Hi, my name is Frank, and I collect secrets. It all started with a crazy idea in November of 2004. I printed up 3,000 self-addressed postcards, just like this. They were blank on one side, and on the other side I listed some simple instructions. I asked people to anonymously share an artful secret they'd never told anyone before. And I handed out these postcards randomly on the streets of Washington, D.C., not knowing what to expect.
Здраво, ја сам Френк и ја скупљам тајне. Све је почело лудом идејом у новембру 2004. Одштампао сам 3000 адресираних разгледница, као што је ова. С једне стране су биле празне, а са друге стране сам навео нека лака упутства. Замолио сам људе да анонимно поделе неку тајну коју никоме раније нису открили. Разгледнице сам насумично поделио на улицама Вашингтона, не знајући шта да очекујем.
But soon the idea began spreading virally. People began to buy their own postcards and make their own postcards. I started receiving secrets in my home mailbox, not just with postmarks from Washington, D.C., but from Texas, California, Vancouver, New Zealand, Iraq. Soon my crazy idea didn't seem so crazy. PostSecret.com is the most visited advertisement-free blog in the world. And this is my postcard collection today. You can see my wife struggling to stack a brick of postcards on a pyramid of over a half-million secrets.
Ускоро је идеја почела вирално да се шири. Људи су почели сами да купују разгледнице и да праве своје разгледнице. У своје кућно сандуче сам почео да добијам тајне, не само са поштанским жигом из Вашингтона, него и из Тексаса, Калифорније, Ванкувера, Новог Зеланда, Ирака. Ускоро моја луда идеја није деловала тако лудо. PostSecret.com је најпосећенији блог без реклама на свету. Ово је моја данашња колекција разгледница. Можете видети моју жену која се бори да сложи цигле разгледница на пирамиду од више од пола милиона тајни.
What I'd like to do now is share with you a very special handful of secrets from that collection, starting with this one. "I found these stamps as a child, and I have been waiting all my life to have someone to send them to. I never did have someone." Secrets can take many forms. They can be shocking or silly or soulful. They can connect us to our deepest humanity or with people we'll never meet. (Laughter) Maybe one of you sent this one in. I don't know. This one does a great job of demonstrating the creativity that people have when they make and mail me a postcard. This one obviously was made out of half a Starbucks cup with a stamp and my home address written on the other side.
Сада бих волео да са вама поделим неколико посебних тајни из те колекције, почињући са овом. "Као клинац сам нашао ове маркице и чекао сам цео живот да имам некоме да их пошаљем. Никад нисам имао коме." Тајне могу доћи у многим облицима. Могу бити шокантне, блесаве или са душом. Могу нас повезати са најдубљим осећањима или са људима које никад нећемо срести. (смех) Можда је неко од вас послао ову. Не знам. Ова на одличан начин показује како су људи креативни када ми праве и шаљу разгледнице. Ова је очигледно направљена од половине чаше из Старбакса, са маркицом и мојом адресом на другој страни.
"Dear Birthmother, I have great parents. I've found love. I'm happy." Secrets can remind us of the countless human dramas, of frailty and heroism, playing out silently in the lives of people all around us even now. "Everyone who knew me before 9/11 believes I'm dead." "I used to work with a bunch of uptight religious people, so sometimes I didn't wear panties, and just had a big smile and chuckled to myself."
"Драга биолошка мајко, имам дивне родитеље. Пронашао сам љубав. Срећан сам." Тајне нас могу подсетити на бројне људске драме, на слабости и хероизам, који се дешавају у животима људи око нас, чак и сада. "Сви који су ме знали пре 11. септембра верују да сам мртав." "Некада сам радила са гомилом уштогљених религиозних људи, па понекад нисам носила гаћице а у себи сам се смејала."
(Laughter)
(смех)
This next one takes a little explanation before I share it with you. I love to speak on college campuses and share secrets and the stories with students. And sometimes afterwards I'll stick around and sign books and take photos with students. And this next postcard was made out of one of those photos. And I should also mention that, just like today, at that PostSecret event, I was using a wireless microphone. "Your mic wasn't off during sound check. We all heard you pee." (Laughter) This was really embarrassing when it happened, until I realized it could have been worse. Right. You know what I'm saying.
Ова следећа захтева мало објашњења пре него што је поделим са вама. Волим да говорим на факултетима и да са студентима делим тајне и приче. Понекад после тога останем и потписујем књиге и сликам се с њима. Следећа разгледница је направљена од једне такве фотографије. Поменућу и то да сам, као и данас, на том догађају носио бежични микрофон. "Микрофон ти није био искључен током пробе. Сви смо чули како пишкиш." (смех) Био је то блам, док нисам схватио да је могло бити горе. Да. Знате шта мислим.
(Laughter)
(смех)
"Inside this envelope is the ripped up remains of a suicide note I didn't use. I feel like the happiest person on Earth (now.)" "One of these men is the father of my son. He pays me a lot to keep it a secret."
"У овој коверти налазе се остаци исцепаног опроштајног писма које нисам искористила. Осећам се као најсрећнија особа на планети (сада)". "Један од ових мушкараца је отац мог сина. Много ми плаћа да чувам ту тајну."
(Laughter)
(смех)
"That Saturday when you wondered where I was, well, I was getting your ring. It's in my pocket right now." I had this postcard posted on the PostSecret blog two years ago on Valentine's Day. It was the very bottom, the last secret in the long column. And it hadn't been up for more than a couple hours before I received this exuberant email from the guy who mailed me this postcard.
"Те суботе, кад си се питала где сам, па, ја сам ти куповао прстен. Он је баш сад у мом џепу." Ова разгледница је постављена на блог пре две године на Дан заљубљених. Била је на дну, последња тајна у дугачком реду. И није стајала више од пар сати, кад сам примио усхићен мејл од момка који је послао разгледницу.
And he said, "Frank, I've got to share with you this story that just played out in my life." He said, "My knees are still shaking." He said, "For three years, my girlfriend and I, we've made it this Sunday morning ritual to visit the PostSecret blog together and read the secrets out loud. I read some to her, she reads some to me." He says, "It's really brought us closer together through the years.
Рекао је: "Френк, морам с тобом да поделим причу која ми се управо десила." Рекао је да му колена клецају. "Три године, моја девојка и ја имамо ритуал недељом ујутру, када посећујемо твој блог заједно и наглас читамо тајне. Ја читам неке њој, она чита мени. То нас је стварно зближило током година.
And so when I discovered that you had posted my surprise proposal to my girlfriend at the very bottom, I was beside myself. And I tried to act calm, not to give anything away. And just like every Sunday, we started reading the secrets out loud to each other." He said, "But this time it seemed like it was taking her forever to get through each one." But she finally did. She got to that bottom secret, his proposal to her. And he said, "She read it once and then she read it again." And she turned to him and said, "Is that our cat?" (Laughter) And when she saw him, he was down on one knee, he had the ring out. He popped the question, she said yes. It was a very happy ending.
И када сам открио да си поставио моју просидбу изненађења на само дно, нисам знао за себе. Покушао сам да глумим смиреност, да не одам ништа. И као и сваке недеље, почели смо наглас да читамо тајне једно другом. Али овог пута јој је требала вечност да прочита сваку." Али коначно је прочитала. Стигла је до последње тајне, до његове просидбе. Он каже: "Прочитала ју је једном, а онда још једном." А онда се окренула ка њему и питала: "Је л' то наша мачка?" (смех) И када га је угледала, био је на колену, са прстеном у руци. Питао ју је, рекла је да. Био је то веома срећан крај.
So I emailed him back and I said, "Please share with me an image, something, that I can share with the whole PostSecret community and let everyone know your fairy tale ending." And he emailed me this picture.
Одговорио сам му и замолио га да пошаље слику или нешто, што могу да поделим са целом PostSecret заједницом и свима испричам њихов бајковит крај. Послао ми је ову слику.
(Laughter)
(смех)
"I found your camera at Lollapalooza this summer. I finally got the pictures developed and I'd love to give them to you." This picture never got returned back to the people who lost it, but this secret has impacted many lives, starting with a student up in Canada named Matty. Matty was inspired by that secret to start his own website, a website called IFoundYourCamera. Matty invites people to mail him digital cameras that they've found, memory sticks that have been lost with orphan photos. And Matty takes the pictures off these cameras and posts them on his website every week. And people come to visit to see if they can identify a picture they've lost or help somebody else get the photos back to them that they might be desperately searching for. This one's my favorite.
"Пронашао сам твој апарат у Лулапалузи летос. Коначно сам развио слике и волео бих да ти их дам." Ова слика се никада није вратила онима који су је изгубили, али је ова тајна утицала на многе, почевши од једног студента у Канади, по имену Мети. Он је био инспирисан овом тајном и основао свој сајт који се зове IFoundYourCamera (пронашао сам твој апарат). Он позива људе да му шаљу дигиталне апарате које пронађу, изгубљене меморијске картице, са непознатим сликама. Мети скида фотке са апарата и сваке недеље их поставља на сајт. Људи посећују да виде да ли препознају слику коју су изгубили или помогну некоме да им се врате фотке за којима можда очајнички трагају. Ова ми је омиљена.
(Laughter)
(смех)
Matty has found this ingenious way to leverage the kindness of strangers. And it might seem like a simple idea, and it is, but the impact it can have on people's lives can be huge. Matty shared with me an emotional email he received from the mother in that picture. "That's me, my husband and son. The other pictures are of my very ill grandmother. Thank you for making your site. These pictures mean more to me than you know. My son's birth is on this camera. He turns four tomorrow." Every picture that you see there and thousands of others have been returned back to the person who lost it -- sometimes crossing oceans, sometimes going through language barriers.
Мети је пронашао генијалан начин да искористи љубазност непознатих људи. Можда делује као једноставна идеја, што и јесте, али утицај који може имати на животе је огроман. Мети је поделио са мном један емотивни мејл који је примио од мајке са те слике. "То смо ја, мој муж и син. Остало су слике моје веома болесне баке. Хвала ти за твој сајт. Ове слике ми значе више него што знаш. Рођење мог сина је ту забележено. Сутра пуни четири године." Свака слика коју ту видите, као и хиљаде других, враћене су онима који су их изгубили - понекад су прешле океане, понекад и језичке баријере.
This is the last postcard I have to share with you today. "When people I love leave voicemails on my phone I always save them in case they die tomorrow and I have no other way of hearing their voice ever again." When I posted this secret, dozens of people sent voicemail messages from their phones, sometimes ones they'd been keeping for years, messages from family or friends who had died. They said that by preserving those voices and sharing them, it helped them keep the spirit of their loved ones alive. One young girl posted the last message she ever heard from her grandmother.
Ово је последња разгледница коју ћу поделити с вама данас. "Када људи које волим остављају поруке на мојој говорној секретарици, ја их увек сачувам у случају да умру следећег дана и да немам другог начина да поново чујем њихов глас." Када сам поставио ову тајну, десетине људи је послало говорне поруке са својих телефона, понекад неке које су годинама чували, поруке од породице или пријатеља који су умрли. Рекли су да чување и дељење тих гласова помаже да одрже дух вољених особа живим. Једна млада девојка послала је последњу поруку коју је добила од своје баке.
Secrets can take many forms. They can be shocking or silly or soulful. They can connect us with our deepest humanity or with people we'll never meet again.
Тајне могу имати разне облике. Могу бити шокантне или смешне или пуне душе. Могу нас повезати са дубоким осећањима или људима које више никад нећемо срести.
Voicemail recording: First saved voice message. Grandma: ♫ It's somebody's birthday today ♫ ♫ Somebody's birthday today ♫ ♫ The candles are lighted ♫ ♫ on somebody's cake ♫ ♫ And we're all invited ♫ ♫ for somebody's sake ♫ You're 21 years old today. Have a real happy birthday, and I love you. I'll say bye for now.
Говорна пошта: Прва сачувана говорна порука. Бака: ♫ Данас нам је диван дан ♫ ♫ диван дан ♫ ♫ диван дан ♫ ♫ теби је рођендан ♫ ♫ рођендан ♫ ♫ рођендан ♫ Данас пуниш 21. Нека ти је срећан рођендан, волим те. Чујемо се касније."
FW: Thank you.
ФВ: Хвала вам.
(Applause)
(аплауз)
Thank you.
Хвала.
(Applause)
(аплауз)
June Cohen: Frank, that was beautiful, so touching. Have you ever sent yourself a postcard? Have you ever sent in a secret to PostSecret?
Џун Коен: Френк, то је било дивно, веома дирљиво. Да ли си некад сам себи послао разгледницу? Да ли си послао тајну на PostSecret?
FW: I have one of my own secrets in every book. I think in some ways, the reason I started the project, even though I didn't know it at the time, was because I was struggling with my own secrets. And it was through crowd-sourcing, it was through the kindness that strangers were showing me, that I could uncover parts of my past that were haunting me.
ФВ: Имам по једну своју тајну у свакој књизи. Мислим да је један од разлога што сам ово почео, иако тада нисам то знао, било то што сам се борио са својим тајнама. И кроз групни напор, кроз доброту коју су странци показивали, да могу да откријем делове своје прошлости који ми нису давали мира.
JC: And has anyone ever discovered which secret was yours in the book? Has anyone in your life been able to tell?
ЏК: Да ли је ико икада открио које су твоје тајне у књизи? Да ли је неко у твом животу сазнао?
FW: Sometimes I share that information, yeah.
ФВ: Понекад то откријем, да.
(Laughter)
(смех)
(Applause)
(аплауз)