I would like to invite you to come along on a visit to a dark continent. It is the continent hidden under the surface of the earth. It is largely unexplored, poorly understood, and the stuff of legends. But it is made also of dramatic landscapes like this huge underground chamber, and it is rich with surprising biological and mineralogical worlds.
Желео бих да вас позовем да пођете са мном у посету једном мрачном континенту. То је скривени континент испод површине земље. Велики његов део није истражен, мало га разумемо и живи у легендама. Такође га сачињавају драматични крајолици као што је ова огромна подземна дворана, а у њој се налази мноштво изненађујућих биолошких и минеролошких светова.
Thanks to the efforts of intrepid voyagers in the last three centuries -- actually, we know also thanks to satellite technology, of course -- we know almost every single square meter of our planet's surface. However, we know still very little about what is hidden inside the earth. Because a cave landscape, like this deep shaft in Italy, is hidden, the potential of cave exploration -- the geographical dimension -- is poorly understood and unappreciated. Because we are creatures living on the surface, our perception of the inner side of the planet is in some ways skewed, as is that of the depth of the oceans or of the upper atmosphere.
Захваљујући напорима неустрашивих путника током претходна три века - заправо, знамо и захваљујући сателитској технологији, наравно - познајемо скоро сваки квадратни метар на површини наше планете. Ипак, и даље знамо веома мало о ономе што се скрива унутар земље. Пошто су пејзажи са пећинама, као што је ово дубоко окно у Италији, скривени, потенцијал истраживања пећина, географска димензија, се не разуме и не цени довољно. Због тога што смо створења која живе на површини, наше виђење унутрашњости планете је некако искривљено, као и виђење океанских дубина или виших слојева атмосфере.
However, since systematic cave exploration started about one century ago, we know actually that caves exist in every continent of the world. A single cave system, like Mammoth Cave, which is in Kentucky, can be as long as more than 600 kilometers. And an abyss like Krubera Voronya, which is in the Caucasus region, actually the deepest cave explored in the world, can go as far as more than 2,000 meters below the surface. That means a journey of weeks for a cave explorer.
Како је систематско истраживање пећина почело пре око једног века, заправо знамо да пећине постоје на сваком континенту на свету. Појединачни пећински систем, као што је Мамутска пећина у Кентакију, може бити дуг и више од 600 километара. Понор као што је Крубера Вороња који се налази на подручју Кавказа, најдубља истражена пећина на свету, иде и до преко 2 000 метара испод површине. То значи путовање од неколико недеља за истраживача пећина.
Caves form in karstic regions. So karstic regions are areas of the world where the infiltrating water along cracks, fractures, can easily dissolve soluble lithologies, forming a drainage system of tunnels, conduits -- a three-dimensional network, actually. Karstic regions cover almost 20 percent of the continents' surface, and we know actually that speleologists in the last 50 years have explored roughly 30,000 kilometers of cave passages around the world, which is a big number. But geologists have estimated that what is still missing, to be discovered and mapped, is something around 10 million kilometers.
Пећине настају у крашким рељефима. Дакле, крашки рељефи су подручја на свету где надирућа вода дуж пукотина, напрслина, може лако да разложи растворљиве литолошке саставе, формирајући дренажни систем тунела, канала - заправо, тродимензионалну мрежу. Крашки рељеф обухвата скоро 20 процената површине овог континента, а заправо знамо да су спелеолози у последњих 50 година истражили отприлике око 30 000 километара пећинских пролаза широм света, што је велики број. Геолози су, међутим, проценили да је оно што недостаје, што треба открити и мапирати, негде око 10 милиона километара.
That means that for each meter of a cave that we already know, that we have explored, there are still some tens of kilometers of undiscovered passages. That means that this is really an endless continent, and we will never be able to explore it completely. And this estimation is made without considering other types of caves, like, for example, inside glaciers or even volcanic caves, which are not karstic, but are formed by lava flows. And if we have a look at other planets like, for example, Mars, you will see that this characteristic is not so specific of our home planet. However, I will show to you now that we do not need to go to Mars to explore alien worlds.
То значи да на сваки метар пећине са којом смо упознати, коју смо истражили, постоји око неколико десетина километара неоткривених пролаза. То значи да је ово заиста бескрајни континент и да никада нећемо успети да га потпуно истражимо. Ова процена је направљена без узимања у обзир пећина других типова као што су, рецимо, пећине унутар глечера или чак вулканске пећине, које нису крашке, већ пећине које је формирао проток лаве. Ако погледамо друге планете, као што је Марс, на пример, видећете да ова карактеристика није специфична само за нашу планету. Међутим, показаћу вам да не морамо да одемо на Марс да бисмо истражили непознате светове.
I'm a speleologist, that means a cave explorer. And I started with this passion when I was really young in the mountains not far from my hometown in North Italy, in the karstic regions of the Alps and the Dolomites. But soon, the quest for exploration brought me to the farthest corner of the planet, searching for new potential entrances of this undiscovered continent. And in 2009, I had the opportunity to visit the tepui table mountains, which are in the Orinoco and Amazon basins. These massifs enchanted me from the first time I saw them. They are surrounded by vertical, vertiginous rock walls with silvery waterfalls that are lost in the forest. They really inspired in me a sense of wilderness, with a soul older than millions and millions of years. And this dramatic landscape inspired among other things also Conan Doyle's "The Lost World" novel in 1912. And they are, really, a lost world. Scientists consider those mountains as islands in time, being separated from the surrounding lowlands since tens of millions of years ago. They are surrounded by up to 1,000-meter-high walls, resembling a fortress, impregnable by humans. And, in fact, only a few of these mountains have been climbed and explored on their top.
Ја сам спелеолог, а то значи да истражујем пећине. Постао сам острашћен у вези са овиме још као веома млад, у планинама у северној Италији, недалеко од мог родног града, у крашким рељефима Алпа и Доломита. Убрзо ме је потрага за истраживањем одвела до најудаљенијег кутка планете, док сам тражио нове потенцијалне улазе у овај неоткривени континент. Године 2009, имао сам прилику да посетим тепуи планине са платоом, које се налазе у басенима река Ориноко и Амазон. Ови масиви су ме очарали на први поглед. Окружени су вертикалним каменим зидовима који изазивају вртоглавицу, са сребрнастим водопадима који се губе у шуми. Заиста су у мени изазвали осећај дивљине, са душом старијом од неколико милиона година. Овај драматичан пејзаж је, између осталог, инспирисао и роман „Изгубљени свет“ Конана Дојла 1912. године, а они су заиста изгубљен свет. Научници сматрају ове планине острвима у времену, која су се одвојила од околних нижих предела пре неколико десетина милиона година. Окружене су зидовима који су високи и до 1000 метара, налик тврђави коју људи нису могли да освоје. У ствари, људи су се попели на само неколико планина и истражили њихове врхове.
These mountains contain also a scientific paradox: They are made by quartz, which is a very common mineral on the earth's crust, and the rock made up by quartz is called quartzite, and quartzite is one of the hardest and least soluble minerals on earth. So we do not expect at all to find a cave there. Despite this, in the last 10 years, speleologists from Italy, Slovakia, Czech Republic, and, of course, Venezuela and Brazil, have explored several caves in this area. So how can it be possible?
Ове планине садрже и научни парадокс - направљене су од кварца, који је веома чест минерал у Земљиној кори, а стена која је од кварца назива се кварцит, а то је минерал који се најтеже и најмање разлаже на Земљи. Тако, нисмо уопште очекивали да тамо нађемо неку пећину. Упркос овоме, током последњих 10 година, спелеолози из Италије, Словачке, Чешке Републике и, наравно, Венецуеле и Бразила, истражили су неколико пећина на овом подручју. Како је ово могуће?
To understand this contradiction, we have to consider the time factor, because the history of the tepuis is extremely long, starting about 1.6 billion years ago with the formation of the rock, and then evolving with the uplift of the region 150 million years ago, after the disruption of the Pangaea supercontinent and the opening of the Atlantic Ocean. So you can imagine that the water had tens or even hundreds of millions of years to sculpt the strangest forms on the tepuis' surfaces, but also to open the fractures and form stone cities, rock cities, fields of towers which are characterized in the famous landscape of the tepuis. But nobody could have imagined what was happening inside a mountain in so long a time frame.
Да бисмо разумели ову контрадикторност, морамо да узмемо у обзир фактор времена, јер је историја тепуиса веома дуга и почиње пре око 1,6 милијарди година са формирањем стена, а затим се развија са уздизањем региона пре 150 милиона година, после разбијања суперконтинента под именом Пангеа и отварања Атлантског океана. Тако, можете да замислите да је вода имала десетине или чак стотине милиона година за вајање најчуднијих радова на површини тепуиса, али и за отварање напрслина и формирање камених градова од стена, поља која су одлика познатог крајолика тепуиса. Ипак, нико није могао да замисли шта се дешавало унутар планине у тако дугом временском периоду.
And so I was focusing in 2010 on one of those massifs, the Auyán-tepui, which is very famous because it hosts Angel Falls, which is the highest waterfall in the world -- about 979 meters of vertical drop. And I was searching for hints of the existence of cave systems through satellite images, and finally we identified an area of collapses of the surface -- so, big boulders, rock piles -- and that means that there was a void below. It was a clear indication that there was something inside the mountain.
Тако сам се 2010. године усредсредио на један од ових масива, Аујан-тепуи, који је веома познат по својим Анђеоским водопадима, који су највиши водопади на свету - око 979 метара вертикалног пада. Тражио сам наговештаје постојања пећинских система кроз сателитске слике и коначно смо приметили подручје на ком је било урушавања површине - велике стене, гомиле камења - а то значи да је постојала празнина испод тога. То је био јасан наговештај да постоји нешто унутар планине.
So we did several attempts to reach this area, by land and with a helicopter, but it was really difficult because -- you have to imagine that these mountains are covered by clouds most of the year, by fog. There are strong winds, and there are almost 4,000 millimeters of rainfall per year, so it's really, really difficult to find good conditions. And only in 2013 we finally landed on the spot and we started the exploration of the cave.
Тако смо неколико пута покушали да допремо до овог подручја копном и помоћу хеликоптера, али је то било веома тешко јер - морате да замислите да су ове планине обавијене облацима већим делом године, маглом. Има снажних ветрова и скоро 4 000 милиметара падавина по години, па је заиста веома тешко пронаћи погодне услове. Тек смо се 2013. године приземљили на ово место и започели истраживање пећине.
The cave is huge. It's a huge network under the surface of the tepui plateau, and in only ten days of expedition, we explored more than 20 kilometers of cave passages. And it's a huge network of underground rivers, channels, big rooms, extremely deep shafts.
Пећина је огромна. То је огромна мрежа испод површине платоа тепуиса, а за само 10 дана експедиције истражили смо више од 20 километара пећинских пролаза. То је и огромна мрежа подземних река, канала, великих дворана, веома дубоких провалија.
So it's really an incredible place. And we named it Imawarì Yeuta. That means, in the Pemón indigenous language, "The House of the Gods." You have to imagine that indigenous people have never been there. It was impossible for them to reach this area. However, there were legends about the existence of a cave in the mountain. So when we started the exploration, we had to explore with a great respect, both because of the religious beliefs of the indigenous people, but also because it was really a sacred place, because no human had entered there before. So we had to use special protocols to not contaminate the environment with our presence, and we tried also to share with the community, with the indigenous community, our discoveries.
Дакле, заиста је невероватно место. Назвали смо га Имавари Јеута. Ово на пемонском урођеничком језику значи „кућа богова“. Морате да замислите да домаће становништво никада није било овде. За њих је било немогуће да стигну до овог подручја. Ипак, постоје легенде о постојању пећине у планини. Тако, када смо започели истраживање, морали смо да истражујемо са дубоким поштовањем, због религијских веровања урођеника, али и због тога што је то заиста било свето место јер ниједно људско биће никада пре није ту крочило. Морали смо да користимо посебне протоколе да не бисмо загадили средину својим присуством, а покушали смо и да поделимо са заједницом, са домаћим становништвом, наша открића.
And the caves represent, really, a snapshot of the past. The time needed for their formation could be as long as 50 or even 100 million years, which makes them possibly the oldest caves that we can explore on earth. What you can find there is really evidence of a lost world.
Пећине заиста представљају слику прошлости. Време потребно за њихово стварање може износити 50 или чак сто милиона година, те је могуће да су то најстарије пећине на Земљи које можемо истражити. Оно што се тамо налази је заиста доказ о изгубљеном свету.
When you enter a quartzite cave, you have to completely forget what you know about caves -- classic limestone caves or the touristic caves that you can visit in several places in the world. Because what seems a simple stalactite here is not made by calcium carbonate, but is made by opal, and one of those stalactites can require tens of millions of years to be formed. But you can find even stranger forms, like these mushrooms of silica growing on a boulder. And you can imagine our talks when we were exploring the cave. We were the first entering and discovering those unknown things, things like those monster eggs. And we were a bit scared because it was all a discovery, and we didn't want to find a dinosaur. We didn't find a dinosaur.
Када уђете у пећину од кварцита, морате потпуно да заборавите оно што знате о пећинама - класичним кречњачким пећинама или туристичким пећинама које можете посетити на неколико места на свету, јер оно што изгледа као једноставни сталактит овде не састоји се од калцијум карбоната, већ од опала, а за стварање ових сталактита потребно је и до неколико десетина милиона година. Можете наћи и још чудније формације, као што су ове печурке силицијум диоксида које расту на стени. Можете да замислите наше разговоре док смо истраживали пећину. Први смо ушли и откривали ове непознате ствари, као што су ова џиновска јаја. Били смо помало уплашени јер је све то било откриће, а нисмо желели да нађемо диносауруса. Нисмо га нашли.
(Laughter)
(Смех)
Anyway, actually, we know that this kind of formation, after several studies, we know that these kinds of formations are living organisms. They are bacterial colonies using silica to build mineral structures resembling stromatolites. Stromatolites are some of the oldest forms of life that we can find on earth. And here in the tepuis, the interesting thing is that these bacteria colonies have evolved in complete isolation from the external surface, and without being in contact with humans. They have never been in contact with humans. So the implications for science are enormous, because here you could find, for example, microbes that could be useful to resolve diseases in medicine, or you could find even a new kind of material with unknown properties. And, in fact, we discovered in the cave a new mineral structure for science, which is rossiantonite, a phosphate-sulfate.
Било како било, заправо знамо да су ове формације, после неколико студија, знамо да су ове врсте формација живи организми. То су колоније бактерија које користе силицијум диоксид за изградњу минералних структура које личе на строматолите. Строматолити су једни од најстаријих облика живота које можемо наћи на Земљи, а овде, у тепуима, интересантно је да су ове колоније бактерија еволуирале у потпуној изолацији у односу на спољашњу површину и без икаквог контакта са људима. Никада нису биле у додиру са људима. Тако су последице по науку огромне јер овде можете наћи, рецимо, микробе који би могли бити корисни у уклањању болести у медицини, а могли бисте наћи и нову врсту материјала са непознатим својствима. Заправо смо у пећини открили нову минералну структуру за науку, под именом росиантонит, фосфат-сулфат.
So whatever you find in the cave, even a small cricket, has evolved in the dark in complete isolation. And, really, everything that you can feel in the cave are real connections between the biological and the mineralogical world. So as we explore this dark continent and discover its mineralogical and biological diversity and uniqueness, we will find probably clues about the origin of life on our planet and on the relationship and evolution of life in relationship with the mineral world. What seems only a dark, empty environment could be in reality a chest of wonders full of useful information.
Дакле, шта год да нађете у пећини, био то чак и мали цврчак, развијало се у мраку у потпуној изолацији. Заиста, све што можете осетити у пећини су праве везе између биолошког и минеролошког света. Док истражујемо овај мрачни континент и откривамо његову минеролошку и биолошку разноликост и јединственост, вероватно ћемо наћи наговештаје о пореклу живота на нашој планети, као и о односу и еволуцији живота у вези са минералним светом. Оно што изгледа као мрачна, празна средина, заправо би могао бити ковчег пун чуда, пун корисних информација.
With a team of Italian, Venezuelan and Brazilian speleologists, which is called La Venta Teraphosa, we will be back soon to Latin America, because we want to explore other tepuis in the farthest areas of the Amazon. There are still very unknown mountains, like Marahuaca, which is almost 3,000 meters high above sea level, or Aracà, which is in the upper region of Rio Negro in Brazil. And we suppose that we could find there even bigger cave systems, and each one with its own undiscovered world.
Са тимом италијанских, венецуеланских и бразилских спелеолога под именом „Ла вента терафоса“, ускоро ћемо се вратити у Латинску Америку јер желимо да истражимо друге тепуисе у најудаљенијим подручјима Амазона. Има и даље слабо истражених планина, као што је Марахуака, која је скоро 3 000 метара изнад нивоа мора, или Арака, која се налази у горњој области Рио Негра у Бразилу. Претпостављамо да тамо можемо наћи чак и веће пећинске системе, а сваки од њих има свој неоткривени свет.
Thank you.
Хвала вам.
(Applause)
(Аплауз)
Bruno Giussani: Thank you, Francesco. Give me that to start so we don't forget. Francesco, you said we don't need to go to Mars to find alien life, and indeed, last time we spoke, you were in Sardinia and you were training European astronauts. So what do you, a speleologist, tell and teach to the astronauts?
Бруно Ђузани: Хвала ти, Франческо. Дај ми то да започнем да не бисмо заборавили. Франческо, рекао си да не треба да одемо на Марс да бисмо нашли непознат облик живота и заиста, последњи пут када смо причали, био си у Сардинији и држао обуку за европске астронауте. Шта ти као спелеолог, радиш, говориш и чему учиш астронауте?
Francesco Sauro: Yeah, we are -- it's a program of training for not only European, but also NASA, Roskosmos, JAXA astronauts, in a cave. So they stay in a cave for about one week in isolation. They have to work together in a real, real dangerous environment, and it's a real alien environment for them because it's unusual. It's always dark. They have to do science. They have a lot of tasks. And it's very similar to a journey to Mars or the International Space Station.
Франческо Сауро: Да, ми смо - то је програм обуке не само за Европљане, већ и астронауте из НАСЕ, Роскосмоса, Јакса, у пећини. Дакле, они бораве у пећини око недељу дана у изолацији. Морају да раде удружено у заиста опасној средини, а то је заиста непозната средина за њих зато што је необична. Увек је мрачна. Морају да се баве науком. Имају пуно задатака. Веома је слична путовању на Марс или Светској свемирској станици.
BG: In principle. FS: Yes.
БЂ: У принципу. ФС: Да.
BG: I want to go back to one of the pictures that was in your slide show, and it's just representative of the other photos --
БЂ: Желим да се вратим на једну од слика која је била на твом слајд шоуу и она представља само једну од слика -
Weren't those photos amazing? Yeah?
Зар те слике нису биле невероватне? Да?
Audience: Yeah!
Публика: Да!
(Applause)
(Аплауз)
FS: I have to thank the photographers from the team La Venta, because all of those photos are from the photographers.
ФС: Морам да се захвалим фотографима из тима „Ла вента“ јер су све ове фотографије дошле од ових фотографа.
BG: You bring, actually, photographers with you in the expedition. They're professionals, they're speleologists and photographers. But when I look at these pictures, I wonder: there is zero light down there, and yet they look incredibly well-exposed. How do you take these pictures? How do your colleagues, the photographers, take these pictures?
БЂ: Заправо водите фотографе са собом у експедицију. Они су професионалци, спелеолози и фотографи. Кад погледам ове фотографије, запитам се - доле нема ни трунке светла, а ипак се на њима све тако добро види. Како их усликате? Како твоје колеге, фотографи, усликају ове слике?
FS: Yeah. They are working in a darkroom, basically, so you can open the shutter of the camera and use the lights to paint the environment.
ФС: Да. Они раде у мрачној комори, у основи, па могу да отворе поклопац камере и користе светло да би обојили околину.
BG: So you're basically --
БЂ: Дакле, они у основи -
FS: Yes. You can even keep the shutter open for one minute and then paint the environment. The final result is what you want to achieve.
ФС: Да. Можете да држите отворен поклопац један минут, а затим можете обојити средину. Коначни резултат је оно што желите да постигнете.
BG: You spray the environment with light and that's what you get. Maybe we can try this at home someday, I don't know.
БЂ: Обасјате окружење светлом и ово је оно што добијете. Можда бисмо могли да покушамо ово код куће некада; не знам.
(Laughter)
(Смех)
BG: Francesco, grazie. FS: Grazie.
БЂ: Франческо, хвала. ФС: Хвала.
(Applause)
(Аплауз)