I wanted to be a rock star. I dreamed of it, and that's all I dreamed of. To be more accurate, I wanted to be a pop star. This was in the late '80s. And mostly I wanted to be the fifth member of Depeche Mode or Duran Duran. They wouldn't have me. I didn't read music, but I played synthesizers and drum machines. And I grew up in this little farming town in northern Nevada. And I was certain that's what my life would be.
Желео сам да будем рок звезда. Само о томе сам сањао. Да будем прецизнији, желео сам да будем поп звезда. То је било касних осамдесетих. Највише сам желео да будем пети члан група Depeche Mode или Duran Duran. Нису ме хтели. Нисам знао да читам ноте, али сам свирао синтисајзер и ритам машину. Одрастао сам у малом фармерском граду у северној Невади. Био сам сигуран да је то мој живот.
And when I went to college at the University of Nevada, Las Vegas when I was 18, I was stunned to find that there was not a Pop Star 101, or even a degree program for that interest. And the choir conductor there knew that I sang and invited me to come and join the choir. And I said, "Yes, I would love to do that. It sounds great." And I left the room and said, "No way." The choir people in my high school were pretty geeky, and there was no way I was going to have anything to do with those people. And about a week later, a friend of mine came to me and said, "Listen, you've got to join choir. At the end of the semester, we're taking a trip to Mexico, all expenses paid. And the soprano section is just full of hot girls." And so I figured for Mexico and babes, I could do just about anything.
А када сам отишао на факултет, на Универзитет Неваде у Лас Вегасу када сам имао 18 година, изненадио сам се што тамо нема курс за поп звезде или академски програм за моје интересовање. Тамошњи диригент хора је знао да ја певам и позвао ме је да се учланим у хор. Рекао сам, "Да, баш бих волео. Звучи супер." Када сам изашао, рекао сам "Нема шансе." У мојој гимназији су људи с хора били штребери и нисам хтео ништа да имам с тим људима. Неких недељу дана касније, један пријатељ ми је рекао, "Слушај, мораш да се учланиш у хор. На крају семестра идемо у Мексико, све је плаћено. А сопран секција је пуна добрих риба". Мислио сам, за Мексико и за рибе могао бих скоро све да радим.
And I went to my first day in choir, and I sat down with the basses and sort of looked over my shoulder to see what they were doing. They opened their scores, the conductor gave the downbeat, and boom, they launched into the Kyrie from the "Requiem" by Mozart. In my entire life I had seen in black and white, and suddenly everything was in shocking Technicolor. The most transformative experience I've ever had -- in that single moment, hearing dissonance and harmony and people singing, people together, the shared vision. And I felt for the first time in my life that I was part of something bigger than myself. And there were a lot of cute girls in the soprano section, as it turns out.
Отишао сам на први дан хора и сео сам са басевима и погледао преко рамена да видим шта раде. Отворили су своје ноте, диригент је дао темпо и бум, запевали су Кири из Моцартовог "Реквијема". Целог живота сам био у црно-белом, а сад је одједном све постало обојено. То је искуство које ме је највише преобразило - у том једном тренутку, чуо сам несклад и хармонију и људи су певали, заједно, у тој заједничкој визији. По први пут у животу сам осетио да сам део нечег већег од себе. Испоставило се да је међу сопранима било доста слатких девојака.
I decided to write a piece for choir a couple of years later as a gift to this conductor who had changed my life. I had learned to read music by then, or slowly learning to read music. And that piece was published, and then I wrote another piece, and that got published. And then I started conducting, and I ended up doing my master's degree at the Juilliard School. And I find myself now in the unlikely position of standing in front of all of you as a professional classical composer and conductor.
Пар година касније сам одлучио да напишем нешто за хор, као поклон диригенту који ми је променио живот. До тада сам полако учио да читам ноте. То дело је било објављено, па сам написао још једно које је исто објављено. Онда сам почео да диригујем и ишао сам на мастер студије на Џулијард. И сада се налазим у невероватној позицији пред свима вама, као професионални композитор и диригент класичне музике.
Well a couple of years ago, a friend of mine emailed me a link, a YouTube link, and said, "You have got to see this." And it was this young woman who had posted a fan video to me, singing the soprano line to a piece of mine called "Sleep."
Пре пар година, један пријатељ ми је послао линк на "Јутјубу" и рекао "Ово мораш да видиш". Била је то млада жена која је поставила видео за мене, певала је сопран за једно моје дело под називом "Sleep".
(Video) Britlin Losee: Hi Mr. Eric Whitacre. My name is Britlin Losee, and this is a video that I'd like to make for you. Here's me singing "Sleep." I'm a little nervous, just to let you know. ♫ If there are noises ♫ ♫ in the night ♫
(Видео) Бритлин Луси: Здраво гдине Ериче Витакеру. Ја сам Бритлин Луси, а овај видео желим да снимим за Вас. Ево како певам "Sleep". Мало сам нервозна, само да знате. ♫ Да постоје звуци ♫ ♫ у ноћи ♫
Eric Whitacre: I was thunderstruck. Britlin was so innocent and so sweet, and her voice was so pure. And I even loved seeing behind her; I could see the little teddy bear sitting on the piano behind her in her room. Such an intimate video.
Ерик Витакер: Као да ме је гром ударио. Бритлин је била тако невина и драга, њен глас тако чист. Свидело ми се и шта се види иза ње. Ту је тај медведић на клавиру иза ње у њеној соби. Тако интиман видео.
And I had this idea: if I could get 50 people to all do this same thing, sing their parts -- soprano, alto, tenor and bass -- wherever they were in the world, post their videos to YouTube, we could cut it all together and create a virtual choir. So I wrote on my blog, "OMG OMG." I actually wrote, "OMG," hopefully for the last time in public ever. (Laughter) And I sent out this call to singers. And I made free the download of the music to a piece that I had written in the year 2000 called "Lux Aurumque," which means "light and gold." And lo and behold, people started uploading their videos.
И добио сам идеју: кад бих скупио 50 људи који би сви певали исту ствар, свако свој део - сопран, алт, тенор и бас - где год да су у свету, да ставе снимке на "Јутјуб", могли бисмо да монтирамо све и направимо виртуелни хор. На свом блогу сам написао "OMG OMG". Буквално сам то написао (oh my god), надам се последњи пут у јавности. (смех) Послао сам позив певачима. Бесплатно сам објавио музику на интернету за једно дело које сам написао 2000. које се зове "Lux Aurumque", што значи "светлост и злато". И гле чуда, људи су почели да постављају своје снимке.
Now I should say, before that, what I did is I posted a conductor track of myself conducting. And it's in complete silence when I filmed it, because I was only hearing the music in my head, imagining the choir that would one day come to be. Afterwards, I played a piano track underneath so that the singers would have something to listen to. And then as the videos started to come in ...
Морам да кажем, пре тога сам поставио снимак себе како диригујем. Снимао сам га у потпуној тишини јер сам музику чуо само у својој глави, замишљајући хор који ће једног дана настати. После сам одсвирао дело на клавиру како би певачи имали нешто да слушају. И како су почели снимци да пристижу...
(Singing) This is Cheryl Ang from Singapore.
(певање) Ово је Шерил Анг из Сингапура.
(Singing) This is Evangelina Etienne
(певање) Ово је Евангелина Етјен
(Singing) from Massachusetts.
(певање) из Масачусетса.
(Singing) Stephen Hanson from Sweden.
(певање) Стивен Хансон из Шведске.
(Singing) This is Jamal Walker from Dallas, Texas.
(певање) Ово је Џамал Вокер из Даласа у Тексасу.
(Singing)
(певање)
There was even a little soprano solo in the piece, and so I had auditions. And a number of sopranos uploaded their parts. I was told later, and also by lots of singers who were involved in this, that they sometimes recorded 50 or 60 different takes until they got just the right take -- they uploaded it. Here's our winner of the soprano solo. This is Melody Myers from Tennessee. (Singing) I love the little smile she does right over the top of the note -- like, "No problem, everything's fine."
У делу је чак био кратак део за сопран па сам направио аудиције. Неколико сопрана је послало своје снимке. Касније сам сазнао и од многих певача који су учествовали, да су понекад снимали 50 или 60 пута док нису добили одговарајући снимак - и послали. Ево победнице за соло сопран. Ово је Мелани Мајерс из Тенесија. (певање) Волим како се лагано насмеши на врхунцу ноте - као, "Нема проблема, све је супер."
(Laughter)
(смех)
And from the crowd emerged this young man, Scott Haines. And he said, "Listen, this is the project I've been looking for my whole life. I'd like to be the person to edit this all together." I said, "Thank you, Scott. I'm so glad that you found me." And Scott aggregated all of the videos. He scrubbed the audio. He made sure that everything lined up. And then we posted this video to YouTube about a year and a half ago. This is "Lux Aurumque" sung by the Virtual Choir.
Из масе се истакао један младић, Скот Хејнс. Рекао је, "Чуј, овакав пројекат тражим читавог живота. Волео бих да будем тај који ће то да монтира." Рекао сам, "Хвала Скот, драго ми је да си ме пронашао." Скот је склопио све снимке. Скинуо је све аудио делове. Постарао се да се све уклопи. А онда смо пре око годину ипо поставили ово на "Јутјуб". Ово је "Lux Aurumque", у изведби виртуелног хора.
(Singing)
(певање)
I'll stop it there in the interest of time. (Applause)
Зауставићу овде у интересу времена. (аплауз)
Thank you. Thank you.
Хвала. Хвала вам.
(Applause)
(аплауз)
Thank you. So there's more. There's more. Thank you so much.
Хвала вам. Има још. Има још. Много вам хвала.
And I had the same reaction you did. I actually was moved to tears when I first saw it. I just couldn't believe the poetry of all of it -- these souls all on their own desert island, sending electronic messages in bottles to each other. And the video went viral. We had a million hits in the first month and got a lot of attention for it. And because of that, then a lot of singers started saying, "All right, what's Virtual Choir 2.0?" And so I decided for Virtual Choir 2.0 that I would choose the same piece that Britlin was singing, "Sleep," which is another work that I wrote in the year 2000 -- poetry by my dear friend Charles Anthony Silvestri. And again, I posted a conductor video, and we started accepting submissions. This time we got some more mature members. (Singing) And some younger members.
Реаговао сам исто као и ви. Заправо, скоро сам заплакао кад сам први пут видео. Поезија тога је била невероватна - ове душе, све на својим пустим острвима, шаљу једне другима електронске поруке у боцама. Видео се раширио као вирус. За првих месец дана имали смо милион прегледа и привукли много пажње. Због тога је много певача говорило, "У реду, шта ће бити Виртуелни хор 2.0?" Тако сам одлучио да ћу за Виртуелни хор 2.0 да изаберем исто дело које је Бритлин певала, "Sleep", што је исто нешто што сам написао 2000. - на поезију драгог пријатеља Чарлса Антонија Силвестрија. Поново сам поставио снимак дириговања и почели смо да примамо пријаве. Овог пута смо имали старије чланове. (певање) И неке млађе.
(Video) Soprano: ♫ Upon my pillow ♫ ♫ Safe in bed ♫ EW: That's Georgie from England. She's only nine. Isn't that the sweetest thing you've ever seen?
(Видео) Сопран: ♫ На мом јастуку ♫ ♫ Безбедно у кревету ♫ ЕВ: То је Џорџи из Енглеске. Има само 9 година. Зар није нешто најслађе што сте видели?
Someone did all eight videos -- a bass even singing the soprano parts. This is Beau Awtin. (Video) Beau Awtin: ♫ Safe in bed ♫
Неко је снимио свих осам - бас, који пева чак и сопран. Ово је Боу Отин. (Видео) Боу Отин: ♫ Безбедно у кревету ♫
EW: And our goal -- it was sort of an arbitrary goal -- there was an MTV video where they all sang "Lollipop" and they got people from all over the world to just sing that little melody. And there were 900 people involved in that. So I told the singers, "That's our goal. That's the number for us to beat." And we just closed submissions January 10th, and our final tally was 2,051 videos from 58 different countries. Thank you. (Applause) From Malta, Madagascar, Thailand, Vietnam, Jordan, Egypt, Israel, as far north as Alaska and as far south as New Zealand.
ЕВ: Наш циљ - био је то произвољан циљ - био је снимак на МТВ-у где сви певају "Lollipop" и било је људи из целог света који су певали ту мелодију. Учествовало је 900 људи. Рекао сам певачима, "То је наш циљ. То је број који треба да достигнемо." Десетог јануара смо затворили конкурс и коначан број је био 2.051 снимак из 58 различитих земаља. Хвала вам. (аплауз) Од Малте, Мадагаскара, Тајланда, Вијетнама, Јордана, Египта, Израела, све до Аљаске на северу и Новог Зеланда на југу.
And we also put a page on Facebook for the singers to upload their testimonials, what it was like for them, their experience singing it. And I've just chosen a few of them here. "My sister and I used to sing in choirs together constantly. Now she's an airman in the air force constantly traveling. It's so wonderful to sing together again!" I love the idea that she's singing with her sister. "Aside from the beautiful music, it's great just to know I'm part of a worldwide community of people I never met before, but who are connected anyway." And my personal favorite, "When I told my husband that I was going to be a part of this, he told me that I did not have the voice for it." Yeah, I'm sure a lot of you have heard that too. Me too. "It hurt so much, and I shed some tears, but something inside of me wanted to do this despite his words. It is a dream come true to be part of this choir, as I've never been part of one. When I placed a marker on the Google Earth Map, I had to go with the nearest city, which is about 400 miles away from where I live. As I am in the Great Alaskan Bush, satellite is my connection to the world."
На "Фејсбуку" смо отворили страницу где су певачи остављали своје коментаре, о томе какво је било њихово искуство. Одабрао сам неке од њих. "Моја сестра и ја смо стално певале у хоровима заједно. Она је сада пилот у војсци и стално путује. Предивно је што поново певамо заједно!" Допада ми се идеја да она пева са сестром. "Осим предивне музике, дивно је знати да сам део глобалне заједнице људи које никад нисам упознао а који су ипак повезани." И мени омиљени, "Када сам рекла мужу да ћу бити део овога, рекао је да немам глас за то." Да, сигуран сам да су многи од вас то чули. И ја сам. "Толико је болело, плакала сам, али нешто у мени је желело да ово уради упркос тим речима. Бити део овог хора је остварење сна, јер никад нисам била део хора. Када сам обележила на "Google Earth" мапи, морала сам да означим најближи град, што је око 700км удаљено. Налазим се далеко на Аљасци и сателит ми је једина веза са светом."
So two things struck me deeply about this. The first is that human beings will go to any lengths necessary to find and connect with each other. It doesn't matter the technology. And the second is that people seem to be experiencing an actual connection. It wasn't a virtual choir. There are people now online that are friends; they've never met. But, I know myself too, I feel this virtual esprit de corps, if you will, with all of them. I feel a closeness to this choir -- almost like a family.
Две ствари у вези с овим су ме дубоко погодиле. Прва је та да ће људи ићи невероватно далеко да се пронађу и међусобно повежу. Технологија нема везе с тим. А друга је да изгледа да људи имају доживљај стварне повезаности. То није био виртуелни хор. Постоје људи на нету који су пријатељи; никад се нису упознали. Али знам и по себи, осећам то заједништво са свима њима. Осећам блискост са овим хором - скоро као породичну.
What I'd like to close with then today is the first look at "Sleep" by Virtual Choir 2.0. This will be a premiere today. We're not finished with the video yet. You can imagine, with 2,000 synchronized YouTube videos, the render time is just atrocious. But we do have the first three minutes. And it's a tremendous honor for me to be able to show it to you here first. You're the very first people to see this. This is "Sleep," the Virtual Choir.
Данас бих волео да завршим са првим погледом на "Sleep", Виртуелни Хор 2.0. Ово је данас премијера. Још нисмо завршили видео. Можете замислити, рендеровање 2000 синхронизованих снимака са "Јутјуба" је изнурујуће. Али имамо прва три минута. И велика ми је част да могу ово прво овде да пустим. Ви сте први који ово гледају. Ово је Виртуелни Хор, "Sleep".
(Video) Virtual Choir: ♫ The evening hangs ♫ ♫ beneath the moon ♫ ♫ A silver thread on darkened dune ♫ ♫ With closing eyes and resting head ♫ ♫ I know that sleep is coming soon ♫ ♫ Upon my pillow, ♫ ♫ safe in bed, ♫ ♫ a thousand pictures fill my head ♫ ♫ I cannot sleep ♫ ♫ my mind's aflight ♫ ♫ and yet my limbs seem made of lead ♫ ♫ If there are noises in the night ♫
(Видео) Виртуелни хор: ♫ Вече трепери ♫ ♫ под месечином ♫ ♫ Сребрна нит на тамној дини ♫ ♫ Заклапам очи и одмарам главу ♫ ♫ знам да сан стиже ускоро ♫ ♫ на свом јастуку ♫ ♫ безбедно у кревету ♫ ♫ хиљаде слика испуњавају ми мисли ♫ ♫ не могу да спавам ♫ ♫ мисли ми лутају ♫ ♫ а тело ми је тешко ♫ ♫ Ако има звукова у ноћи ♫
Eric Whitacre: Thank you very, very much. Thank you. (Applause) Thank you very much. Thank you. Thank you.
Ерик Витакер: Много, много вам хвала. Хвала. (аплауз) Много вам хвала. Хвала. Хвала.
(Applause)
(аплауз)