Why do we cheat? And why do happy people cheat? And when we say "infidelity," what exactly do we mean? Is it a hookup, a love story, paid sex, a chat room, a massage with a happy ending? Why do we think that men cheat out of boredom and fear of intimacy, but women cheat out of loneliness and hunger for intimacy? And is an affair always the end of a relationship?
Зошто изневеруваме? И зошто среќните луѓе изневеруваат? И, кога велиме „неверство“, на што точно мислиме? Дали е тоа мување, љубовна приказна, платен секс, преку Интернет, масажа со среќен завршеток? Зошто мислиме дека мажите изневеруваат од досада и страв од интимност, но, жените изневеруваат поради осаменост и жед за интимност? И, дали аферата секогаш претставува крај на една врска?
For the past 10 years, I have traveled the globe and worked extensively with hundreds of couples who have been shattered by infidelity. There is one simple act of transgression that can rob a couple of their relationship, their happiness and their very identity: an affair. And yet, this extremely common act is so poorly understood. So this talk is for anyone who has ever loved.
Во последните десет години, го пропатував светот и опсежно работев со стотици двојки кои беа распарчени од неверство. Постои еден едноставен чин на прекршок, кој може да ја лиши двојката од нивната врска, нивната среќа, и нивниот идентитет: афера. Па сепак, овој премногу вообичаен чин е толку слабо разбран. Затоа, овој говор е за секој кој некогаш љубел.
Adultery has existed since marriage was invented, and so, too, the taboo against it. In fact, infidelity has a tenacity that marriage can only envy, so much so, that this is the only commandment that is repeated twice in the Bible: once for doing it, and once just for thinking about it. (Laughter) So how do we reconcile what is universally forbidden, yet universally practiced?
Прељубата постои откако е измислен бракот, па исто така, и табуто против неа. Всушност, неверството поседува жилавост на која бракот може само да ѝ завидува, до таа мера, поради што ова е единствениот заповед кој што е споменат два пати во Библијата: еднаш за неговото правење, и еднаш само за размислувањето на него. (Смеа) Па, како се помируваме со нешто кое е универзално забрането, а сепак и универзално се практикува?
Now, throughout history, men practically had a license to cheat with little consequence, and supported by a host of biological and evolutionary theories that justified their need to roam, so the double standard is as old as adultery itself. But who knows what's really going on under the sheets there, right? Because when it comes to sex, the pressure for men is to boast and to exaggerate, but the pressure for women is to hide, minimize and deny, which isn't surprising when you consider that there are still nine countries where women can be killed for straying.
Низ историјата, мажите практично имале дозвола да изневеруваат со мали последици, и биле поддржани од биолошки и еволутивни теории кои ја поддржувале нивната потреба за талкање, така што двојниот сандард е стар колку и самата прељуба. Но, кој знае што навистина се случува под чаршафите, нели? Затоа што кога станува збор за секс, мажите осеќаат притисок дека треба да се фалат и да претеруваат, а жените е да се кријат, минимизираат и одрекуваат, што и не е така изненадувачки доколку земете во предвид дека сèуште постојат девет земји во светот каде што жените можат да бидат убиени поради „скршнување“.
Now, monogamy used to be one person for life. Today, monogamy is one person at a time. (Laughter) (Applause)
Моногамијата порано значеше една личност за цел живот. Денес, моногамијата значи еден по еден. (Смеа) (Аплауз)
I mean, many of you probably have said, "I am monogamous in all my relationships." (Laughter)
Мислам, најверојатно многумина од вас имаат кажано, „Јас сум моногамен во сите мои врски.“ (Смеа)
We used to marry, and had sex for the first time. But now we marry, and we stop having sex with others. The fact is that monogamy had nothing to do with love. Men relied on women's fidelity in order to know whose children these are, and who gets the cows when I die.
Порано се венчававме, и имавме секс за прв пат. Но, сега се венчавме, и престануваме да имаме секс со други. Факт е дека моногамијата не е поврзана со љубовта. Мажите се потпирале на женската лојалност во цел да знаат чии се тие деца, и кој ги добива кравите кога ќе умрам.
Now, everyone wants to know what percentage of people cheat. I've been asked that question since I arrived at this conference. (Laughter) It applies to you. But the definition of infidelity keeps on expanding: sexting, watching porn, staying secretly active on dating apps. So because there is no universally agreed-upon definition of what even constitutes an infidelity, estimates vary widely, from 26 percent to 75 percent. But on top of it, we are walking contradictions. So 95 percent of us will say that it is terribly wrong for our partner to lie about having an affair, but just about the same amount of us will say that that's exactly what we would do if we were having one. (Laughter)
Сега, секој сака да знае колкав процент од луѓето изневеруваат. Ова прашање ми го поставуваат уште откако пристигнав на конференцијава. (Смеа) Се однесува на вас. Но, дефиницијата за неверство продолжува да се проширува: „секстинг“, гледање порно, да се биде тајно активен на апликациите за состаноци. Затоа, затоа што не постои универзално прифатена дефиниција за тоа што претставува неверството, проценките варираат многу, од 26% до 75%. Но, капак на тоа, ние постојано си противречиме сами на себе. Така, 95% од нас ќе речат дека е ужасно страшно нашиот партнер да излаже за тоа дека има афера, но, речиси истиот процент од нас ќе рече дека тоа е точно она што би го направиле доколку би имале афера. (Смеа)
Now, I like this definition of an affair -- it brings together the three key elements: a secretive relationship, which is the core structure of an affair; an emotional connection to one degree or another; and a sexual alchemy. And alchemy is the key word here, because the erotic frisson is such that the kiss that you only imagine giving, can be as powerful and as enchanting as hours of actual lovemaking. As Marcel Proust said, it's our imagination that is responsible for love, not the other person.
Мене ми се допаѓа оваа дефиниција за тоа што е афера, ги сплотува трите клучни елементи: тајна врска, која ја претставува јадрената структура на една афера; емоционална поврзаност до некој степен; и сексуална алхемија. „Алхемија“ е клучниот збор тука, Затоа што еротската возбуда е таква што, бакнежот кој само што замислувате дека го давате, може да биде толку моќен и магичен како и часови вистинско водење љубов. Како што и Марсел Пруст има кажано, „Нашата имагинација е одговорна за љубовта, не другата личност.“
So it's never been easier to cheat, and it's never been more difficult to keep a secret. And never has infidelity exacted such a psychological toll. When marriage was an economic enterprise, infidelity threatened our economic security. But now that marriage is a romantic arrangement, infidelity threatens our emotional security. Ironically, we used to turn to adultery -- that was the space where we sought pure love. But now that we seek love in marriage, adultery destroys it.
Така, никогаш не било полесно да се изневерува, и никогаш не било потешко да се чува тајна. И никогаш неверството не изнудувало толку висока психолошка цена. Кога бракот претставувал економска организација, неверството ја загрозувало нашата економска стабилност. Но, сега кога бракот претставува романтичен договор, неверството ја загрозува нашата емоционална сигурност. Иронично, порано сме посегнувале по неверство - но тоа било местото каде што сме барале чиста љубов. Но, сега, кога бараме љубов во бракот, прељубата го уништува.
Now, there are three ways that I think infidelity hurts differently today. We have a romantic ideal in which we turn to one person to fulfill an endless list of needs: to be my greatest lover, my best friend, the best parent, my trusted confidant, my emotional companion, my intellectual equal. And I am it: I'm chosen, I'm unique, I'm indispensable, I'm irreplaceable, I'm the one. And infidelity tells me I'm not. It is the ultimate betrayal. Infidelity shatters the grand ambition of love. But if throughout history, infidelity has always been painful, today it is often traumatic, because it threatens our sense of self.
Постојат три начини преку кои сметам дека неверството може да повреди денес. Ние си имаме некој романтичен идеал според кој се вртиме кон една личност да ни исполни бескрајна листа на потреби: да биде мојот најголем љубовник, мојот најдобар пријател, најдобриот партнер, да имам доверба во него, да биде мој емоционален сопатник, подеднакво интелигентен со мене. А, јас сум тоа: Јас сум одбрана, јас сум единствена, jaс сум неопходна, јас сум незаменлива, јас сум вистинската. А, неверството ми кажува дека не сум. Тоа е највисоката форма на предавство. Неверството ја распарчува големата амбиција на љубовта. Но, ако низ историјата, неверството отсекогаш било болно, тоа денес често пати е трауматично, затоа што му се заканува на нашето чувство за тоа кои сме ние.
So my patient Fernando, he's plagued. He goes on: "I thought I knew my life. I thought I knew who you were, who we were as a couple, who I was. Now, I question everything." Infidelity -- a violation of trust, a crisis of identity. "Can I ever trust you again?" he asks. "Can I ever trust anyone again?"
Така, мојот пациент Фернандо - тој е очаен. Тој вели: „Мислев дека го познавам мојот живот. Мислев дека знам која си ти, кои сме ние како двојка, кој сум јас. Сега, се прашувам за сè.“ Неверство - нарушување на довербата, криза на идентитетот. „Дали некогаш ќе можам повторно да ти верувам?“, прашува тој. „Дали ќе можам повторно некому да му верувам?“
And this is also what my patient Heather is telling me, when she's talking to me about her story with Nick. Married, two kids. Nick just left on a business trip, and Heather is playing on his iPad with the boys, when she sees a message appear on the screen: "Can't wait to see you." Strange, she thinks, we just saw each other. And then another message: "Can't wait to hold you in my arms." And Heather realizes these are not for her. She also tells me that her father had affairs, but her mother, she found one little receipt in the pocket, and a little bit of lipstick on the collar. Heather, she goes digging, and she finds hundreds of messages, and photos exchanged and desires expressed. The vivid details of Nick's two-year affair unfold in front of her in real time, And it made me think: Affairs in the digital age are death by a thousand cuts.
И ова е токму тоа што мојата пациентка Хедер ми го кажува, кога ми ја раскажува нејзината приказна со Ник. Венчани, две деца. Ник само што заминал на бизнис - патување, а Хедер си игра на нејзиниот iPad со момчињата, кога гледа една порака како се појавува на екранот: „Едвај чекам да те видам.“ Чудно, си вели, само што се видовме. И потоа, уште една порака: „Едвај чекам да те држам в прегратки.“ И Хедер сфаќа дека тие не се за неа. Таа исто така, ми кажува дека и нејзиниот татко имал афери, и нејзината мајка - таа наоѓала по некоја сметка во џеповите, по малку кармин на јаката. Хедер започнува да копа, и наоѓа стотици пораки, и разменети фотографии и искажани страсти. Живописни детали од двегодишната афера на Ник се распостилаат пред неа во реално време. И, тоа ме натера да помислам: Аферите во дигиталната ера се смрт од илјадници посекотини.
But then we have another paradox that we're dealing with these days. Because of this romantic ideal, we are relying on our partner's fidelity with a unique fervor. But we also have never been more inclined to stray, and not because we have new desires today, but because we live in an era where we feel that we are entitled to pursue our desires, because this is the culture where I deserve to be happy. And if we used to divorce because we were unhappy, today we divorce because we could be happier. And if divorce carried all the shame, today, choosing to stay when you can leave is the new shame. So Heather, she can't talk to her friends because she's afraid that they will judge her for still loving Nick, and everywhere she turns, she gets the same advice: Leave him. Throw the dog on the curb. And if the situation were reversed, Nick would be in the same situation. Staying is the new shame.
Но, потоа имаме уште еден парадокс со кој се соочуваме овие денови. Поради овој романтичен идеал, ние се потпираме на верноста на нашиот партнер со преголема жестокост. Но, исто така, никогаш не сме биле посклони кон „застранување“, и не поради тоа што ние имаме нови желби денес, туку, затоа што живееме во ера во која веруваме дека имаме право да ги следиме нашите желби, затоа што ова е културата во која јас заслужувам да бидам среќна. И, доколку порано се разведувавме затоа што не бевме среќни, денес се разведуваме затоа што би можеле да бидеме посреќни. И доколку разводот го носеше целиот срам, денес, одбирањето да се остане кога може да се замине е новиот срам. Така Хедер - таа не може да зборува со нејзините пријателки затоа што се плаши дека тие ќе ја осудуваат што сèуште го сака Ник, и каде и да се сврти, го добива истиот совет: Остави го. Фрли го кучето на улица. И ако беше обратно, Ник ќе се најдеше во истата ситуација. Останувањето е новиот срам.
So if we can divorce, why do we still have affairs? Now, the typical assumption is that if someone cheats, either there's something wrong in your relationship or wrong with you. But millions of people can't all be pathological. The logic goes like this: If you have everything you need at home, then there is no need to go looking elsewhere, assuming that there is such a thing as a perfect marriage that will inoculate us against wanderlust. But what if passion has a finite shelf life? What if there are things that even a good relationship can never provide? If even happy people cheat, what is it about?
Па, ако можеме да се разведеме, тогаш зошто сèуште имаме афери? Типичната претпоставка е дека ако некој изневерува, тогаш или нешто не е во ред со вашата врска или со Вас. Но, милиони луѓе не можат да бидат патолошки болни. Логиката оди вака: Ако имаш сè што ти треба дома, тогаш нема потреба да бараш на друго место, под претпоставка дека постои такво нешто како совршен брак, кој ќе нè заштити од желбата за „застранување“. Но, што ако страста има ограничен рок на траење? Што ако постои нешто кое дури ни добрите врски никогаш не можат да го обезбедат? Ако и среќните луѓе изневеруваат, зошто го прават тоа?
The vast majority of people that I actually work with are not at all chronic philanderers. They are often people who are deeply monogamous in their beliefs, and at least for their partner. But they find themselves in a conflict between their values and their behavior. They often are people who have actually been faithful for decades, but one day they cross a line that they never thought they would cross, and at the risk of losing everything. But for a glimmer of what? Affairs are an act of betrayal, and they are also an expression of longing and loss. At the heart of an affair, you will often find a longing and a yearning for an emotional connection, for novelty, for freedom, for autonomy, for sexual intensity, a wish to recapture lost parts of ourselves or an attempt to bring back vitality in the face of loss and tragedy.
Поголемиот дел од луѓето со кои работам не се воопшто хронични љубовџии. Често пати, тоа се луѓе кои се длабоко моногамни во своите верувања, или барем за својот партнер. Но, се наоѓаат себе си во конфликт помеѓу нивните вредности и нивното однесување. Често пати, тоа се луѓе кои всушност биле верни со децении, но еден ден ја поминуваат линијата која никогаш не верувале дека ќе ја поминат, и се ставаат во ризик да изгубат сè. Но, за искра од што? Аферите претставуваат чин на предавство, и исто така се и израз на копнеж и загуба. Во срцето на аферата, често пати ќе најдете копнеж и желба за емоционална поврзаност, за нешто ново, за слобода, за автономија, за сексуален интензитет, желба за повторно присвојување на изгубените делови од себе си, или обид да се поврати виталноста во лицето на загубата и трагедијата.
I'm thinking about another patient of mine, Priya, who is blissfully married, loves her husband, and would never want to hurt the man. But she also tells me that she's always done what was expected of her: good girl, good wife, good mother, taking care of her immigrant parents. Priya, she fell for the arborist who removed the tree from her yard after Hurricane Sandy. And with his truck and his tattoos, he's quite the opposite of her. But at 47, Priya's affair is about the adolescence that she never had. And her story highlights for me that when we seek the gaze of another, it isn't always our partner that we are turning away from, but the person that we have ourselves become. And it isn't so much that we're looking for another person, as much as we are looking for another self.
Размислувам за уште една моја пациентка, Прија, која е среќно омажена, си го сака сопругот, и никогаш не би сакала да го повреди човекот. Но, таа исто така ми кажува дека секогаш го правела тоа што се очекувало од неа: добро девојче, добра сопруга, добра мајка, се грижи за нејзините родители-имигранти. Прија, таа „падна“ на арбористот кој го отстранил дрвото од нејзиниот двор по ураганот „Сенди“. А тој, со неговите тетоважи и камион - тој е целосна спротивност на неа. Но, на 47, аферата на Прија е за тинејџерството кое никогаш го немала. Нејзината приказна истакнува дека кога го бараме погледот на другиот, не секогаш тоа значи дека се оддалечуваме од нашиот партнер, туку од личноста во која ние самите се имаме претворено. И не е толку во тоа што ние бараме во другата личност, колку што го бараме нашето друго јас.
Now, all over the world, there is one word that people who have affairs always tell me. They feel alive. And they often will tell me stories of recent losses -- of a parent who died, and a friend that went too soon, and bad news at the doctor. Death and mortality often live in the shadow of an affair, because they raise these questions. Is this it? Is there more? Am I going on for another 25 years like this? Will I ever feel that thing again? And it has led me to think that perhaps these questions are the ones that propel people to cross the line, and that some affairs are an attempt to beat back deadness, in an antidote to death.
Насекаде во светот потои еден збор кој луѓето кои имаат афери ми го кажуваат. Се чувствуваат живи. И тие често ќе ми раскажат приказни за неодамнешна загуба, за родител кој починал, и пријател кој отишол премногу рано, и за лоши вести од докторот. Смртта и смртноста често пати живеат во сенката на една афера, затоа што тие ги поставуваат овие прашања. Дали ова е тоа? Постои ли нешто повеќе? Дали вака ќе продолжам уште 25 години? Дали некогаш повторно ќе го почувствувам тоа? И тоа ме наведе да помислам дека можеби овие прашања се тие кои ги тераат луѓето да ја поминат таа линија, и дека некои афери се само обид за заглушување на мртвилото, како против-мерка на смртта.
And contrary to what you may think, affairs are way less about sex, and a lot more about desire: desire for attention, desire to feel special, desire to feel important. And the very structure of an affair, the fact that you can never have your lover, keeps you wanting. That in itself is a desire machine, because the incompleteness, the ambiguity, keeps you wanting that which you can't have.
И наспроти она што можеби го мислите, аферите помалку се случуваат поради секс, а повеќе поради желба: желба за внимание, желба да се чувствувате посебно, желба да се чувствувате важни. И самата структура на аферата, фактот дека никогаш нема да можете да го имате својот љубовник, ве тера да сакате. Тоа само по себе е машина за желби, затоа што нецелосноста, двосмисленоста, ве тера да го сакате тоа кое не можете да го имате.
Now some of you probably think that affairs don't happen in open relationships, but they do. First of all, the conversation about monogamy is not the same as the conversation about infidelity. But the fact is that it seems that even when we have the freedom to have other sexual partners, we still seem to be lured by the power of the forbidden, that if we do that which we are not supposed to do, then we feel like we are really doing what we want to. And I've also told quite a few of my patients that if they could bring into their relationships one tenth of the boldness, the imagination and the verve that they put into their affairs, they probably would never need to see me. (Laughter)
Сега, некои од вас најверојатно си мислат дека аферите не се случуваат во отворените врски, но, се случуваат. Најпрво, муабетот за моногамијата не е ист како муабетот за неверството. Но, факт е дека се чини оти и тогаш кога ние ја имаме слободата да имаме други сексуални партнери, ние сèуште сме намамени од моќта на забранетото, дека ако го правиме тоа кое не би требало да го правиме, тогаш чувствуваме дека навистина го правиме тоа кое го сакаме. И, исто така, им имам кажано некои работи на некои мои пациенти: дека, ако во нивните односи можат да донесат една десеттина од храброста, имагинацијата и еланот кои ги внесуваат во нивните афери, тие најверојатно никогаш не би морале да ме посетат. (Смеа)
So how do we heal from an affair? Desire runs deep. Betrayal runs deep. But it can be healed. And some affairs are death knells for relationships that were already dying on the vine. But others will jolt us into new possibilities. The fact is, the majority of couples who have experienced affairs stay together. But some of them will merely survive, and others will actually be able to turn a crisis into an opportunity. They'll be able to turn this into a generative experience. And I'm actually thinking even more so for the deceived partner, who will often say, "You think I didn't want more? But I'm not the one who did it." But now that the affair is exposed, they, too, get to claim more, and they no longer have to uphold the status quo that may not have been working for them that well, either.
Па, како заздравуваме од афера? Желбата извира подлабоко. Предавството остава длабоки траги. Но, може да биде излечено. И, некои афери претставуваат камбана на смртта за врски кои веќе малку по малку умираат. Но, некои други ќе нè вивнат во нови можности. Факт е дека поголемиот дел од двојките кои искусиле афери - останале заедно. Но, некои од нив едвај ќе преживеат, а некои дури и ќе можат да ја претворат кризата во можност. Тие ќе можат да го претворат ова во корисно искуство. И, всушност мислам и дека тоа повеќе е така за измамениот партнер, кој често вели: „Ти мислиш дека јас не сакав повеќе? Но, јас не сум тој/таа што го направи тоа.“ Но, сега кога аферата е откриена, и тие, исто така, имаат право да бараат повеќе, и не мораат повеќе да го задржуваат статусот кво, кој и онака не би им бил од корист.
I've noticed that a lot of couples, in the immediate aftermath of an affair, because of this new disorder that may actually lead to a new order, will have depths of conversations with honesty and openness that they haven't had in decades. And, partners who were sexually indifferent find themselves suddenly so lustfully voracious, they don't know where it's coming from. Something about the fear of loss will rekindle desire, and make way for an entirely new kind of truth.
Забележав дека многу двојки, во самата разрешница на аферата, поради ова ново безредие кое всушност може да доведе до нов ред, се случуваат многу длабоки, искрени и отворени разговори какви што немале со децении. И, партнерите кои биле сексуално незаинтересирани одненадеж стануваат страствено незаситни, што не ни знаат од каде доаѓа сето тоа. Нешто од стравот од загуба ќе ја разгори желбата, и ќе направи пат за целосно нов вид вистина.
So when an affair is exposed, what are some of the specific things that couples can do? We know from trauma that healing begins when the perpetrator acknowledges their wrongdoing. So for the partner who had the affair, for Nick, one thing is to end the affair, but the other is the essential, important act of expressing guilt and remorse for hurting his wife. But the truth is that I have noticed that quite a lot of people who have affairs may feel terribly guilty for hurting their partner, but they don't feel guilty for the experience of the affair itself. And that distinction is important. And Nick, he needs to hold vigil for the relationship. He needs to become, for a while, the protector of the boundaries. It's his responsibility to bring it up, because if he thinks about it, he can relieve Heather from the obsession, and from having to make sure that the affair isn't forgotten, and that in itself begins to restore trust.
Па, кога ќе се открие некоја афера, што поспецифично можат да направат двојките? Од траумата знаеме дека излекувањето започнува кога злосторникот ја признава својата вина. Така, за партнерот кој имал афера, за Ник, една работа е да ја заврши аферата, но, останатото е есенцијалниот, важен акт на изразување вина и каење за тоа што ја повредил сопругата. Но, вистината е дека имам забележано дека голем број од луѓето кои имаат афери може да се чувствуваат ужасно виновно поради тоа што го повредиле својот партнер, но, не се чувствуваат виновно поради искусувањето на самата афера. И, таа разлика е важна. А, Ник - тој треба да биде претпазлив во врската. Тој, барем некое време, треба да стане заштитник на ограничувањата. Одговорноста е негова за да ја издигне, затоа што, ако размисли, тој може да ја ослободи Хедер од опсесијата, и од тоа да се осигура дека аферата не е заборавена, и дека во неа започнува да положува доверба.
But for Heather, or deceived partners, it is essential to do things that bring back a sense of self-worth, to surround oneself with love and with friends and activities that give back joy and meaning and identity. But even more important, is to curb the curiosity to mine for the sordid details -- Where were you? Where did you do it? How often? Is she better than me in bed? -- questions that only inflict more pain, and keep you awake at night. And instead, switch to what I call the investigative questions, the ones that mine the meaning and the motives -- What did this affair mean for you? What were you able to express or experience there that you could no longer do with me? What was it like for you when you came home? What is it about us that you value? Are you pleased this is over?
Но, за Хедер, или за измамените партнери, најосновно е да прават работи кои ќе им ја вратат смислата за вредност сами кон себе, да се опкружат со љубов, и пријатели и активности кои носат радост, и значење и идентитет. Но, што е уште поважно, е да ја потиснат љубопитноста за „копање“ непријатни детали: Каде беше? Каде го правевте тоа? Колку често? Дали е таа подобра од мене во кревет? - Прашања кои нанесуваат само уште повеќе болка, и кои ве држат будни ноќе. И наместо да се осврнат кон она што јас го нарекувам „истражувачки прашања“, тие кои „копаат“ по мотивите и значењето: Што ти значеше оваа афера? Дали можеше да го изразиш, или да го искусиш таму тоа што повеќе не можеше да го направиш со мене? Како ти беше кога доаѓаше дома? Што е она кое го цениш кај нас? Мило ти е што ова заврши?
Every affair will redefine a relationship, and every couple will determine what the legacy of the affair will be. But affairs are here to stay, and they're not going away. And the dilemmas of love and desire, they don't yield just simple answers of black and white and good and bad, and victim and perpetrator. Betrayal in a relationship comes in many forms. There are many ways that we betray our partner: with contempt, with neglect, with indifference, with violence. Sexual betrayal is only one way to hurt a partner. In other words, the victim of an affair is not always the victim of the marriage.
Секоја афера ќе ѝ даде нова дефиниција на врската, и секоја двојка ќе одлучи кое ќе биде наследството добиено од самата афера. Но, аферите се тука за да останат, и не си одат никаде. И дилемите за љубовта и страста, тие не носат едноставни одговори на црно-бело, добро-лошо, и на жртва и злосторник. Предавството во врските доаѓа во многу облици. Постојат многу начини на кои можеме да го предадеме партнерот: со потценување, со запоставување, со незаинтересираност, со насилство. Сексуалното предавство е само еден од начините да се повреди партнерот. Со други зборови, жртвата на една афера не секогаш е жртвата во бракот.
Now, you've listened to me, and I know what you're thinking: She has a French accent, she must be pro-affair. (Laughter) So, you're wrong. I am not French. (Laughter) (Applause) And I'm not pro-affair. But because I think that good can come out of an affair, I have often been asked this very strange question: Would I ever recommend it? Now, I would no more recommend you have an affair than I would recommend you have cancer, and yet we know that people who have been ill often talk about how their illness has yielded them a new perspective. The main question that I've been asked since I arrived at this conference when I said I would talk about infidelity is, for or against? I said, "Yes." (Laughter)
Сега, ме ислушавте, и знам дека си мислите: Таа има француски нагласок, мора да е "ЗА" афери. (Смеа) Па, грешите. Не сум Французинка. (Смеа) (Аплауз) И не сум за афери. Но, затоа што сметам дека може да произлезе некое добро од една афера, често пати ми го поставуваат ова чудно прашање: Дали некогаш би ја препорачала? Не би препорачала на некому да има афера повеќе отколку да препорачам некому да има рак, па сепак, знаеме дека луѓето кои биле болни често пати зборуваат за тоа како нивната болест придонела да добијат нов поглед на нештата. Најчестото прашање кое ми го поставуваат откако пристигнав на конференцијава, и кога кажав дека ќе зборувам за изневерувањето, е: за или против? Ја велам, „Да.“ (Смеа)
I look at affairs from a dual perspective: hurt and betrayal on one side, growth and self-discovery on the other -- what it did to you, and what it meant for me. And so when a couple comes to me in the aftermath of an affair that has been revealed, I will often tell them this: Today in the West, most of us are going to have two or three relationships or marriages, and some of us are going to do it with the same person. Your first marriage is over. Would you like to create a second one together?
Гледам на аферите од две перспективи: повредување и предавство од една страна, созревање и себе-откривање од друга -- што ти направи тебе и што значеше тоа за мене. Така, кога некоја двојка доаѓа кај мене во разрешницата од една афера која што е откриена, јас често пати им го кажувам следното: Денес, на Западот, повеќето од нас ќе имааат две или три врски, или бракови, а, некои од нас ќе го направат тоа со истата личност. Вашиот прв брак е завршен. Дали би сакале да создадете втор брак заедно?
Thank you.
Ви благодарам.
(Applause)
(Аплауз)