I'm a visual artist, and I'm also one of the co-founders of the Plastic Pollution Coalition. I've been working with plastic bags, which I cut up and sew back together as my primary material for my artwork for the last 20 years. I turn them into two and three-dimensional pieces and sculptures and installations. Upon working with the plastic, after about the first eight years, some of my work started to fissure and break down into smaller little bits of plastic. And I thought, "Great. It's ephemeral just like us."
Ја сам визуелна уметница, и једна од оснивача Коалиције Пластичног Загађења. Радим са пластичним кесама, које сечем и поново спајам, као примарни материјал за моју уметност последњих 20 година. Претварам их у дво и тродимензионалне објекте, скулптуре и инсталације. После неких осам година рада са пластиком, неки моји радови почели су да се цепају и распадају у мање делове пластике. Помислила сам, "Одлично. Пролазно је, као и ми."
Upon educating myself a little further about plastics, I actually realized this was a bad thing. It's a bad thing that plastic breaks down into smaller little bits, because it's always still plastic. And what we're finding is that a lot of it is in the marine environment. I then, in the last few years, learned about the Pacific garbage patch and the gyre. And my initial reaction -- and I think this is a lot of people's first reaction to learning about it -- is, "Oh my God! We've got to go out there and clean this thing up." So I actually developed a proposal to go out with a cargo ship and two decommissioned fishing trawlers, a crane, a chipping machine and a cold-molding machine. And my intention was to go out to the gyre, raise awareness about this issue and begin to pick up the plastic, chip it into little bits and cold mold it into bricks that could potentially be used as building materials in underdeveloped communities.
Пошто сам се још мало образовала о пластици, схватила сам да је ово уствари лоша ствар. Лоше је то што се пластика распада на мање делове, јер увек остаје пластика. И откривамо да се много тога налази у воденом свету. Потом, у последњих неколико година сазнала сам за вртлог смећа у Тихом океану. И моја прва реакција - мислим да је то прва реакција многих - када за то сазнају - била је, "О, Боже! Морамо да одемо тамо и то почистимо." Развила сам и предлог за одлазак тамо са теретним бродом и два стара рибарска брода са мрежама, са краном, машином за сечење и једном машином за изливање калупа. Моја намера је била да одем до вртлога, да освестим људе о овом проблему, и почнем да скупљам пластику, сечем је на мале комаде и изливам у блокове који би евентуално могли да се користе за градњу у неразвијеним заједницама.
I began talking with people who actually had been out to the gyre and were studying the plastic problem in the marine environment and upon doing so, I realized actually that cleaning it up would be a very small drop in the bucket relative to how much is being generated every day around the world, and that actually I needed to back up and look at the bigger picture. And the bigger picture is: we need to find a way to turn off the faucet. We need to cut the spigot of single-use and disposable plastics, which are entering the marine environment every day on a global scale.
Почела сам да причам са људима који су стварно и били до вртлога и који проучавају проблем пластике у морима, и после тога сам схватила да би чишћење била само веома мала кап у мору, у односу на то колико се широм света ствара сваког дана, и да би требало да погледам ширу перспективу. А она је следећа: морамо да пронађемо начин да затворимо славину. Да затворимо славину краткотрајне и пластике за једнократну употребу која улази у мора сваки дан у целом свету.
So in looking at that, I also realized that I was really angry. I wasn't just concerned about plastic that you're trying to imagine out in the middle of the Pacific Ocean -- of which I have learned there are now 11 gyres, potentially, of plastic in five major oceans in the world. It's not just that gyre of plastic that I'm concerned about -- it's the gyre of plastic in the supermarket. I'd go to the supermarket and all of my food is packaged in plastic. All of my beverages are packaged in plastic, even at the health food market. I'm also concerned about the plastic in the refrigerator, and I'm concerned about the plastic and the toxins that leach from plastic into us and into our bodies.
Посматрајући то, схватила сам да сам и веома љута. Нисам била забринута само због пластике коју можете замислити тамо усред Тихог океана - сазнала сам да сада има вероватно 11 вртлога пластике у пет великих океана на свету. Нисам забринута само због тог вртлога пластике, већ због вртлога пластике у супермаркету. Одем у супермаркет и сва моја храна пакована је у пластику. Сва пића која пијем пакују се у пластику, чак и у продавници здраве хране. Забринута сам и због пластике у фрижидеру, и забринута сам због пластике и отрова који из пластике улазе у нас и наша тела.
So I came together with a group of other people who were all looking at this issue, and we created the Plastic Pollution Coalition. We have many initiatives that we're working on, but some of them are very basic. One is: if 80 to 90 percent of what we're finding in the ocean -- of the marine debris that we're finding in the ocean -- is plastic, then why don't we call it what it is. It's plastic pollution. Recycling -- everybody kind of ends their books about being sustainable and greening with the idea of recycling. You put something in a bin and you don't have to think about it again. What is the reality of that? In the United States, less than seven percent of our plastics are recycled. And if you really look into it, particularly when it comes to plastic bottles, most of it is only down-cycled, or incinerated, or shipped to China. It is down-cycled and turned into lesser things, while a glass bottle can be a glass bottle again or can be used again -- a plastic bottle can never be a plastic bottle again.
Тако сам се удружила са групом других људи који се исто баве овим проблемом, и основали смо Коалицију Пластичног Загађења. Имамо много иницијатива на којима радимо, али неке су веома једноставне. Једна је: ако је 80 до 90% онога што налазимо у океанима - од морског смећа које налазимо у океанима - пластика, зашто онда то не бисмо назвали правим именом. То је пластично загађење. Рециклирање. Сви своје књиге о одрживости и озелењавању завршавају идејом о рециклирању. Ставите нешто у канту, и не морате о томе више да размишљате. Како је то у стварности? У Америци се мање од 7% пластике рециклира. И ако се удубите у ту тему, посебно кад се ради о пластичним флашама, већина тога се само делимично обрађује, или се пали или шаље у Кину. Обради се и претвара у мање ствари, док стаклена флаша поново може бити стаклена флаша, или може поново да се користи, пластична флаша никада не може опет бити пластична флаша.
So this is a big issue for us. Another thing that we're looking at and asking people to think about is we've added a fourth R onto the front of the "Reduce, Reuse, Recycle," three R's, and that is refuse. Whenever possible, refuse single-use and disposable plastics. Alternatives exist; some of them are very old-school. I myself am now collecting these cool Pyrex containers and using those instead of Glad and Tupperware containers to store food in. And I know that I am doing a service to myself and my family. It's very easy to pick up a stainless-steel bottle or a glass bottle, if you're traveling and you've forgotten to bring your stainless-steel bottle and fill that up with water or filtered water, versus purchasing plastic bottled water.
Ово нам представља велики проблем. Још једна ствар којом се бавимо и на коју скрећемо пажњу је то да смо додали четврто Р испред "Reduce, Reuse, Recycle" (смањити, поново користити, рециклирати) а то је "Refuse" - одбити. Када је могуће, одбијте да користите пластику за једнократну употребу. Постоје алтернативе. Неке су веома старомодне. Ја лично сакупљам те кул "Pyrex" посуде (стаклене) и користим их уместо "Tupperware" (пластичних) за држање хране. И знам да тиме чиним услугу себи и својој породици. Веома је једноставно узети флашу од нерђајућег челика или од стакла, ако путујете и заборавили сте да понесете своју боцу, и напуните је водом или филтрираном водом, насупрот куповини пластичне флашице воде.
I guess what I want to say to everybody here -- and I know that you guys know a lot about this issue -- is that this is a huge problem in the oceans, but this is a problem that we've created as consumers and we can solve. We can solve this by raising awareness of the issue and teaching people to choose alternatives. So whenever possible, to choose alternatives to single-use plastics. We can cut the stem -- tide the stem of this into our oceans and in doing so, save our oceans, save our planet, save ourselves.
Мислим да свима овде желим да кажем - и знам да ви знате много о овом проблему - да је ово огроман проблем у океанима, али ми смо га, као потрошачи, створили и ми можемо да га решимо. Можемо га решити подизањем свести и учењем људи да бирају алтернативе. Када год је могуће, бирати алтернативе пластици за једнократну употребу. Можемо у корену прекинути загађивање океана, и на тај начин спасити океане, спасити планету, спасити себе.
Thank you. (Applause)
Хвала.