't really matter. So she gives us now a pro-social token and both chimps get fed. So the one who makes the choices always gets a reward. So it doesn't matter whatsoever. And she should actually be choosing blindly. But what we find is that they prefer the pro-social token. So this is the 50 percent line, that's the random expectation. And especially if the partner draws attention to itself, they choose more.
Оној што го прави изборот -- ова е интересниот дел овде -- за оној кој го прави изборот, нема некое значење. Сега таа ни дава просоцијален жетон и двете шимпанза се нахранети. Значи, шимпанзото кое го прави изборот секогаш добива награда. Значи нема било какво значење. Оттука, претпоставка е дека ќе избира на слепо. Но, она што најдовме е дека тие ги преферираат про-социјалните жетони. Ова е 50 процентната линија, тоа е случајното очекување. И особено ако партнерот го привлече вниманието кон себе, тие бираат повеќе.
And if the partner puts pressure on them -- so if the partner starts spitting water and intimidating them -- then the choices go down.
И ако партнерот изврши притисок врз нив -- ако партнерот почне да плука вода и да ги заплашува -- тогаш изборите опаѓаат.
(Laughter)
Како да велат,
It's as if they're saying, "If you're not behaving, I'm not going to be pro-social today." And this is what happens without a partner, when there's no partner sitting there. So we found that the chimpanzees do care about the well-being of somebody else -- especially, these are other members of their own group.
"ако не се однесуваш примерно, нема да бидам просоцијален денес." Токму ова се случува без партнер, кога нема партнер кој седи таму. Откривме дека шимпанзата навистина се грижат за добро-состојбата на некој друг -- особено, ова се други членови од нивната група.
So the final experiment that I want to mention to you is our fairness study. And so this became a very famous study. And there are now many more, because after we did this about 10 years ago, it became very well-known. And we did that originally with capuchin monkeys. And I'm going to show you the first experiment that we did. It has now been done with dogs and with birds and with chimpanzees. But with Sarah Brosnan, we started out with capuchin monkeys.
Последниот експеримент кој што сакам да го споменам е нашата студија за правдата. Ова стана многу позната студија. Денеска се спроведени уште повеќе, бидејќи откако ја спроведовме оваа пред 10 години, истата стана многу позната. Таа ја спроведовме со мајмуните капучини. Ќе ви го покажам првиот експеримент кој го направивме. Неодамна беше направен со кучиња, со птици и со шимпанза. Но, ние со Сара Броснан започнавме со мајмуни капучини.
So what we did is we put two capuchin monkeys side-by-side. Again, these animals, live in a group, they know each other. We take them out of the group, put them in a test chamber. And there's a very simple task that they need to do. And if you give both of them cucumber for the task, the two monkeys side-by-side, they're perfectly willing to do this 25 times in a row. So cucumber, even though it's only really water in my opinion, but cucumber is perfectly fine for them. Now if you give the partner grapes -- the food preferences of my capuchin monkeys correspond exactly with the prices in the supermarket -- and so if you give them grapes -- it's a far better food -- then you create inequity between them. So that's the experiment we did.
Она што направивме е ставивме два мајмуни капучини еден до друг. Повторно, овие животни, тие живеат во група, се знаат меѓусебно. Ги земаме од групата, ги ставаме во комора за тестирање. Тука има една многу едноставна задача што треба да ја исполнат. Ако и на двајцата им дадете краставица за задачата, двата мајмуни еден до друг, со задоволство ќе го прават ова 25 пати последователно. Значи краставицата, иако според мене е само вода, но краставицата им е сосем доволна. Но, ако му дадете на партнерот грозје -- преференцијата на храна кај моите мајмуни капучини прецизно коренспондира со цените во супермаркетите -- ако им дадете грозје -- многу подобра храна -- тогаш создавате нееднаквост помеѓу нив. Значи тоа е експериментот што го спроведовме.
Recently, we videotaped it with new monkeys who'd never done the task, thinking that maybe they would have a stronger reaction, and that turned out to be right. The one on the left is the monkey who gets cucumber. The one on the right is the one who gets grapes. The one who gets cucumber -- note that the first piece of cucumber is perfectly fine. The first piece she eats. Then she sees the other one getting grape, and you will see what happens. So she gives a rock to us. That's the task. And we give her a piece of cucumber and she eats it. The other one needs to give a rock to us. And that's what she does. And she gets a grape ... and eats it. The other one sees that. She gives a rock to us now, gets, again, cucumber.
Неодамна го снимавме со нови мајмуни кои никогаш не ја вршеле задачата, мислејќи дека можеби тие ќе имаат посилна реакција, а тоа се испостави дека е точно. Оној на лево е мајмунот кој што добива краставица. Оној од десно го добива грозјето. Оној што добива краставица, забележете дека првото парче краставица е сосема во ред. Првото парче го јаде. Потоа гледа како другиот добива грозје, и ќе видите што се случува. Таа ни дава камен на нас. Тоа е задачата. А, ние и даваме парче од краставица и таа го јаде. Дргиот треба да ни даде камен. Токму тоа и го прави. Потоа добива грозје и го јаде. Другиот го гледа тоа. Сега ни дава камен, и повторно, добива краставица.
(Laughter)
(Смеа)
(Laughter ends)
Го тестира каменот од ѕидот.
She tests a rock now against the wall. She needs to give it to us. And she gets cucumber again.
Треба да ни го даде на нас. И повторно добива краставица.
(Laughter)
(Смеа)
So this is basically the Wall Street protest that you see here.
Во основа сега го гледате протестот на Вол Стрит.
(Laughter)
(Смеа)
(Applause)
(Аплауз)
I still have two minutes left -- let me tell you a funny story about this. This study became very famous and we got a lot of comments, especially anthropologists, economists, philosophers. They didn't like this at all. Because they had decided in their minds, I believe, that fairness is a very complex issue, and that animals cannot have it. And so one philosopher even wrote us that it was impossible that monkeys had a sense of fairness because fairness was invented during the French Revolution.
Да ви кажам -- имам уште две минути, да ви кажам една интересна приказна за ова. Оваа студија стана многу позната и добивме многу коментари, особено од антрополози, економисти, филозофи. На нив не им се допаѓаше ова воопшто. Бидејќи веќе имаа одлучено во нивните умови, верувам, дека правдата е многу сложена работа. и дека животните не можат да ја имаат. Дури еден филозоф ни напиша дека е невозможно за мајмуните да имаат чувство за правда бидејќи правдата била измислена за време на Француската Револуција.
(Laughter)
(Смеа)
And another one wrote a whole chapter saying that he would believe it had something to do with fairness, if the one who got grapes would refuse the grapes. Now the funny thing is that Sarah Brosnan, who's been doing this with chimpanzees, had a couple of combinations of chimpanzees where, indeed, the one who would get the grape would refuse the grape until the other guy also got a grape. So we're getting very close to the human sense of fairness. And I think philosophers need to rethink their philosophy for a while.
Еден друг напиша цело поглавје велејќи дека тој би поверувал дека е некако поврзано со правдата доколку оној мајмун кој го добива грозјето го одбие истото. Интересно е што Сара Броснан, која го правеше ова со шимпанзата, имаше неколку комбинации на шимпанза каде, навистина, оној кој го добива грозјето го одбиваше истото се додека другиот не добие исто така грозје. Значи доаѓаме многу блиску до човечкото чувство за правда. Мислам дека филозофите треба да ја ревидираат својата филозофија.
So let me summarize. I believe there's an evolved morality. I think morality is much more than what I've been talking about, but it would be impossible without these ingredients that we find in other primates, which are empathy and consolation, pro-social tendencies and reciprocity and a sense of fairness. And so we work on these particular issues to see if we can create a morality from the bottom up, so to speak, without necessarily god and religion involved, and to see how we can get to an evolved morality.
Да резимирам. Верувам дека постои еволуирана моралност. Мислам дека моралноста е многу повеќе од ова за што зборував, но би била невозможна без овие состојки кои ги наоѓаме кај другите примати, а тоа се емпатијата и утехата, про-социјалните тенденции, реципрочноста и чувството за правда. Работиме на овие поединечни прашања за да видиме дали можеме да ја создадеме моралноста одоздола па нагоре, без притоа да ги вклучуваме Бог и религијата, и да видиме како да дојдеме до еволуирана моралност,
And I thank you for your attention.
Ви благодарам на вашето внимание.
(Applause)
(Аплауз)