In the 17th century, a woman named Giulia Tofana had a very successful perfume business. For over 50 years she ran it. It sort of ended abruptly when she was executed — (Laughter) — for murdering 600 men. You see, it wasn't a very good perfume. In fact, it was completely odorless and tasteless and colorless, but as a poison, it was the best money could buy, so women flocked to her in order to murder their husbands.
Во 17-от век, една жена по име Џулијана Тофана имала многу успешен бизнис со парфеми. Го водела повеќе од 50 години. Завршило некако ненадејно кога била погубена -- (Смеа) -- бидејќи убила 600 мажи. Гледате, парфемот не бил многу добар. Всушност, бил потполно безмирисен, безбоен и без вкус, но како отров, бил најдоброто што можело да се купи, па така жените се дружеле со неа за да ги убијат своите мажи.
It turns out that poisoners were a valued and feared group, because poisoning a human being is a quite difficult thing. The reason is, we have sort of a built-in poison detector. You can see this as early as even in newborn infants. If you are willing to do this, you can take a couple of drops of a bitter substance or a sour substance, and you'll see that face, the tongue stick out, the wrinkled nose, as if they're trying to get rid of what's in their mouth. This reaction expands into adulthood and becomes sort of a full-blown disgust response, no longer just about whether or not we're about to be poisoned, but whenever there's a threat of physical contamination from some source. But the face remains strikingly similar. It has expanded more, though, than just keeping us away from physical contaminants, and there's a growing body of evidence to suggest that, in fact, this emotion of disgust now influences our moral beliefs and even our deeply held political intuitions.
Се испоставува дека трујачите биле ценета, но и застрашувачка група, бидејќи е прилично тешко да отруете едно човечко суштество. Причината за тоа лежи во фактот што ние имаме вграден детектор за отрови. Ова може да го видите дури кај новороденчињата. Ако сакате да го направите тоа, може да земете неколку капки од некоја горчлива или кисела супстанца, и ќе го видите ова лице, испружениот јазик, збрчканиот нос, како да се обидуваат да се ослободат од она што е во нивната уста. Кога ќе станеме возрасни оваа реакција наречена одвратност добива нови димензии, а реакцијата повеќе не се однесува само на тоа дали ќе бидеме отруени, туку и на тоа дали постои закана од физичка контаминација од некаков извор. Но неверојатно е тоа што лицето останува слично. Реакцијата добива пошироки димензии и не само што нè штити од физички загадувачи, туку постојат сè повеќе докази кои говорат дека, всушност, оваа емоција наречена одвратност, влијае врз нашите морални верувања и дури врз нашите длабоки политички убедувања.
Why this might be the case? We can understand this process by understanding a little bit about emotions in general. So the basic human emotions, those kinds of emotions that we share with all other human beings, exist because they motivate us to do good things and they keep us away from doing bad things. So by and large, they are good for our survival. Take the emotion of fear, for instance. It keeps us away from doing things that are really, really risky. This photo taken just before his death — (Laughter) — is actually a — No, one reason this photo is interesting is because most people would not do this, and if they did, they would not live to tell it, because fear would have kicked in a long time ago to a natural predator. Just like fear offers us protective benefits, disgust seems to do the same thing, except for what disgust does is keeps us away from not things that might eat us, or heights, but rather things that might poison us, or give us disease and make us sick. So one of the features of disgust that makes it such an interesting emotion is that it's very, very easy to elicit, in fact more so than probably any of the other basic emotions, and so I'm going to show you that with a couple of images I can probably make you feel disgust. So turn away. I'll tell you when you can turn back. (Laughter)
Зошто е ова вака? Овој процес можеме да го разбереме преку минимално разбирање на емоциите генерално. Значи основните човечки емоции, оние емоции кои ги споделуваме со останатите човечки битија, постојат бидејќи нè мотивираат да правиме добри работи и не ни дозволуваат да правиме лоши работи. Па така, генерално, тие се добри за нашето преживување. Земете ја емоцијата страв на пример. Не ни дозволува да правиме нешта кои се навистина, навистина ризични. Оваа фотографија направена пред неговата смрт - (Смеа) - всушност е... - Не, една причина поради која е интересна оваа фотографија е бидејќи повеќето луѓе не би го направиле ова, а ако го направат, не би биле живи за да раскажуваат, бидејќи стравот веднаш би се активирал кога ќе видат предатор. Исто како што стравот нè заштитува, така и одвратноста се чини дека ја врши истата функција, со тоа што одвратноста нè заштитува, не од нештата што би можеле да нè изедат или од височините, туку од нештата кои би можеле да нè отрујат, или кои би можеле ни пренесат болест и да нè разболат. Една од карактеристиките на одвратноста којашто ја прави интересна емоција е леснотијата со која можеме да ја предизвикаме, всушност многу полесно за разлика од другите основни емоции и затоа ќе ви покажам дека преку неколку слики веројатно ќе ви предизвикам одвратност. Свртете се на другата страна. Ќе ви кажам кога да погледнете. (Смеа)
I mean, you see it every day, right? I mean, come on. (Laughter)
Мислам, го гледате секој ден, така? Ама ајде. (Смеа)
(Audience: Ewww.)
(Публика: Уууу.)
Okay, turn back, if you didn't look.
Добро, свртете се, ако не гледавте.
Those probably made a lot of you in the audience feel very, very disgusted, but if you didn't look, I can tell you about some of the other things that have been shown sort of across the world to make people disgusted, things like feces, urine, blood, rotten flesh. These are the sorts of things that it makes sense for us to stay away from, because they might actually contaminate us. In fact, just having a diseased appearance or odd sexual acts, these things are also things that give us a lot of disgust.
Овие слики веројатно кај многу од вас во публиката предизвикаа голема згрозеност, но ако не гледавте, ќе ви кажам за другите нешта коишто им беа прикажани на луѓето низ светот со цел да се предизвика гадење кај нив, работи како измет, урина, скапано месо. Логично е да стоиме настрана од овие нешта, бидејќи во спротивно тие би можеле да нè заразат. Всушност, самиот болен изглед или чудните сексуални акти, се исто така нешта кои ни предизвикуваат голема одвратност.
Darwin was probably one of the first scientists to systematically investigate the human emotions, and he pointed to the universal nature and the strength of the disgust response. This is an anecdote from his travels in South America.
Дарвин веројатно бил еден од првите научници кој систематски ги проучувал човечките емоции, и тој посочил на универзалната природа, јачината и важноста на одвратноста. Ова е една анегдота од неговите патувања во Јужна Америка.
"In Tierro del Fuego a native touched with his finger some cold preserved meat while I was eating ... and plainly showed disgust at its softness, whilst I felt utter disgust at my food being touched by a naked savage — (Laughter) — though his hands did not appear dirty." He later wrote, "It's okay, some of my best friends are naked savages." (Laughter)
„Во Огнената земја еден домородец со неговите прсти ми го допре месото додека јадев...... и покажа мала згрозеност, додека пак јас почувствував апсолутно гадење поради тоа што храната ми ја допре еден гол дивјак - (Смеа) - иако неговите раце не изгледаа валкани.“ Тој подоцна напишал, „Во ред е, некои од моите најдобри пријатели се голи дивјаци.“ (Смеа)
Well it turns out it's not only old-timey British scientists who are this squeamish. I recently got a chance to talk to Richard Dawkins for a documentary, and I was able to disgust him a bunch of times. Here's my favorite.
Излезе дека оваа осетливост не е карактеристична само за старомодните британски научници. Неодамна имав прилика да зборувам со Ричард Докинс за еден документарец и имав можност да му предизвикам гадење повеќепати. Ова ми е омиленото.
Richard Dawkins: "We've evolved around courtship and sex, are attached to deep-rooted emotions and reactions that are hard to jettison overnight."
Ричард Докинс: „При нашата еволуција во прв план биле додворувањето и сексот, кои се поврзани со длабоко всадени емоции и реакции кои е тешко да се искоренат преку ноќ.“
David Pizarro: So my favorite part of this clip is that Professor Dawkins actually gagged. He jumps back, and he gags, and we had to do it three times, and all three times he gagged. (Laughter) And he was really gagging. I thought he might throw up on me, actually.
Дејвид Пизаро: Она што ми се допаѓа кај ова видео е тоа што на професорот Докинс всушност му се згади. Се тргаше назад и му се гадеше, моравме да го повториме три пати и сите три пати му се згади. (Смеа) Навистина му се згади. Си помислив дека ќе поврати врз мене.
One of the features, though, of disgust, is not just its universality and its strength, but the way that it works through association. So when one disgusting thing touches a clean thing, that clean thing becomes disgusting, not the other way around. This makes it very useful as a strategy if you want to convince somebody that an object or an individual or an entire social group is disgusting and should be avoided. The philosopher Martha Nussbaum points this out in this quote: "Thus throughout history, certain disgust properties -- sliminess, bad smell, stickiness, decay, foulness -- have been repeatedly and monotonously been associated with ... Jews, women, homosexuals, untouchables, lower-class people -- all of those are imagined as tainted by the dirt of the body." Let me give you just some examples of how, some powerful examples of how this has been used historically. This comes from a Nazi children's book published in 1938: "Just look at these guys! The louse-infested beards, the filthy, protruding ears, those stained, fatty clothes... Jews often have an unpleasant sweetish odor. If you have a good nose, you can smell the Jews." A more modern example comes from people who try to convince us that homosexuality is immoral. This is from an anti-gay website, where they said gays are "worthy of death for their vile ... sex practices." They're like "dogs eating their own vomit and sows wallowing in their own feces." These are disgust properties that are trying to be directly linked to the social group that you should not like.
Една од карактеристиките на одвратноста, сепак, не е само нејзината универзалност и јачина, туку и фактот што функционира преку асоцирање. Така, кога едно одвратно нешто ќе допре нешто чисто, токму тоа чисто нешто ни станува одвратно, а не обратно. Поради тоа, асоцирањето е многу корисна стратегија доколку сакате да убедите некого дека некој предмет, личност или пак цела социјална група е одвратна и треба да биде избегнувана. Токму ова филозофот Марта Назбаум го истакнува во следниов цитат: "И така низ историјата, одредени одвратни особини -- лигавоста, лошиот мирис, лепливоста, трулоста, мрснотијата -- постојано и непрестано биле поврзувани со..... Евреите, жените, хомосексуалците, недопирливите, луѓето од ниската класа -- сите тие биле претставувани како да се извалкани од нечистотиите на телото." Дозволете да ви покажам неколку моќни примери за начинот на кој е користено ова во текот на историјата. Ова доаѓа од една Нацистичка читанка за деца објавена во 1938: "Погледнете ги овие луѓе! Вошливите бради, гнасните, испакнати уши, мрсната облека... Евреите честопати имаат непријатен мирис на пот. Доколку имате добар нос, би можеле да ги намирисате Евреите." Помодерен пример доаѓа од луѓето кои се обидуваат да нè убедат дека хомосексуалноста е неморална. Ова доаѓа од еден анти-геј вебсајт, каде што велат дека гејовите "заслужуваат смрт поради нивните одвратни сексуални дејанија." Тие се како "кучињата кои си ги јадат своите повраќаници и маториците кои се валкаат во својот измет." Ова се одвратни особини кои тие се обидуваат директно да ги поврзат со социјалната група што не треба да ја сакате.
When we were first investigating the role of disgust in moral judgment, one of the things we became interested in was whether or not these sorts of appeals are more likely to work in individuals who are more easily disgusted. So while disgust, along with the other basic emotions, are universal phenomena, it just really is true that some people are easier to disgust than others. You could probably see it in the audience members when I showed you those disgusting images. The way that we measured this was by a scale that was constructed by some other psychologists that simply asked people across a wide variety of situations how likely they are to feel disgust. So here are a couple of examples. "Even if I were hungry, I would not drink a bowl of my favorite soup if it had been stirred by a used but thoroughly washed fly-swatter." "Do you agree or disagree?" (Laughter) "While you are walking through a tunnel under a railroad track, you smell urine. Would you be very disgusted or not at all disgusted?" If you ask enough of these, you can get a general overall score of disgust sensitivity. It turns out that this score is actually meaningful. When you bring people into the laboratory and you ask them if they're willing to engage in safe but disgusting behaviors like eating chocolate that's been baked to look like dog poop, or in this case eating some mealworms that are perfectly healthy but pretty gross, your score on that scale actually predicts whether or not you'll be willing to engage in those behaviors.
Кога за првпат ја истражувавме улогата на одвратноста кај моралното расудување, една од работите за која се заинтересиравме беше дали ваквиот вид инсинуации подобро поминуваат кај индивидуите кои полесно се згрозуваат. Иако одвратноста, заедно со другите основни емоции, се универзални феномени, сепак некои луѓе полесно се згрозуваат за разлика од други. Ова веројатно го видовте кај присутните во оваа публика, кога ви ги покажав одвратните слики. Овој феномен го меревме со помош на една скала која беше конструирана од едни други психолози и која едноставно низ различни ситуации ги прашува луѓето колкава е веројатноста дека би им се згадило. Еве неколку примери. "И да сум гладен, јас не би ја изел мојата омилена супа доколку била промешана со користена, но темелно измиена тепалка за муви." "Дали се согласувате или не се согласувате?" (Смеа) "Додека поминувате низ тунелот под пругата, насетувате урина. Дали многу ќе ви се згади или воопшто нема ви се згади?" Доколку ви одговорат на повеќе од овие, ќе добиете вкупен глобален скор кој говори за склоноста кон згрозување. Се покажа дека овој скор всушност има значење. Кога ќе доведете луѓе во лабораторијата и ги прашате дали би сакале да учествуваат во безбедни, но одвратни активности како јадење колач кој е испечен да изгледа како кучешко лајно, или во овој случај да јадат ларви кои се потполно здрави, но прилично одвратни, вашиот скор од оваа скала всушност предвидува дали ќе сакате да учествувате во овие активности.
The first time that we set out to collect data on this and associate it with political or moral beliefs, we found a general pattern -- this is with the psychologists Yoel Inbar and Paul Bloom -- that in fact, across three studies we kept finding that people who reported that they were easily disgusted also reported that they were more politically conservative. Another way to say this, though, is that people who are very liberal are very hard to disgust. (Laughter)
Првиот пат кога се решивме да прибереме податоци за ова и да ги поврземе со политичките или морални верувања, пронајдовме еден генерален образец -- ова е со психолозите Јоел Инбар и Пол Блум -- всушност, во три студии постојано доаѓавме до тоа дека луѓето кои изјавуваат оти лесно се згрозуваат исто така изјавуваа дека се политички поконзервативни. Или поинаку, луѓето кои се многу либерални е многу тешко да им предизвикате гадење. (Смеа)
In a more recent follow-up study, we were able to look at a much greater sample, a much larger sample. In this case, this is nearly 30,000 U.S. respondents, and we find the same pattern. As you can see, people who are on the very conservative side of answering the political orientation scale are also much more likely to report that they're easily disgusted. This data set also allowed us to statistically control for a number of things that we knew were both related to political orientation and to disgust sensitivity. So we were able to control for gender, age, income, education, even basic personality variables, and the result stays the same.
Во една понеодамнешна студија, имавме можност да испитаме многу поголем примерок, многу поголем. Во овој случај, имавме близу 30,000 Американци, и дојдовме до истиот образец. Како што може да видите, луѓето кои се наоѓаат на многу конзервативната страна според одговорите на скалата за политичка ориентација исто така поверојатно е да кажат дека лесно се згрозуваат. Овие податоци исто така ни дозволија статистички да ги контролираме оние работи за кои знаевме дека се поврзани и со политичката ориентација и со склоноста кон згрозување. Можевме да ги контролираме полот, возраста, приходот, образованието, дури и некои основни личносни варијабли, а резултатите си останаа исти.
When we actually looked at not just self-reported political orientation, but voting behavior, we were able to look geographically across the nation. What we found was that in regions in which people reported high levels of disgust sensitivity, McCain got more votes. So it not only predicted self-reported political orientation, but actual voting behavior. And also we were able, with this sample, to look across the world, in 121 different countries we asked the same questions, and as you can see, this is 121 countries collapsed into 10 different geographical regions. No matter where you look, what this is plotting is the size of the relationship between disgust sensitivity and political orientation, and no matter where we looked, we saw a very similar effect. Other labs have actually looked at this as well using different measures of disgust sensitivity, so rather than asking people how easily disgusted they are, they hook people up to physiological measures, in this case skin conductance. And what they've demonstrated is that people who report being more politically conservative are also more physiologically aroused when you show them disgusting images like the ones that I showed you. Interestingly, what they also showed in a finding that we kept getting in our previous studies as well was that one of the strongest influences here is that individuals who are very disgust-sensitive not only are more likely to report being politically conservative, but they're also very much more opposed to gay marriage and homosexuality and pretty much a lot of the socio-moral issues in the sexual domain. So physiological arousal predicted, in this study, attitudes toward gay marriage.
Кога ја набљудувавме политичката ориентација не само преку изјавите за истата, туку и преку фактичкото гласање, бевме во можност да направиме географска анализа. Увидовме дека во регионите во кои луѓето изјавија дека се многу склони кон згрозување, всушност, МекКејн доби повеќе гласови. Значи не само што го предвиде политичкото себе-декларирање, туку и фактичкото гласање. Исто така бевме во можност, со овој примерок, да направиме светска анализа, во 121 земја ги поставивме истите прашања, и како што може да видите, ова се 121 земја сведени на 10 различни географски региони. Каде и да погледневме, овде графички е претставена големината на поврзаноста помеѓу склоноста кон згрозување и политичката ориентација, и каде и да погледневме, доаѓавме до многу слични ефекти. И други лаборатории го испитувале ова, притоа користејќи поинакви мерки за склоноста кон згрозување, па наместо да ги прашуваат луѓето колку лесно се згрозуваат, тие ги приклучуваат за физиолошки мерни инструменти, во овој случај спроводливоста на кожата. И тие покажаа дека луѓето кои себеси се декларираат како политички поконзервативни истовремено доживуваат поголема физиолошка возбуденост кога ќе им бидат покажани одвратни слики, како оние пред малку. Интересно, во еден наод до којшто и ние постојано доаѓавме во претходните истражувања, тие демонстрираа дека едно од најсилните влијанија овде се однесува на фактот што индивидуите кои имаат многу голема склоност кон згрозување не само што себеси се декларираат како политички конзервативни, туку тие многу повеќе се противат на геј браковите и хомосексуалноста и се против речиси сите социо-морални прашања во сферата на сексуалноста. Значи во оваа студија, физиолошката возбуденост ги предвиде ставовите во однос на геј бракот.
But even with all these data linking disgust sensitivity and political orientation, one of the questions that remains is what is the causal link here? Is it the case that disgust really is shaping political and moral beliefs? We have to resort to experimental methods to answer this, and so what we can do is actually bring people into the lab and disgust them and compare them to a control group that hasn't been disgusted. It turns out that over the past five years a number of researchers have done this, and by and large the results have all been the same, that when people are feeling disgust, their attitudes shift towards the right of the political spectrum, toward more moral conservatism as well. So this is whether you use a foul odor, a bad taste, from film clips, from post-hypnotic suggestions of disgust, images like the ones I've shown you, even just reminding people that disease is prevalent and they should be wary of it and wash up, right, to keep clean, these all have similar effects on judgment.
Но дури и со сите овие податоци кои ги поврзуваат склоноста кон згрозување и политичката ориентација, сепак останува едно прашање, во која насока е каузалноста? Дали навистина одвратноста влијае врз политичките и морални верувања? За да одговориме на ова мораме да користиме експериментални методи, па така можеме да ги донесеме луѓето во лабораторијата и да ги згрозиме, а потоа ќе ги споредиме со контролна група која не била згрозена. Излезе дека изминативе пет години повеќе истражувачи го направиле токму ова, и во глобала сите резултати се исти, се покажа дека кога луѓето чувствуваат одвратност, нивните ставови се поместуваат кон десниот крај од политичкиот спектрум, т.е. стануваат морално конзервативни. Без оглед дали користите гаден мирис, лош вкус, видео клипови, пост-хипнотски сугестии за одвратност, слики какви што ви покажав, дури и само ако ги потсетите луѓето дека е присутна болест и дека затоа треба да бидат внимателни и да се измијат, да бидат чисти, сите овие имаат слични ефекти врз расудувањето.
Let me just give you an example from a recent study that we conducted. We asked participants to just simply give us their opinion of a variety of social groups, and we either made the room smell gross or not. When the room smelled gross, what we saw was that individuals actually reported more negative attitudes toward gay men. Disgust didn't influence attitudes toward all the other social groups that we asked, including African-Americans, the elderly. It really came down to the attitudes they had toward gay men. In another set of studies we actually simply reminded people -- this was at a time when the swine flu was going around -- we reminded people that in order to prevent the spread of the flu that they ought to wash their hands. For some participants, we actually had them take questionnaires next to a sign that reminded them to wash their hands. And what we found was that just taking a questionnaire next to this hand-sanitizing reminder made individuals report being more politically conservative. And when we asked them a variety of questions about the rightness or wrongness of certain acts, what we also found was that simply being reminded that they ought to wash their hands made them more morally conservative. In particular, when we asked them questions about sort of taboo but fairly harmless sexual practices, just being reminded that they ought to wash their hands made them think that they were more morally wrong. Let me give you an example of what I mean by harmless but taboo sexual practice. We gave them scenarios. One of them said a man is house-sitting for his grandmother. When his grandmother's away, he has sex with his girlfriend on his grandma's bed. In another one, we said a woman enjoys masturbating with her favorite teddy bear cuddled next to her. (Laughter) People find these to be more morally abhorrent if they've been reminded to wash their hands. (Laughter) (Laughter)
Ќе ви покажам еден пример од една неодамнешна студија што ја спроведовме. Од учесниците баравме едноставно да ни дадат мислење за повеќе различни социјални групи, во услови кога собата мирисаше одвратно и во нормални услови. Кога собата мирисаше одвратно, увидовме дека индивидуите имаа понегативни ставови кон геј мажите. Одвратноста немаше влијание врз ставовите кон другите социјални групи за кои прашавме, вклучувајќи ги Афро-Американците, постарите. Сè се сведуваше на ставовите кои тие ги имаа кон геј мажите. Во едни други истражувања едноставно ги потсетивме луѓето -- ова беше во времето кога свинскиот грип беше актуелен -- ги потсетивме луѓето дека за да го спречат ширењето на грипот, ќе треба да си ги мијат рацете. Од некои испитаници, побаравме да пополнат прашалник веднаш до знак којшто ги потсетуваше да си ги измијат рацете. И увидовме дека самото пополнување на прашалник веднаш до овој потсетник за миење на раце, придонесе индивидуите да се декларираат како политички поконзервативни. И кога ги прашавме за повеќе прашања кои се однесуваа на исправноста на одредени однесувања, исто така увидовме дека едноставното потсетување дека треба да си ги измијат рацете ги направи морално поконзервативни. Особено, кога им поставивме прашања за едни сексуални активности кои беа безопасни, но сепак табуа, едноставното потсетување дека треба да си ги измијат рацете придонесе да мислат дека направиле грев. Ќе ви дадам еден пример за безопасна, но сепак сексуална активност која е табу. Им дадовме сценарија. Едно од нив вели дека еден маж ја чува куќата на неговата баба. Кога баба му е излезена, тој има секс со неговата девојка на креветот на неговата баба. Во едно друго, рековме, една жена ужива да мастурбира гушната со нејзиното омилено мече. (Смеа) Луѓето сметаат дека ова е морално одвратно доколку претходно ги потсетите да си ги измијат рацете. (Смеа) (Смеа)
Okay. The fact that emotions influence our judgment should come as no surprise. I mean, that's part of how emotions work. They not only motivate you to behave in certain ways, but they change the way you think. In the case of disgust, what is a little bit more surprising is the scope of this influence. It makes perfect sense, and it's a very good emotion for us to have, that disgust would make me change the way that I perceive the physical world whenever contamination is possible. It makes less sense that an emotion that was built to prevent me from ingesting poison should predict who I'm going to vote for in the upcoming presidential election.
Во ред. Фактот дека емоциите влијаат врз нашето расудување не треба да нè изненадува. Мислам, на тој начин функционираат емоциите. Тие не само што ве мотивираат да се однесувате на одреден начин, туку и го менуваат начинот на кој размислувате. Кога станува збор за одвратноста, она што изненадува е опсегот на ова влијание. Сосема е очекувано, и многу е добро што ја имаме оваа емоција, дека одвратноста ќе ме натера да го променам начинот на кој го восприемам физичкиот свет секогаш кога има можност од заразување. Но не е логично тоа што емоција која настанала за да ме спречи да не се отрујам, истовремено и точно предвидува за кого ќе гласам на следните претседателски избори.
The question of whether disgust ought to influence our moral and political judgments certainly has to be complex, and might depend on exactly what judgments we're talking about, and as a scientist, we have to conclude sometimes that the scientific method is just ill-equipped to answer these sorts of questions. But one thing that I am fairly certain about is, at the very least, what we can do with this research is point to what questions we ought to ask in the first place. Thank you. (Applause)
Прашањето за тоа дали одвратноста нужно влијае врз нашите морални и политички расудувања сигурно е сложено, и можеби зависи од тоа за кои расудувања поточно зборуваме, а како научници мораме да заклучиме дека понекогаш научниот метод едноставно не е соодветен за да одговори на ваквите прашања. Но за една работа сум прилично убеден, а тоа е дека со ова истражување барем ќе можеме да ги пронајдеме вистинските прашања. Ви благодарам. (Аплауз)