Four years ago, on the TED stage, I announced a company I was working with at the time called Odeo. And because of that announcement, we got a big article in The New York Times, which led to more press, which led to more attention, and me deciding to become CEO of that company -- whereas I was just an adviser -- and raising a round of venture capital and ramping up hiring.
Пре четири године на TED подијуму сам најавио једну компанију у којој сам радио, која се зове "Одео". И због те најаве написан је велики чланак у "New York Times", који је довео до још публицитета, још пажње, и моје одлуке да постанем генерални директор компаније - а био сам само саветник - и да сакупљам капитал и почнем са запошљавањем.
One of the guys I hired was an engineer named Jack Dorsey, and a year later, when we were trying to decide which way to go with Odeo, Jack presented an idea he'd been tinkering around with for a number of years that was based around sending simple status updates to friends. We were also playing with SMS at the time at Odeo, so we kind of put two and two together, and in early 2006 we launched Twitter as a side project at Odeo.
Један од момака које сам запослио био је инжењер Џек Дорси, и годину дана касније одлучивали смо којим путем да кренемо са "Одеом", и Џек је представио идеју о којој је размишљао годинама, а која је у основи била слање једноставних статус порука пријатељима. Тада смо се у "Одеу" играли и са СМС-ом, па смо спојили та два и ране 2006. лансирали смо "Твитер" као споредни пројекат у "Одеу".
Now, it's hard to justify doing a side project at a startup, where focus is so critical, but I had actually launched Blogger as a side project to my previous company, thinking it was just a little thing we'd do on the side, and it ended up taking over not only the company, but my life for the next five or six years. So I learned to follow hunches even though you can't necessarily justify them or know where they're going to go. And that's kind of what's happened with Twitter, time after time.
Тешко је оправдати споредне пројекте на самом почетку, када морате бити фокусирани, али у претходној компанији сам, као споредни пројекат лансирао "Блогер", мислећи да је то само нека ствар са стране, а то је преузело не само компанију, него и мој живот у наредних шест година. Тако сам научио да пратим интуицију, иако не можете баш да је оправдате или знате где ће вас одвести. И то се десило и са "Твитером", изнова и изнова.
So, for those of you unfamiliar, Twitter is based around a very simple, seemingly trivial concept. You say what you're doing in 140 characters or less, and people who are interested in you get those updates. If they're really interested, they get the update as a text message on their cell phone. So, for instance, I may Twitter right now that I'm giving a talk at TED. And in my case, when I hit send, up to 60,000 people will receive that message in a matter of seconds. Now, the fundamental idea is that Twitter lets people share moments of their lives whenever they want, be they momentous occasions or mundane ones. It is by sharing these moments as they're happening that lets people feel more connected and in touch, despite distance, and in real time. This is the primary use we saw of Twitter from the beginning, and what got us excited.
Дакле, за вас који не знате, "Твитер" је заснован на једноставној, наизглед тривијалној идеји. У 140 или мање караткета напишете шта радите, а људи који су заинтересовани за вас добију те поруке. Ако су стварно заинтересовани, добију те статусе у облику поруке на мобилном. На пример, могу сада да "твитујем" да држим предавање на TED-у. И у мом случају, кад стиснем "пошаљи", око 60.000 људи ће добити ту поруку у року од неколико секунди. Сад, основна идеја је да "Твитер" дозвољава људима да деле тренутке својих живота кад год желе, било да су они значајни или сасвим обични. Дељење ових тренутака, како се дешавају, даје људима осећај повезаности и контакта, упркос удаљености и реалном времену. Ово је била првенствена улога коју смо од почетка наменили "Твитеру" и због које смо били узбуђени.
What we didn't anticipate was the many, many other uses that would evolve from this very simple system. One of the things we realized was how important Twitter could be during real-time events. When the wildfires broke out in San Diego, in October of 2007, people turned to Twitter to report what was happening and to find information from neighbors about what was happening around them.
Оно што нисмо очекивали биле су друге намене које су се развиле из овог једноставног система. Једна од ствари коју смо увидели је колико "Твитер" може бити важан током стварних догађаја. Када су избили пожари у Сан Дијегу, у октобру 2007., људи су преко "Твитера" извештавали шта се дешава и тражили од суседа информације о томе шта се около дешава.
But it wasn't just individuals. The L.A. Times actually turned to Twitter to dispense information as well, and put a Twitter feed on the front page, and the L.A. Fire Department and Red Cross used it to dispense news and updates as well. At this event, dozens of people here are Twittering and thousands of people around the world are following along because they want to know what it feels like to be here and what's happening.
Али нису само појединци то радили. И "L.A. Times" се окренуо "Твитеру" да пренесе информације, и поставио је један статус са "Твитера" на насловну, а ватрогасци Лос Анђелеса и Црвени крст такође су га користили за пренос информација. На овом догађају, десетине људи "Твитује" и хиљаде људи то прате јер желе да знају какав је осећај бити овде и шта се дешава.
Among the other interesting things that have cropped up
Поред многих занимљивих ствари које су се појавиле,
are many things from businesses,
ту су и неке пословне,
from marketing and communications and predictable things, to an insanely popular Korean-barbecue taco truck that drives around L.A. and Twitters where it stops, causing a line to form around the block.
од маркетинга и комуникација и предвидивих ствари, до ненормално популарног корејског роштиљ-камионета који се вози по Лос Анђелесу и "твитује" кад негде стане узрокујући формирање редова људи око блока.
Politicians have recently begun Twittering. In fact, there are 47 members of Congress who currently have Twitter accounts. And they're tweeting, in some cases, from behind closed-door sessions with the President. In this case, this guy's not liking what he's hearing. The President himself is our most popular Twitter user, although his tweets have dropped off as of late, while Senator McCain's have picked up. As have this guy's.
Недавно су политичари почели да "твитују". заправо, 47 чланова Конгреса тренутно има "Твитер" налоге. Понекад "твитују" са затворених седница са председником. У овом случају, типу се не допада оно што чује. Сам председник је најпопуларнији корисник "Твитера", мада су његови "твитови" недавно опали, док их има све више од сенатора Мек Кејна. Као и од овог лика.
Twitter was originally designed as a broadcast medium: you send one message and it goes out to everybody, and you receive the messages you're interested in. One of the many ways that users shaped the evolution of Twitter was by inventing a way to reply to a specific person or a specific message. So, this syntax, the "@username" that Shaquille O'Neal's using here to reply to one of his fans, was completely invented by users, and we didn't build it into the system until it already became popular and then we made it easier. This is one of the many ways that users have shaped the system.
"Твитер" је првенствено направљен за емитовање вести. Пошаљете једну поруку која оде свима, и добијете поруке које вас интересују. Један од многих начина на који су корисници обликовали "Твитер" је креирањем начина да се одговори одређеној особи или на одређену поруку. Дакле, ову синтаксу "@корисничкоиме" коју користи Шекил О'Нил овде да одговори једној обожаватељки, у потпуности су измислили корисници, а ми смо је уградили у систем тек кад је постала популарна и онда смо олакшали ствари. Ово је један од многих начина на који су корисници обликовали систем.
Another is via the API. We built an application-programming interface, which basically means that programmers can write software that interacts with Twitter. We currently know about over 2,000 pieces of software that can send Twitter updates -- interfaces for Mac, Windows, your iPhone, your BlackBerry -- as well as things like a device that lets an unborn baby Twitter when it kicks or a plant Twitter when it needs water.
Други је преко "API"-а. Направили смо интерфесј за програмирање апликација (API), што значи да програмери могу да пишу софтвер који комуницира са "Твитером". Тренутно нам је познато преко 2000 врста програма који могу да шаљу поруке на "Твитер", интерфејс за Мек, "Windows", за "iPhone", "BlackBerry"... као и справа која омогућава нерођеној беби да "твитује" кад се помери, или биљка која "твитује" кад јој је потребно заливање.
Probably the most important third-party development came from a little company in Virginia called Summize. Summize built a Twitter search engine. And they tapped into the fact that, if you have millions of people around the world talking about what they're doing and what's around them, you have an incredible resource to find out about any topic or event while it's going on. This really changed how we perceived Twitter. For instance, here's what people are saying about TED. This is another way that our mind was shifted, and Twitter wasn't what we thought it was. We liked this so much we actually bought the company and are folding it into the main product. This not only lets you view Twitters in different ways, but it introduces new use cases as well. One of my favorites is what happened a few months ago when there was a gas shortage in Atlanta. Some users figured out that they would Twitter when they found gas -- where it was, and how much it cost -- and then appended the keyword "#atlgas" which let other people search for that and find gas themselves.
Вероватно је најважнији допринос стигао од мале компаније из Вирџиније, по имену "Summize". Они су направили претраживач за "твитер". Схватили су да, ако имате милионе људи широм света који причају шта раде и шта се дешава около, имате невероватан извор тема или догађаја док се оне дешавају. Ово је стварно изменило наш поглед на "Твитер". На пример, ево шта људи кажу за TED. Ово је још један начин на који смо променили мишљење, јер "Твитер" није оно што смо мислили да јесте. Толико нам се допало, да смо купили ту компанију и уграђујемо је у главни производ. Не само што вам ово омогућава да видите "Твитер" на друге начине, него и уводи нове облике употребе. Једна од мојих омиљеиних је од пре неколико месеци када је била несташица горива у Атланти. Неки корисници су одлучили да ће послати поруку кад пронађу гориво, где га има, колико кошта, и додали су реч "#atlgas" да би и други људи могли да нађу гориво.
And this trend of people using this communication network to help each other out goes far beyond the original idea of just keeping up with family and friends. It's happened more and more lately, whether it's raising money for homeless people or to dig wells in Africa or for a family in crisis. People have raised tens of thousands of dollars over Twitter in a matter of days on several occasions. It seems like when you give people easier ways to share information, more good things happen.
Тај тренд да људи користе ову комуникацијску мрежу како би помогли једни другима, иде много даље од идеје да само будете у контакту са пријатељима и породицом. У последње време се дешава све више, било да се скупља новац за бескућнике, или копају бунари у Африци, или за неку породицу у кризи. Људи су прикупили десетине хиљада долара преко "Твитера", некад и у року од неколико дана. Изгледа да, кад дате људима лакши начин дељења информација, више добрих ствари се дешава.
I have no idea what will happen next with Twitter. I've learned to follow the hunch, but never assume where it will go. Thanks.
Немам појма шта ће следеће да се деси са "Твитером". Али научио сам да пратим интуицију, али да никад не претпоставим где ће одвести. Хвала.
(Applause)
(аплауз)
Chris Anderson: We're not quite done yet. So, look, if we could have this screen live. This is actually the most terrifying thing that any speaker can do after they've been to an event. It's totally intimidating.
Крис Андерсон: Нисмо још готови. Види, можемо ли да добијемо овај екран уживо... Ово је најстрашнија ствар коју неки говорник може да уради после неког догађаја. Потпуно је застрашујуће.
So, this would be the Twitter search screen. So we're going to just type a couple of random words into Twitter. For example: "Evan Williams." "Evan Williams, give people more good ways to share information and follow your hunch at TED." "Currently listening to Evan Williams." "Currently listening to Evan Williams." "Evan Williams --" Oh. "Evan Williams is just dying on stage here at TED. Worst talk ever!" (Laughter)
Дакле, ово је "Твитеров" претраживач. Укуцајмо неколико насумичних речи. На пример: "Еван Вилијамс". "... дајте људима више информација и пратите интуицију на TED-у". "... тренутно слушам Евана Вилијамса". О! "... Еван Вилијамс умире на бини на TED-у. Најгори говор у историји!"
Evan Williams: Nice. Thanks.
Еван Вилијамс: Лепо. Хвала.
CA: Just kidding.
КА: Шалим се.
But, literally in the eight minutes he was talking, there are about fifty tweets that already came on the talk. So he'll see every aspect of the reaction: the fact that Barack Obama is the biggest Twitterer, the fact that it came out of TED. I don't think there's any other way of getting instant feedback that way.
Али, буквално, у току последљих осам минута, већ је изашло педесет "твитова" о говору. Моћи ће да види сваки аспект реакције: чињеницу да је Барак Обама највећи "твитераш", чињеницу да је то објаљено на TED-у... Мислим да не постоји други начин добијања тако брзе повратне информације.
You have build something very fascinating, and it looks like its best times are still ahead of it. So, thank you very much, Evan. EW: Thank you. CA: That was very interesting.
Направили сте нешто стварно фантастично, и изгледа да његова најбоља времена тек следе. Много хвала, Еване. То је веома занимљиво.