Adam Ockelford: I promise there won't be too much of me talking, and a lot of Derek playing, but I thought it would just be nice to recap on how Derek got to where he is today.
Адам Окелфорд: Обећавам да нећу пуно причати а да ће Дерек пуно свирати, али сам мислио да би било лепо укратко испричати како је Дерек стигао до места на ком је данас.
It's amazing now, because he's so much bigger than me, but when Derek was born, he could have fitted on the palm of your hand. He was born three and a half months premature, and really it was a fantastic fight for him to survive. He had to have a lot of oxygen, and that affected your eyes, Derek, and also the way you understand language and the way you understand the world. But that was the end of the bad news, because when Derek came home from the hospital, his family decided to employ the redoubtable nanny who was going to look after you, Derek, really for the rest of your childhood. And Nanny's great insight, really, was to think, here's a child who can't see. Music must be the thing for Derek. And sure enough, she sang, or as Derek called it, warbled, to him for his first few years of life. And I think it was that excitement with hearing her voice hour after hour every day that made him think maybe, you know, in his brain something was stirring, some sort of musical gift. Here's a little picture of Derek going up now, when you were with your nanny.
Сада звучи невероватно јер је доста виши од мене, али када је рођен, могао је стати на длан руке. Рођен је прерано, три и по месеца раније и то је за њега заиста била фантастична борба за преживљавање. Морао је да добија пуно кисеоника што је утицало на твоје очи, Дерек, на начин на који разумеш језик и на начин на који разумеш свет. Међутим, то је крај лоших вести, јер када је Дерек дошао кући из болнице, његова породица је одлучила да запосли сјајну дадиљу која ће бринути о теби, Дерек, током остатка твог детињства. Сјајан увид дадиље била је помисао: „Ево детета које не види. Музика мора бити права ствар за Дерека.” Засигурно, она му је певала - или како Дерек каже, цвркутала - првих неколико година живота. Мислим га да је узбуђење због слушања њеног гласа час за часом свакога дана навело на размишљање, можда се, знате, у његовом мозгу нешто комешало, некакав дар за музику. Ево мале слике Дерека која се управо појављује, кад си био са својом дадиљом.
Now Nanny's great other insight was to think, perhaps we should get Derek something to play, and sure enough, she dragged this little keyboard out of the loft, never thinking really that anything much would come of it. But Derek, your tiny hand must have gone out to that thing and actually bashed it, bashed it so hard they thought it was going to break. But out of all the bashing, after a few months, emerged the most fantastic music, and I think there was just a miracle moment, really, Derek, when you realized that all the sounds you hear in the world out there is something that you can copy on the keyboard. That was the great eureka moment.
Дадиљин други сјајан увид била је помисао: „Можда би требало набавити Дереку нешто за свирање”, па је тако довукла малу клавијатуру из поткровља, не мислећи заиста да ће се то уродити нечим посебним. Ипак, Дерек, твоја мала рука је сигурно стигла до тога и заправо је ударила, треснула је тако јако да су сви мислили да ће пукнути. Међутим, из тог ударања након неколико месеци родила се фантастична музика и мислим да је то био тренутак чуда, заиста, Дерек, кад си схватио да су сви звукови које чујеш у свету нешто што можеш копирати на клавијатуру. То је био велики тренутак открића.
Now, not being able to see meant, of course, that you taught yourself.
То што ниси могао да видиш значи, наравно, да си све сам научио.
Derek Paravicini: I taught myself to play.
Дерек Паравицини: Сам сам научио да свирам.
AO: You did teach yourself to play, and as a consequence, playing the piano for you, Derek, was a lot of knuckles and karate chops, and even a bit of nose going on in there.
АО: Да, сам си научио да свираш и, као последица тога, свирање клавира је за тебе значило пуно употребе зглобова и карате удараца, па чак и мало носа.
And now, here's what Nanny did also do was to press the record button on one of those little early tape recorders that they had, and this is a wonderful tape, now, of Derek playing when you were four years old.
Ево шта је још дадиља радила - притиснула би дугме за снимање на једном од малих, раних уређаја за снимање на касетама, а ово је сјајан снимак Дерека како свира када си имао четири године.
DP: "Molly Malone (Cockles and Mussels)."
ДП: „Моли Малоун - шкољке и дагње.”
AO: It wasn't actually "Cockles and Mussels." This one is "English Country Garden."
АО: Заправо, нису „Шкољке и дагње”. Ово је „Енглеска сеоска башта”. ДП: „Енглеска сеоска башта”.
DP: "English Country Garden."
(Музика: „Енглеска сеоска башта”)
(Music: "English Country Garden")
AO: There you are.
АО: Ето.
(Applause)
(Аплауз)
I think that's just fantastic. You know, there's this little child who can't see, can't really understand much about the world, has no one in the family who plays an instrument, and yet he taught himself to play that. And as you can see from the picture, there was quite a lot of body action going on while you were playing, Derek.
Мислим да је то фантастично. Знате, то је мало дете које не види, које не схвата свет, нема никога у породици ко свира било који инструмент, а ипак је само научило да свира. Као што можете видети на слици, ту је пуно покрета тела док свираш, Дерек.
Now, along -- Derek and I met when he was four and a half years old, and at first, Derek, I thought you were mad, to be honest, because when you played the piano, you seemed to want to play every single note on the keyboard, and also you had this little habit of hitting me out of the way. So as soon as I tried to get near the piano, I was firmly shoved off. And having said to your dad, Nic, that I would try to teach you, I was then slightly confused as to how I might go about that if I wasn't allowed near the piano. But after a while, I thought, well, the only way is to just pick you up, shove Derek over to the other side of the room, and in the 10 seconds that I got before Derek came back, I could just play something very quickly for him to learn. And in the end, Derek, I think you agreed that we could actually have some fun playing the piano together. As you can see, there's me in my early, pre-marriage days with a brown beard, and little Derek concentrating there.
Е, сад, Дерек и ја смо се упознали кад је имао четири и по године и на почетку сам мислио да си луд, Дерек, да будем искрен, јер кад си свирао клавир, чинило се да желиш да одсвираш баш сваку ноту на клавијатури, а имао си и ту малу навику да ме склониш с пута. Чим бих покушао да дођем до клавира, био сам одлучно одгурнут. Пошто сам већ рекао твом оцу, Нику, да бих покушао да те подучавам, био сам мало збуњен како да то изведем ако не смем ни да приђем клавиру. Након неког времена сам мислио да је једини начин да те једноставно покупим, да однесем Дерека на други крај собе и да у тих 10 секунди које имам пре него што се Дерек врати, могао сам нешто брзо да одсвирам што треба да научи. Коначно, Дерек, сложио си се да бисмо се заправо могли и забавити док заједно свирамо клавир. Као што можете видети, ово сам ја у раним предбрачним данима са смеђом брадом са малим Дереком који се овде концентрише.
I just realized this is going to be recorded, isn't it? Right. Okay.
Управо сам схватио да се ово снима, зар не? У реду.
(Laughter)
(Смех)
Now then, by the age of 10, Derek really had taken the world by storm. This is a photo of you, Derek, playing at the Barbican with the Royal Philharmonic Pops. Basically it was just an exciting journey, really. And in those days, Derek, you didn't speak very much, and so there was always a moment of tension as to whether you'd actually understood what it was we were going to play and whether you'd play the right piece in the right key, and all that kind of thing. But the orchestra were wowed as well, and the press of the world were fascinated by your ability to play these fantastic pieces.
Е, сад, до своје десете године, Дерек је жустро освојио свет. Ово је твоја фотографија, Дерек, док свираш у „Барбикану” са Краљевским филхармонијским оркестром. У суштини, то је било само једно узбудљиво путовање. Тада, Дерек, ниси пуно причао, па је увек постојао тренутак напетости око тога да ли си заправо разумео шта ћемо свирати и да ли ћеш свирати право дело у одговарајућем тоналитету и сличне ствари. Међутим, и оркестар је био задивљен, а светска штампа била је фасцинирана твојом способношћу да свираш та фантастична дела.
Now the question is, how do you do it, Derek? And hopefully we can show the audience now how it is you do what you do.
Е, сад, питање је - како то радиш, Дерек? Надам се да сада можемо показати публици како радиш то што радиш.
I think that one of the first things that happened when you were very little, Derek, was that by the time you were two, your musical ear had already outstripped that of most adults. And so whenever you heard any note at all -- if I just play a random note -- (Piano notes) -- you knew instantly what it was, and you'd got the ability as well to find that note on the piano. Now that's called perfect pitch, and some people have perfect pitch for a few white notes in the middle of the piano.
Мислим да је прва ствар која ти се догодила док си био врло мали, Дерек, било да је до своје друге године твој слух надмашио осећај за музику код већине одраслих људи. Тако, кад год би чуо неки тон - ако само одсвирам неки насумично одобрани тон - (Тонови клавира) - одмах си знао који је то тон, а поседовао си и способност да нађеш тај тон на клавиру. То је апсолутни слух, а неки људи га имају за неколико белих дирки на средини клавира.
(Piano notes)
(Тонови клавира)
You can see how -- you get a sense of playing with Derek.
Можете да видите како - схватате како изгледа свирање са Дереком.
(Applause)
(Аплауз)
But Derek, your ear is so much more than that. If I just put the microphone down for a bit, I'm going to play a cluster of notes. Those of you who can see will know how many notes, but Derek, of course, can't. Not only can you say how many notes, it's being able to play them all at the same time. Here we are.
Међутим, Дерек, твоје уво је много више од тога. Спустићу микрофон на кратко да бих одсвирао скуп тонова. Ви који видите, знаћете колико је то тонова, али Дерек, наравно, не може. Не само да може да каже колико је то тонова, него може и да их одсвира у исто време. Идемо.
(Chords)
(Акорди)
Well, forget the terminology, Derek. Fantastic. And it's that ability, that ability to hear simultaneous sounds, not only just single sounds, but when a whole orchestra is playing, Derek, you can hear every note, and instantly, through all those hours and hours of practice, reproduce those on the keyboard, that makes you, I think, is the basis of all your ability.
Заборави терминологију, Дерек. Фантастично. То је та способност, способност да чује звукове у исто време, не само појединачне звукове, него и кад цео оркестар свира, Дерек, ти можеш чути сваку ноту и одмах, кроз све те сате и сате вежбања, поновити их на клавијатури, што чини, мислим, основу своје способности.
Now then. It's no use having that kind of raw ability without the technique, and luckily, Derek, you decided that, once we did start learning, you'd let me help you learn all the scale fingerings. So for example using your thumb under with C major.
Е,сада. Нема сврхе имати сирову способност без технике, а на срећу, Дерек, ти си одлучио да ћеш ми допустити, када смо почели са учењем, да ти помогнем да научиш прстомет за лествице. На пример, подметање палца у це-дуру.
(Piano notes)
(Тонови клавира)
Etc.
И тако даље.
And in the end, you got so quick, that things like "Flight of the Bumblebee" were no problem, were they?
На крају си постао толико брз да ствари попут „Бумбаровог лета” нису биле проблем, зар не?
DP: No.
ДП: Не.
AO: Right. So here, by the age of 11, Derek was playing things like this.
АО: Тако је. Тако, овде, са 11 година, Дерек је свирао овакве ствари.
DP: This.
ДП: Ово.
(Music: "Flight of the Bumblebee") (Applause)
(Музика: „Бумбаров лет”) (Аплауз)
AO: Derek, let's have a bow.
АО: Дерек, хајде да се поклонимо.
Well done.
Браво.
Now the truly amazing thing was, with all those scales, Derek, you could not only play "Flight of the Bumblebee" in the usual key, but any note I play, Derek can play it on. So if I just choose a note at random, like that one. (Piano notes) Can you play "Flight of the Bumblebee" on that note?
Заиста је невероватно да, са свим лествицама, Дерек, ниси само свирао „Бумбаров лет” у уобичајеном тоналитету, већ коју год ноту да одсвирам, Дерек може да одсвира дело у том тоналитету, ако насумично изаберем тон, као овај. (Тонови клавира) Да ли можеш да одсвираш „Бумбаров лет” у том тоналитету?
DP: "Flight of the Bumblebee" on that note.
ДП: „Бумбаров лет” у том тоналитету.
(Music: "Flight of the Bumblebee")
(Музика: „Бумбаров лет”)
AO: Or another one? How about in G minor?
АО: Или у неком другом? Рецимо у ге-молу?
DP: G minor.
ДП: Ге-мол.
(Music: "Flight of the Bumblebee")
(Музика: „Бумбаров лет”)
AO: Fantastic. Well done, Derek.
АО: Фантастично! Браво, Дерек.
So you see, in your brain, Derek, is this amazing musical computer that can instantly recalibrate, recalculate, all the pieces in the world that are out there. Most pianists would have a heart attack if you said, "Sorry, do you mind playing 'Flight of the Bumblebee' in B minor instead of A minor?" as we went on. In fact, the first time, Derek, you played that with an orchestra, you'd learned the version that you'd learned, and then the orchestra, in fact, did have a different version, so while we were waiting in the two hours before the rehearsal and the concert, Derek listened to the different version and learned it quickly and then was able to play it with the orchestra. Fantastic chap.
Видиш, у твом мозгу, Дерек, налази се невероватни музички компјутер који у тренутку одмерава, прорачунава сва дела која постоје на свету. Већина пијаниста би доживела срчани удар када бисте им рекли: „Опростите, да ли можете да одсвирате 'Бумбаров лет' у ха-молу уместо у а-молу?” док би свирали. Заправо, Дерек, први пут када си свирао са оркестром, научио си верзију коју си научио, а оркестар је имао другу верзију и док смо два сата чекали пре пробе и концерта, Дерек је слушао другачију верзију и брзо је научио, а затим је одсвирао са оркестром. Фантастичан момак.
The other wonderful thing about you is memory.
Још једна феноменална ствар у вези тебе је памћење.
DP: Memory. AO: Your memory is truly amazing, and every concert we do, we ask the audience to participate, of course, by suggesting a piece Derek might like to play. And people say, "Well, that's terribly brave because what happens if Derek doesn't know it?" And I say, "No, it's not brave at all, because if you ask for something that Derek doesn't know, you're invited to come and sing it first, and then he'll pick it up." (Laughter)
ДП: Памћење. АО: Твоје је памћење заиста задивљујуће. На сваком концерту замолимо публику да учествује, наравно, тако што предлаже дело које би Дерек могао да одсвира, а људи кажу: „То је невероватно храбро јер шта ако Дерек не зна то дело?”, а ја кажем: „Не, уопште није храбро, јер ако затражите нешто што Дерек не зна, добродошли сте да приђете и отпевате то прво, а он ће га 'покупити'.”
So just be thoughtful before you suggest something too outlandish.
(Смех)
Дакле, добро размислите пре него што предложите нешто необично.
But seriously, would anyone like to choose a piece?
Озбиљно, да ли би неко желео да изабере неко дело?
DP: Choose a piece. Choose, choose, would you like to choose? AO: Because it's quite dark. You'll just have to shout out. Would you like to hear me play?
ДП : Одаберите дело. Одаберите, одаберите. Да ли бисте хтели да одаберете? АО : Прилично је мрачно. Мораш да узвикнеш.
ДП: Да ли желите да ме чујете како свирам?
(Audience: "Theme of Paganini.")
(Публика: „Паганинијева тема.”)
AO: Paganini. DP: "The Theme of Paganini."
АО : Паганини. ДП : „Паганинијева тема.”
(Laughter)
(Смех)
(Music: "Theme of Paganini")
(Музика: „Паганинијева тема”)
(Applause)
(Аплауз)
AO: Well done.
АО : Браво.
Derek's going to L.A. soon, and it's a milestone, because it means that Derek and I will have spent over 100 hours on long-haul flights together, which is quite interesting, isn't it Derek?
Дерек ускоро иде у Лос Анђелес и то је важан догађај јер то значи да смо Дерек и ја заједно провели преко 100 сати на дугим авионским линијама, што је прилично занимљиво, зар не, Дерек?
DP: Very interesting, Adam, yes. Long-haul flights. Yes.
ДП: Веома занимљиво, Адаме, да. Дуге авионске линије. Да.
AO: You may think 13 hours is a long time to keep talking, but Derek does it effortlessly. Now then.
АО : Могли бисте помислити да је 13 сати пуно времена за причање, али Дерек то ради без напора. Е,сад.
(Laughter)
(Смех)
But in America, they've coined this term, "the human iPod" for Derek, which I think is just missing the point, really, because Derek, you're so much more than an iPod. You're a fantastic, creative musician, and I think that was nowhere clearer to see, really, than when we went to Slovenia, and someone -- in a longer concert we tend to get people joining in, and this person, very, very nervously came onto the stage.
У Америци су сковали нови термин, „људски Ајпод” за Дерека, за који мислим да је омашио поенту јер си ти, Дерек, много више од Ајпода. Ти си фантастичан, креативан музичар и мислим да се то најјасније показало током нашег боравка у Словенији, а неко је - на дужим концертима обично укључујемо људе, а једна особа је веома нервозно дошла на позорницу.
DP: He played "Chopsticks." AO: And played "Chopsticks."
ДП: Свирао је „Штапиће”. АО: И свирао „Штапиће”.
DP: "Chopsticks."
ДП: „Штапићи”.
AO: A bit like this. DP: Like this. Yes.
АО: Овако. ДП: Овако. Да.
(Тонови на клавиру)
(Piano notes)
АО: Треба да позовем Дерековог менаџера да свира ово.
AO: I should really get Derek's manager to come and play it. He's sitting there.
Седи тамо.
DP: Somebody played "Chopsticks" like this. AO: Just teasing, right? Here we go.
ДП: Неко је свирао „Штапиће” овако. АО: Зезаш, зар не? Идемо.
(Music: "Chopsticks")
(Музика: „Штапићи”)
DP: Let Derek play it.
ДП: Нека Дерек свира.
AO: What did you do with it, Derek?
АО: Што си урадио са тим, Дерек?
DP: I got to improvise with it, Adam.
ДП: Импровизовао сам, Адаме.
AO: This is Derek the musician. (Music: "Chopsticks" improvisation)
АО: Ово је музичар Дерек. (Музика: импровизација на тему „Штапића”)
(Applause)
(Аплауз)
(Music) (Clapping)
(Музика) (Аплауз)
Keep up with Derek.
Пратите Дерека.
(Music)
(Музика)
(Applause)
(Аплауз)
The TED people will kill me, but perhaps there's time for one encore.
Људи из TED-а ће ме убити, али можда има времена за један бис.
DP: For one encore. AO: One encore, yes.
ДП: За један бис. АО: Један бис, да.
So this is one of Derek's heroes. It's the great Art Tatum -- DP: Art Tatum.
Ово је један од Дерекових хероја. То је велики Арт Тејтум - ДП: Арт Тејтум.
AO: -- who also was a pianist who couldn't see, and also, I think, like Derek, thought that all the world was a piano, so whenever Art Tatum plays something, it sounds like there's three pianos in the room. And here is Derek's take on Art Tatum's take on "Tiger Rag."
АО: - који је такође пијаниста који није видео и мислим да је, као и Дерек, мислио да је цео свет - клавир. Кад год Арт Тејтум нешто свира, звучи као да су три клавира у просторији. Ево Дерековог израза доживљаја Арта Тејтума дела „Тигрова шала”.
DP: "Tiger Rag."
ДП: „Тигрова шала”.
(Music: "Tiger Rag")
(Музика: „Тигрова шала”)
(Applause)
(Аплауз)