Raise your hand if you've ever been asked the question "What do you want to be when you grow up?"
Кренете рака ако некогаш ви го поставиле прашањето „Што сакаш да бидеш кога ќе пораснеш?“
Now if you had to guess, how old would you say you were when you were first asked this question? You can just hold up fingers. Three. Five. Three. Five. Five. OK. Now, raise your hand if the question "What do you want to be when you grow up?" has ever caused you any anxiety.
Ако треба да погодувате, колку години сте имале кога првпат ве прашале? Покажете со прстите. Три. Пет.Три. Пет. Добро. Сега, кренете рака ако прашањето „Што сакаш да бидеш кога ќе пораснеш?“ некогаш ве вознемирило.
(Laughter)
(Смеа)
Any anxiety at all.
Барем малку ве вознемирило.
I'm someone who's never been able to answer the question "What do you want to be when you grow up?"
Јас никогаш не сум можела да одговорам на прашањето. „Што сакаш да бидеш кога ќе пораснеш?“
See, the problem wasn't that I didn't have any interests -- it's that I had too many. In high school, I liked English and math and art and I built websites and I played guitar in a punk band called Frustrated Telephone Operator. Maybe you've heard of us.
Проблемот не беше во тоа што немав интереси- туку во тоа што ги имав премногу. Во средно сакав англиски, математика, уметност, креирав веб страни свирев гитара во панк група под име Фрустриран Телефонски Оператор. Можеби сте чуле за нас.
(Laughter)
(Смеа)
This continued after high school, and at a certain point, I began to notice this pattern in myself where I would become interested in an area and I would dive in, become all-consumed, and I'd get to be pretty good at whatever it was, and then I would hit this point where I'd start to get bored. And usually I would try and persist anyway, because I had already devoted so much time and energy and sometimes money into this field. But eventually this sense of boredom, this feeling of, like, yeah, I got this, this isn't challenging anymore -- it would get to be too much. And I would have to let it go.
Ова продолжи после средно, и во еден момент почнав забележувам како функционирам. Кога ќе се заинтересирав за некоја област јас навлегував во неа, станував опседната со тоа и станував прилично добра во тоа, што и да беше, потоа ќе дојдеше моментот кога ќе ми здосадеше. Обично ќе се потрудев да издржам бидејќи сум посветила многу време и енергија а понекогаш и пари во некоја област. Но, на крај чувството на досада, чувството дека го можам ова и веќе не ми е веќе предизвик- стануваше премногу за мене. И ќе го оставев.
But then I would become interested in something else, something totally unrelated, and I would dive into that, and become all-consumed, and I'd be like, "Yes! I found my thing," and then I would hit this point again where I'd start to get bored. And eventually, I would let it go. But then I would discover something new and totally different, and I would dive into that.
Но, потоа ќе ме заинтересираше нешто друго, нешто сосема различно и ќе се нурнев во тоа, ќе ме обземеше и ќе си речев „Да, го најдов“, и повторно ќе ми се случеше моментот на досада. На крај, ќе го баталев. Потоа ќе откриев нешто ново, сосема различно и ќе се нурнев во тоа.
This pattern caused me a lot of anxiety, for two reasons. The first was that I wasn't sure how I was going to turn any of this into a career. I thought that I would eventually have to pick one thing, deny all of my other passions, and just resign myself to being bored. The other reason it caused me so much anxiety was a little bit more personal. I worried that there was something wrong with this, and something wrong with me for being unable to stick with anything. I worried that I was afraid of commitment, or that I was scattered, or that I was self-sabotaging, afraid of my own success.
Овој образец ме направи многу неспокојна, заради две причини. Првата е што не бев сигурна како да направам кариера од овие избори. Мислев на крај ќе морам да одберам едно и да се откажам од другите и да се помирам со досадата. Другата причина што ме направи неспокојна беше повеќе лична. Се плашев дека нешто не беше во ред и дека со мене нешто не е во ред штом не можам да се пронајдам во ништо. Бев загрижена дека се плашам од посветеност, или дека сум расеана, или дека самата си ставам сопки, уплашена од мојот успех.
If you can relate to my story and to these feelings, I'd like you to ask yourself a question that I wish I had asked myself back then. Ask yourself where you learned to assign the meaning of wrong or abnormal to doing many things. I'll tell you where you learned it: you learned it from the culture.
Ако се препознавате во мојата приказна и во моите чувства би сакала да си поставите едно прашање кое камо јас да можев да си го поставам порано. Прашајте се каде научивте дека правењето на повеќе работи се поврзува со нешто што е погрешно или ненормално. Ќе ви кажам каде го научивте тоа: го научивте од вашата култура.
We are first asked the question "What do you want to be when you grow up?" when we're about five years old. And the truth is that no one really cares what you say when you're that age.
Прв пат нѐ прашуваат „Што сакаш да бидеш кога ќе пораснеш?“ кога имаме околу пет години. И всушност, никому не му е грижа што кажуваме на таа возраст.
(Laughter)
(Смеа)
It's considered an innocuous question, posed to little kids to elicit cute replies, like, "I want to be an astronaut," or "I want to be a ballerina," or "I want to be a pirate." Insert Halloween costume here.
Безначајно прашање за мали деца, за да се изнудат слатки одговори, како „сакам да сум астронаут“ или „Сакам да сум балерина“, или „ Сакам да сум пират“. Тука ставете го и костимот за маскенбал.
(Laughter)
(Смеа)
But this question gets asked of us again and again as we get older in various forms -- for instance, high school students might get asked what major they're going to pick in college. And at some point, "What do you want to be when you grow up?" goes from being the cute exercise it once was to the thing that keeps us up at night. Why?
Но, прашањето продолжува како што растеме, во различни форми-на пример, средношколците ги прашуваат што ќе студираат. И во одреден момент, „Што сакаш да бидеш кога ќе пораснеш?“ од слатка вежба се претвара во нешто што не нѐ оставаме да заспиеме ноќе. Зошто?
See, while this question inspires kids to dream about what they could be, it does not inspire them to dream about all that they could be. In fact, it does just the opposite, because when someone asks you what you want to be, you can't reply with 20 different things, though well-meaning adults will likely chuckle and be like, "Oh, how cute, but you can't be a violin maker and a psychologist. You have to choose."
Ова прашање ги поттикнува децата да сонуваат што ќе бидат, но не ги поттикнува да сонуваат за сѐ она можат да бидат. Всушност, се постигнува спротивното, зашто ако ве праша некој што сакате да бидете, не може да одговорите со 20 различни нешта, иако добронамерните возрасни ќе се смешкаат, „Ах, колку слатко, но не можеш да бидеш и мајстор за виолини и психолог. Мораш да одбереш.“
This is Dr. Bob Childs --
Ова е Д-р Боб Чајлдс-
(Laughter)
(Смеа)
and he's a luthier and psychotherapist. And this is Amy Ng, a magazine editor turned illustrator, entrepreneur, teacher and creative director. But most kids don't hear about people like this. All they hear is that they're going to have to choose. But it's more than that. The notion of the narrowly focused life is highly romanticized in our culture. It's this idea of destiny or the one true calling, the idea that we each have one great thing we are meant to do during our time on this earth, and you need to figure out what that thing is and devote your life to it.
и тој е мајстор за жичани интрументи и психотерапевт. А ова е Ејми Ниг, уредник на списание, која стана илустратор, претприемач, наставник и креативен директор. Но повеќето деца не слушаат за вакви луѓе. Тоа што го слушаат е дека мора да изберат. И не само тоа. Дека животот треба да ни биде тесно фокусиран е нешто што многу се нагласува во нашата култура. Тоа е идејата дека судбински имаме едно вистинско занимање, идејата дека секој од нас е создаден за да направи една голема работа во текот на животот, и дека треба да откриеме што е тоа и да го посветиме својот живот на тоа.
But what if you're someone who isn't wired this way? What if there are a lot of different subjects that you're curious about, and many different things you want to do? Well, there is no room for someone like you in this framework. And so you might feel alone. You might feel like you don't have a purpose. And you might feel like there's something wrong with you. There's nothing wrong with you. What you are is a multipotentialite.
Но, што ако некој не е скроен на овој начин? Што ако постојат многу предмети кои ве интересираат, и многу различни работи кои ги сакате? Е па, нема место за некој како вас во оваа рамка. И ќе се почувствувате осамено. Можеби ќе се чувствувате како да немате цел. Можеби ќе помислите дека нешто не е во ред со вас. Сѐ е во ред со вас. Вие сте мулти-потенцијалист.
(Laughter)
(Смеа)
(Applause)
(Аплауз)
A multipotentialite is someone with many interests and creative pursuits. It's a mouthful to say. It might help if you break it up into three parts: multi, potential, and ite. You can also use one of the other terms that connote the same idea, such as polymath, the Renaissance person. Actually, during the Renaissance period, it was considered the ideal to be well-versed in multiple disciplines. Barbara Sher refers to us as "scanners." Use whichever term you like, or invent your own. I have to say I find it sort of fitting that as a community, we cannot agree on a single identity.
Мулти-потенцијалистите имаат повеќе интереси и креативни определби. Тешко се изговара. Можеби е подобро ако го поделиме зборот на 3 дела: `мулти`,` потенцијал` и `ист`. Можете да користите и друг термин кој го има истото значење, како сестрана личност, ренесансна личност. Всушност, за време на Ренесансата, да те бива за повеќе работи, било сметано за идеал. Барбара Шер нѐ нарекува `скенери`. Употребете кој термин сакате, или создадете свој. Морам да кажам дека сосема ни прилега што како заедница, не можеме да се согласиме за еден термин.
(Laughter)
(Смеа)
It's easy to see your multipotentiality as a limitation or an affliction that you need to overcome. But what I've learned through speaking with people and writing about these ideas on my website, is that there are some tremendous strengths to being this way. Here are three multipotentialite super powers.
На вашата мулти-потенцијалност може да гледаат како на ограничување или недостаток што треба да го надминете. Но, она што го научив зборувајќи со луѓето и пишувајќи за овие идеи на мојата веб страна, е дека ваквите луѓе поседуваат неколку силни страни. Ќе наведам три мулти-потенцијални супер моќи.
One: idea synthesis. That is, combining two or more fields and creating something new at the intersection. Sha Hwang and Rachel Binx drew from their shared interests in cartography, data visualization, travel, mathematics and design, when they founded Meshu. Meshu is a company that creates custom geographically-inspired jewelry. Sha and Rachel came up with this unique idea not despite, but because of their eclectic mix of skills and experiences. Innovation happens at the intersections. That's where the new ideas come from. And multipotentialites, with all of their backgrounds, are able to access a lot of these points of intersection.
Прва: синтеза на идеи. Односно, комбинирање на две или повеќе области и создавање нешто ново во тој пресек. Ша Хванг и Рејчел Бинкс го искористија заедничкиот интерес за картографија, визуелизирање на податоци, патувања, математика и дизајн, кога го основаа Мешу. Мешу е компанија која изработува географски инспириран уникатен накит. Ша и Рејчел дојдоа до оваа уникатна идеја токму како резултат на нивните бројни вештини и искуства. Иновациите се случуваат во пресеците. Од таму доаѓаат новите идеи. Мулти-потенцијалистите со сета нивна позадина можат да допрат до многу точки во тој пресек.
The second multipotentialite superpower is rapid learning. When multipotentialites become interested in something, we go hard. We observe everything we can get our hands on. We're also used to being beginners, because we've been beginners so many times in the past, and this means that we're less afraid of trying new things and stepping out of our comfort zones. What's more, many skills are transferable across disciplines, and we bring everything we've learned to every new area we pursue, so we're rarely starting from scratch.
Втората моќ на мулти-потенцијалистите е брзото учење. Кога мулти-потенцијалистите ќе се заинтересираат за нешто тие многу се трудат. Набљудуваме сѐ што можеме да дофатиме. Навикнати сме да бидеме почетници, зашто сме биле почетници многу пати претходно, и тоа значи дека помалку се плашиме да пробуваме нови работи и да излегуваме од нашата комфорна зона. Уште поважно, многу вештини се преносливи од една во друга дисциплина, сѐ што сме научиле, ние го пренесуваме во новата област, така што ретко почнуваме од нула.
Nora Dunn is a full-time traveler and freelance writer. As a child concert pianist, she honed an incredible ability to develop muscle memory. Now, she's the fastest typist she knows.
Нора Дан е постојан патник и слободен писател. Како дете била концертен пијанист заради што има неверојатна способност да развие мускулна меморија. Сега, најбрзо пишува од сите кои ги познава.
(Laughter)
(Смеа)
Before becoming a writer, Nora was a financial planner. She had to learn the finer mechanics of sales when she was starting her practice, and this skill now helps her write compelling pitches to editors. It is rarely a waste of time to pursue something you're drawn to, even if you end up quitting. You might apply that knowledge in a different field entirely, in a way that you couldn't have anticipated.
Пред да стане писател Нора била финансиски планер. Морала да го научи механизмот на продажба пред да започне со работата. Сега, таа вештина ѝ помага да пишува убедливи понуди за издавачите. Не е залудно доколку правите нешто што ве привлекува, дури и да се откажете на крајот. Тоа знаење може да го примените во сосема други области, на начин кој не сте го очекувале.
The third multipotentialite superpower is adaptability; that is, the ability to morph into whatever you need to be in a given situation. Abe Cajudo is sometimes a video director, sometimes a web designer, sometimes a Kickstarter consultant, sometimes a teacher, and sometimes, apparently, James Bond.
Tретата мулти-потенцијална супермоќ е прилагодливоста; односно, способноста да се преобразите во нешто што е прикладно за дадената ситуација. Ејб Кахудо понекогаш е режисер на спотови, понекогаш веб дизајнер, понекогаш консултант во Кикстартер, понекогаш наставник а понекогаш, очигледно Џејмс Бонд.
(Laughter)
(Смеа)
He's valuable because he does good work. He's even more valuable because he can take on various roles, depending on his clients' needs. Fast Company magazine identified adaptability as the single most important skill to develop in order to thrive in the 21st century. The economic world is changing so quickly and unpredictably that it is the individuals and organizations that can pivot in order to meet the needs of the market that are really going to thrive.
Тој е ценет бидејќи добро работи. Уште повеќе вреди бидејќи може да преземе различни улоги во зависност од потребите на клиентите. Според списанието Фаст Компани прилагодливоста е најважната вештина која е потребна за да успеете во 21-от век. Економскиот свет се менува толку брзо и непредвидливо што само поединците и организации кои се прилагодуваат за потребите на пазарот, ќе успеат.
Idea synthesis, rapid learning and adaptability: three skills that multipotentialites are very adept at, and three skills that they might lose if pressured to narrow their focus. As a society, we have a vested interest in encouraging multipotentialites to be themselves. We have a lot of complex, multidimensional problems in the world right now, and we need creative, out-of-the-box thinkers to tackle them.
Синтеза на идеи, брзо учење и прилагодливоста се три вештини кои се изразени кај мулти-потенцијалистите и три вештини кои тие можат да ги изгубат ако ги натерате да го стеснат фокусот. Како општество, имаме заеднички интерес да ги охрабруваме мулти-потенцијалистите, да бидат свои. Имаме бројни, сложени повеќе димензионални проблеми во светот во моментов, и ни требаат креативни, луѓе кои размислуваат подалеку.
Now, let's say that you are, in your heart, a specialist. You came out of the womb knowing you wanted to be a pediatric neurosurgeon. Don't worry -- there's nothing wrong with you, either.
Сега, да речеме дека во душата сте специјалист. Се родивте со желбата да бидете детски невро-хирург. Не грижете се-сѐ е во ред со вас.
(Laughter)
(Смеа)
In fact, some of the best teams are comprised of a specialist and multipotentialite paired together. The specialist can dive in deep and implement ideas, while the multipotentialite brings a breadth of knowledge to the project. It's a beautiful partnership. But we should all be designing lives and careers that are aligned with how we're wired. And sadly, multipotentialites are largely being encouraged simply to be more like their specialist peers.
Всушност, најдобрите екипи се составени од специјалисти и мулти-потенцијалисти. Специјалистот може да нурне длабоко и да ги примени идеите, додека мулти-потенцијалистот придонесува со ширината на неговото знаење. Прекрасно партнерство. Ние сите треба да градиме животи и кариери усогласени со начинот на кој сме скроени. За жал, мулти-потенцијалистите се главно охрабрувани едноставно да бидат како нивните колеги специјалисти.
So with that said, if there is one thing you take away from this talk, I hope that it is this: embrace your inner wiring, whatever that may be. If you're a specialist at heart, then by all means, specialize. That is where you'll do your best work. But to the multipotentialites in the room, including those of you who may have just realized in the last 12 minutes that you are one --
Знаејќи го тоа, ако барем некаква поука извлековте од говоров се надевам дека е следнава: прегрнете ја вашата внатрешна склоност, каква и да е таа. Ако сте во душата специјалист, тогаш по секоја цена специјализирајте. Тука ќе ја направите најдобрата работа. Но, на мулти-потенцијалистите во оваа просторија и оние кои можеби сфативте во овие 12 мин. дека сте еден од нив-
(Laughter)
(Смеа)
to you I say: embrace your many passions. Follow your curiosity down those rabbit holes. Explore your intersections. Embracing our inner wiring leads to a happier, more authentic life. And perhaps more importantly -- multipotentialites, the world needs us.
вам ви велам: прегрнете ги вашите бројни пасии. Следете ја вашата љубопитност низ оние зајачки дупки. Истражете ги вашите пресеци. Препознавањето што сме во душата води до посреќен, поавтентичен живот. И уште поважно- мулти-потенцијалисти, потребни сме му на светот.
Thank you.
Благодарам.
(Applause)
(Аплауз)