It feels like we're all suffering from information overload or data glut. And the good news is there might be an easy solution to that, and that's using our eyes more. So, visualizing information, so that we can see the patterns and connections that matter and then designing that information so it makes more sense, or it tells a story, or allows us to focus only on the information that's important. Failing that, visualized information can just look really cool.
Изгледа дека сите патиме од преоптоварeност со информации или презаситеност од податоци. Добрите вести се дека можеби постои лесно решение за тоа, а тоа е повеќе да ги користиме очите. Така со визуелизирањето на информациите со цел да можеме да ги видиме значајните шеми и врски, за потоа да ги дизајнираме информациите да би имале повеќе смисла, или да би раскажувале приказна или би ни дозволиле да се сконцентрираме само на информациите кои се важни. Ако не успееме во тоа, визуелизираните информации може да изгледаат само кул.
So, let's see. This is the $Billion Dollar o-Gram, and this image arose out of frustration I had with the reporting of billion-dollar amounts in the press. That is, they're meaningless without context: 500 billion for this pipeline, 20 billion for this war. It doesn't make any sense, so the only way to understand it is visually and relatively. So I scraped a load of reported figures from various news outlets and then scaled the boxes according to those amounts. And the colors here represent the motivation behind the money. So purple is "fighting," and red is "giving money away," and green is "profiteering." And what you can see straight away is you start to have a different relationship to the numbers. You can literally see them. But more importantly, you start to see patterns and connections between numbers that would otherwise be scattered across multiple news reports.
Ајде да видиме. Ова е Милијардо-грам и оваа слика настана од фрустрација која ја имав поради објавувањето на суми во милијарди долари во печатот. Односно, бидејќи тие се безначајни без контекст. 500 милијарди за овој нафтовод. 20 милијарди за оваа војна. Нема никаква смисла, па единствениот начин да ги разбереме е визуелно и релативно. Така, одбрав дел од објавените бројки од разни извори на информации и потоа ги димензионирав квадратите според тие вредности. Боите тука ја претставуваат мотивацијата зад парите. Така лилаво е војна, црвено се донации и зелено е профит. И она што може веднаш да се воочи е дека започнува да ви се менува односот кон броевите. Буквално можете да ги видите. Но, поважно е дека почнувате да гледате шеми и врски меѓу броевите кои инаку би биле расфрлани низ разни новински извештаи.
Let me point out some that I really like. This is OPEC's revenue, this green box here -- 780 billion a year. And this little pixel in the corner -- three billion -- that's their climate change fund. Americans, incredibly generous people -- over 300 billion a year, donated to charity every year, compared with the amount of foreign aid given by the top 17 industrialized nations at 120 billion. Then of course, the Iraq War, predicted to cost just 60 billion back in 2003. And it mushroomed slightly. Afghanistan and Iraq mushroomed now to 3,000 billion. So now it's great because now we have this texture, and we can add numbers to it as well. So we could say, well, a new figure comes out ... let's see African debt. How much of this diagram do you think might be taken up by the debt that Africa owes to the West? Let's take a look. So there it is: 227 billion is what Africa owes. And the recent financial crisis, how much of this diagram might that figure take up? What has that cost the world? Let's take a look at that. Dooosh -- Which I think is the appropriate sound effect for that much money: 11,900 billion. So, by visualizing this information, we turned it into a landscape that you can explore with your eyes, a kind of map really, a sort of information map. And when you're lost in information, an information map is kind of useful.
Дозволете ми да посочам некои кои навистина ми се допаѓаат. Ова се приходите на OPEC, овој зелен квадрат тука -- 780 милијарди годишно. И овој мал пиксел во ќошов -- 3 милијарди-- нивниот фонд за борбата против промената на климата. Американците се неверојатно дарежливи луѓе -- преку 300 милијарди годишно донирани за добротворни цели, споредено со сумата од 120 милијарди која ја издвојуваат 17те највисоко индустријализирани нации И секако, војната во Ирак за која во 2003 бил предвиден трошок од само 60 милијарди долари. И тоа пораснало малку. Авганистан подраснал сега до 3000 милијарди И сега е одлично бидејќи сега ја имаме текстурата и до неа може да додадеме броеви. И може да кажеме дека се добива нова бројка... Ајде да го видиме долгот на Африка. Што мислите, колкав дел од овој дијаграм би зафатил долгот на Африка кон Западот? Ајде да видиме. Еве го. Африка должи 227 милијарди долари. И неодамнешната финансиска криза -- колку таа би зафатила од овој дијаграм? Колку таа го чинеше светот? Ајде да го видиме тоа. Дууш. Мислам дека ова е соодветниот звучен ефект за толку пари. 11900 милијарди. Така, со визуелизација на овие информации ги претвораме во слика која можете да ја истражите со вашите очи. еден вид на мапа, мапа од информации. И кога сте изгубени во информации мапата од информации е корисна.
So I want to show you another landscape now. We need to imagine what a landscape of the world's fears might look like. Let's take a look. This is Mountains Out of Molehills, a timeline of global media panic. (Laughter) So, I'll label this for you in a second. But the height here, I want to point out, is the intensity of certain fears as reported in the media. Let me point them out. So this, swine flu -- pink. Bird flu. SARS -- brownish here. Remember that one? The millennium bug, terrible disaster. These little green peaks are asteroid collisions. (Laughter) And in summer, here, killer wasps.
Сакам да прикажам уште еден пејзаж. Треба да замислиме како би изгледал пејзажот од светските стравови. Ајде да видиме. Да видиме како од мува станува слон, ова е временската линија на глобална паника во медиумите. (Смеа) Набрзо ќе ви објаснам што е што. Прво, сакам да напоменам дека висината овде го претставува интензитетот на одредени стравови како што се објавени во медиумите. Дозволете да ги посочам. Епа ова, розевово е свински грип. Птичји грип. САРС -- кафеавково овде. Го паметите ова. Милениумската бубачка -- опасна катастрофа. Овие мали зелени врвчиња. удари од астероиди. (Смеа) И во лето, тука, оси-убијци.
(Laughter)
(Смеа)
So these are what our fears look like over time in our media. But what I love -- and I'm a journalist -- and what I love is finding hidden patterns; I love being a data detective. And there's a very interesting and odd pattern hidden in this data that you can only see when you visualize it. Let me highlight it for you. See this line, this is a landscape for violent video games. As you can see, there's a kind of odd, regular pattern in the data, twin peaks every year. If we look closer, we see those peaks occur at the same month every year. Why? Well, November, Christmas video games come out, and there may well be an upsurge in the concern about their content. But April isn't a particularly massive month for video games. Why April? Well, in April 1999 was the Columbine shooting, and since then, that fear has been remembered by the media and echoes through the group mind gradually through the year. You have retrospectives, anniversaries, court cases, even copy-cat shootings, all pushing that fear into the agenda. And there's another pattern here as well. Can you spot it? See that gap there? There's a gap, and it affects all the other stories. Why is there a gap there? You see where it starts? September 2001, when we had something very real to be scared about.
Епа вака изгледаат нашите стравови изразени преку времето во медиумите. Но, што јас обожавам -- и јас сум новинар -- и што обожавам е наоѓањето скриени шеми, обожавам да бидам податочен детектив. И има многу интересна и чудна шема скриена во овие податоци која може да ја видите кога ќе ги визуелизирате. Дозволете да го означам тоа за вас. Погледнете ја оваа линија. Ова е слика на насилни видео игри. Како што може да видите, има чудна, регуларна шема во податоците два врва секоја година. Ако погледнеме поблиску ќе видиме дека овие се појавуваат во истиот месец секоја година. Зошто? Епа, во Ноември, пред Божиќ, излегуваат видео игрите, и тогаш може да има пораст на загриженоста околу нивната содржина. Но Април не е масивен месец за видео игрите. Зошто Април? Епа во Април 1999 беше пукањето во гимназијата во Колумбајн и оттогаш, тој страв е запаметен од страна на медиумите и постепено се огласува низ колективниот ум во текот на годината. Се прикажуваат ретроспективи, се одбележуваат годишнини, судски случаи, дури и нови убиства на истиот начин, сето ова го вметнува стравот во агендата. И има уште една шема овде. Можете да ја забележите? Ја гледате празнината тука? Тука има празнина и таа влијае на сите други приказни. Зашто е таа празнина тука? Гледате каде започнува? Септември 2001, кога имавме нешто многу реално за да бидеме исплашени.
So, I've been working as a data journalist for about a year, and I keep hearing a phrase all the time, which is this: "Data is the new oil." Data is the kind of ubiquitous resource that we can shape to provide new innovations and new insights, and it's all around us, and it can be mined very easily. It's not a particularly great metaphor in these times, especially if you live around the Gulf of Mexico, but I would, perhaps, adapt this metaphor slightly, and I would say that data is the new soil. Because for me, it feels like a fertile, creative medium. Over the years, online, we've laid down a huge amount of information and data, and we irrigate it with networks and connectivity, and it's been worked and tilled by unpaid workers and governments. And, all right, I'm kind of milking the metaphor a little bit. But it's a really fertile medium, and it feels like visualizations, infographics, data visualizations, they feel like flowers blooming from this medium. But if you look at it directly, it's just a lot of numbers and disconnected facts. But if you start working with it and playing with it in a certain way, interesting things can appear and different patterns can be revealed.
Така, јас работам како новинар на податоци околу една година, и цело време слушам една реченица цело време и таа е: Податоците се новата нафта. И податоците се еден вид на сеприсутни извори кои можеме да ги обликуваме за да овозможиме нови иновации и нови погледи и се насекаде околу нас и можат многу лесно да бидат обработени. А ова и не е баш сјајна метафора во овие времиња, озобено ако живеете околу заливот на Мексико но јас најверојатно би ја адаптирал оваа метафора и би рекол дека податоците се новата почва. Бидејќи за мене изгледа како плоден креативен медиум. Знаете со годините онлајн сме поставиле огромно количество на информации и податоци, и сме ги полеале со мрежи и поврзаност и сето тоа било сработено од неплатени работници и влади. И во ред на некој начин јас ја цедам метафората по малку но ова е навистина еден плоден медиум и изгледа како визуелизацијата, инфографиката, податочната визуелизација се еден вид цвеќиња кои цветаат од овој медиум. Но ако погледнеме директно на него тоа се само големо количество на бројки и неповрзани факти Но ако почнеш да работиш со него и да си играш на одреден начин тогаш може да се појават интересни работи и различни шеми може да се откријат.
Let me show you this. Can you guess what this data set is? What rises twice a year, once in Easter and then two weeks before Christmas, has a mini peak every Monday, and then flattens out over the summer? I'll take answers. (Audience: Chocolate.) David McCandless: Chocolate. You might want to get some chocolate in. Any other guesses? (Audience: Shopping.) DM: Shopping. Yeah, retail therapy might help. (Audience: Sick leave.) DM: Sick leave. Yeah, you'll definitely want to take some time off. Shall we see?
Дозволете да ви го покажам ова Можете да погодите што ни кажуваат овие податоци? Што расте два пати годишно, Еднаш за Велигден и потоа две недели пред Божиќ има мали врвови секој понеделник и потоа е рамно за време на летото. Чекам одговори. (Публика: Чоколадо) David McCandless: Чоколадо. Можеби би додале и чоколадо. Други идеи? (Публика: Шопинг) DM: Шопинг. Да, шопинг-терапија можеби би помогнала. (Публика: Напуштање работа заради боледување.) DM: Боледување. Да, дефинитивно ќе сакате да земете некој слободен ден. Да видиме?
(Laughter)
(Смеа)
(Applause)
(Аплауз)
So, the information guru Lee Byron and myself, we scraped 10,000 status Facebook updates for the phrase "break-up" and "broken-up" and this is the pattern we found -- people clearing out for Spring Break, (Laughter) coming out of very bad weekends on a Monday, being single over the summer, and then the lowest day of the year, of course: Christmas Day. Who would do that? So there's a titanic amount of data out there now, unprecedented. But if you ask the right kind of question, or you work it in the right kind of way, interesting things can emerge.
Значи, овие информации, Lee Byron и јас ги најдовме пребарувајќи 10.000 статуси на Фејсбук со фразата "прекин" и "раскина" и ова е шемаа која ја најдовме -- луѓето расчистуваат за пролетниот распуст (Смеа) завршуваат со многу лоши викенди во понеделник се сингл за време на летото. И тука е најнискиот ден од годината секако: Божиќ Кој би го направил тоа? Значи има огромно количество на податоци сега, без преседан. Но ако го поставите правото прашање, или работите на прав начин тогаш може да се појават интересни работи.
So information is beautiful. Data is beautiful. I wonder if I could make my life beautiful. And here's my visual C.V. I'm not quite sure I've succeeded. Pretty blocky, the colors aren't that great. But I wanted to convey something to you. I started as a programmer, and then I worked as a writer for many years, about 20 years, in print, online and then in advertising, and only recently have I started designing. And I've never been to design school. I've never studied art or anything. I just kind of learned through doing. And when I started designing, I discovered an odd thing about myself. I already knew how to design, but it wasn't like I was amazingly brilliant at it, but more like I was sensitive to the ideas of grids and space and alignment and typography. It's almost like being exposed to all this media over the years had instilled a kind of dormant design literacy in me. And I don't feel like I'm unique.
Значи информациите се убави. Податоците се убави. Ме интересира дали може да го направам мојот живот убав. И еве ја мојата биографија. Не сум сигурен дека успеав. Многу блокчиња. Боите не се толку добри. Но сакав да ви искажам нешто. Започнав како програмер, и потоа работев како писател многу години, околу 20 години, во печат, онлајн и потоа маркетинг и скоро почнав со дизајн. А никогаш не сум посетувал школа за дизајн. Никогаш не сум учел уметност или слично. На некој начин научив преку работа. И кога почнав да дизајнирам Открив многу чудна работа за себе си. Веќе знаев како да дизајнирам но, не значеше тоа дека бев неверојатно брилијантен во тоа повеќе како да бев чувствителен на идеите за мрежи и простор и поставеност и типографија. Како изложеноста на сите овие медиуми со текот на годините да поттикнала некоја заспана писменост за дизајн во мене. И мислам дека не сум единствен.
I feel that everyday, all of us now are being blasted by information design. It's being poured into our eyes through the Web, and we're all visualizers now; we're all demanding a visual aspect to our information. There's something almost quite magical about visual information. It's effortless, it literally pours in. And if you're navigating a dense information jungle, coming across a beautiful graphic or a lovely data visualization, it's a relief, it's like coming across a clearing in the jungle. I was curious about this, so it led me to the work of a Danish physicist called Tor Norretranders, and he converted the bandwidth of the senses into computer terms.
Имам чувство дека секој ден, сите ние сме преплавени со информациски дизајн. Се влева во нашите очи преку мрежата, и сега сите сме визуализери; сите бараме визуелен аспект на нашите информации. И има нешто скоро магично поврзано со визуелните информации Тоа што без труд тие се влеваат во мислите. И ако патуваш низ густа џунгла од информации и дојдеш до прекрасен графички или визуелен приказ на податоците тоа е олеснување, тоа е како да си стигнал до расчистување во џунглата. И јас бев љубопитен во врска со ова, и тоа ме одведе до работата на еден дански физичар кој се вика Tor Norretranders, кој го опишал опсегот на сетилата со компјутерски термини.
So here we go. This is your senses, pouring into your senses every second. Your sense of sight is the fastest. It has the same bandwidth as a computer network. Then you have touch, which is about the speed of a USB key. And then you have hearing and smell, which has the throughput of a hard disk. And then you have poor old taste, which is like barely the throughput of a pocket calculator. And that little square in the corner, a naught .7 percent, that's the amount we're actually aware of. So a lot of your vision -- the bulk of it is visual, and it's pouring in. It's unconscious. The eye is exquisitely sensitive to patterns in variations in color, shape and pattern. It loves them, and it calls them beautiful. It's the language of the eye. If you combine the language of the eye with the language of the mind, which is about words and numbers and concepts, you start speaking two languages simultaneously, each enhancing the other. So, you have the eye, and then you drop in the concepts. And that whole thing -- it's two languages both working at the same time.
Ајде да видиме. Ова се вашите сетила, кои се вливаат во вашите сетила секоја секунда. Вашето сетило за вид е најбрзо. Исто како опсегот на компјутерска мрежа Потоа е допирот, кој е со брзина на УСБ. Потоа слухот и мирисот кои имаат опсег како тврд диск. И потоа сиротиот вкус кој е едвај со опсег како џебен калкулатор. И она мало квадратче во ќошот, оние 0,7 проценти, го претставува количеството за кое ние сме всушност свесни. Така голем дел од вашата визија-- најголемиот дел од она што го примаме е преку сетилото за вид, а тоа непрестано се влева. Несвесно. И окото е многу чувствително на шеми во варијации на бојата, формата и шемата. Ги сака и ги нарекува убави. Тоа е јазикот на окото. И ако го соединиме јазикот на окото со јазикот на умот кој е поврзан со зборови, броеви и концепти започнуваме да зборуваме два јазика симултано. секој надополнувајќи го другиот. Така го имаме окото и потоа ги вметнуваме концептите. И целата работа е -- тоа се два јазика кои работат истовремено.
So we can use this new kind of language, if you like, to alter our perspective or change our views. Let me ask you a simple question with a really simple answer: Who has the biggest military budget? It's got to be America, right? Massive. 609 billion in 2008 -- 607, rather. So massive, in fact, that it can contain all the other military budgets in the world inside itself. Gobble, gobble, gobble, gobble, gobble. Now, you can see Africa's total debt there and the U.K. budget deficit for reference. So that might well chime with your view that America is a sort of warmongering military machine, out to overpower the world with its huge industrial-military complex. But is it true that America has the biggest military budget? Because America is an incredibly rich country. In fact, it's so massively rich that it can contain the four other top industrialized nations' economies inside itself, it's so vastly rich. So its military budget is bound to be enormous. So, to be fair and to alter our perspective, we have to bring in another data set, and that data set is GDP, or the country's earnings. Who has the biggest budget as a proportion of GDP? Let's have a look. That changes the picture considerably. Other countries pop into view that you, perhaps, weren't considering, and American drops into eighth.
Така може да користиме нов вид на јазик, ако сакате, да ги гледаме работите од поинаква перспектива. Дозволете да ве прашам едно едноставно прашање со многу едноставен одговор Кој има најголем буџет за војска? Мора да е Америка, така? Масивен. 609 милијарди во 2008 -- всушност 607 Толку масивен, всушност, што може да ги содржи сите други буџети за војска во светот Гобл, гобл, гобл... Сега, го гледате вкупниот долг на Африка и дефицитот во буџетот на Велика Британија како референца. Тоа може добро да оди заедно со вашиот став дека Америка е еден вид на потпомагач на војни, машинерија за војска насочена да го надвладее светот со својот огромен воено-индустриски комплекс. Но дали е вистина дека Америка има најголем буџет за војска? Бидејќи тоа е неверојатно богата држава Всушност таа е толку масивно богата, што ги содржи економиите на четирите најиндустријализирани нации во својот буџет. Толку е богата. Па нормално е буџетот за војска да е огромен. Затоа за да бидеме фер и да гледаме на тоа од друга перспектива, треба да воведеме уште едно податочно множество кое го претставува бруто домашинот производ (БДП) на земјата. Кој има најголем буџет во однос на својот БДП? Ајде да видиме. Тоа значително ја менува сликата. Други земји искачаат кои најверојатно не ги имавте во предвид. и американците паѓаат на 8мо место.
Now you can also do this with soldiers. Who has the most soldiers? It's got to be China. Of course, 2.1 million. Again, chiming with your view that China has a militarized regime ready to, you know, mobilize its enormous forces. But of course, China has an enormous population. So if we do the same, we see a radically different picture. China drops to 124th. It actually has a tiny army when you take other data into consideration. So, absolute figures, like the military budget, in a connected world, don't give you the whole picture. They're not as true as they could be.
Истото може да се примени и за бројот на војници. Кој има најмногу војници? Мора да е Кина Нормално, 2.1 милион Пак, се согласува со начинот на кој ја гледате Кина - Кина е под воен режим спремна да мобилизира голема сила. Но секако Кина има и огромна популација Така ако го направиме истото гледаме радикално различна слика. Кина паѓа на 124тото место. Таа всушност има мала војска кога ќе се земат други податоци во предвид. Така апсолутни бројки, како буџетот за војска, во поврзан свет, не ни ја претставуваат целата слика. И не се толку точни колку што би можеле да бидат.
We need relative figures that are connected to other data so that we can see a fuller picture, and then that can lead to us changing our perspective. As Hans Rosling, the master, my master, said, "Let the dataset change your mindset." And if it can do that, maybe it can also change your behavior.
Потребни ни се релативни броеви кои се поврзани си други податоци. за да видиме покомплетна слика и тоа би не повело да ја смениме нашата перспектива. Како што вели Ханс Рослинг, учителот мојот учител: "Дозволи податочното множество да го смени начинот на кој ти размислуваш" Ако може да се направи тоа, тогаш можеби тоа може да ви го промени однесувањето.
Take a look at this one. I'm a bit of a health nut. I love taking supplements and being fit, but I can never understand what's going on in terms of evidence. There's always conflicting evidence. Should I take vitamin C? Should I be taking wheatgrass? This is a visualization of all the evidence for nutritional supplements. This kind of diagram is called a balloon race. So the higher up the image, the more evidence there is for each supplement. And the bubbles correspond to popularity as regards to Google hits. So you can immediately apprehend the relationship between efficacy and popularity, but you can also, if you grade the evidence, do a "worth it" line. So supplements above this line are worth investigating, but only for the conditions listed below, and then the supplements below the line are perhaps not worth investigating.
Погледнете го овој пример. Јас сум "луд" по здравјето. Сакам да внесувам додатоци и да бидам фит но, не можам секогаш да разберам што се случува, немам доказ дали делува. Секогаш има конфликтни докази. Да земам витамин Ц? Или да јадам повеќе пченица? Ова е визуелизација на сите тие докази за нутриционистички додатоци. Овој вид на дијаграм се нарекува трка со балони. Така, за додатоците кои се наоѓаат повисоко на сликата имаме повеќе докази за нивната ефикасност. И меурчињата одговараат со популарноста според Гугл погодоци. Така можете веднаш да го сфатите односот помеѓу ефикасноста и популарноста но исто така можете, ако ги оцените фактите, да повлечете еден вид на граница. Така, вреди да се истражи дејството на додатоците над оваа граница, но само за здравствените состојби напишани под името на додатокот. Па така додатоците под границата, најверојатно нема да вредат да се истражуваат.
Now this image constitutes a huge amount of work. We scraped like 1,000 studies from PubMed, the biomedical database, and we compiled them and graded them all. And it was incredibly frustrating for me because I had a book of 250 visualizations to do for my book, and I spent a month doing this, and I only filled two pages. But what it points to is that visualizing information like this is a form of knowledge compression. It's a way of squeezing an enormous amount of information and understanding into a small space. And once you've curated that data, and once you've cleaned that data, and once it's there, you can do cool stuff like this.
Значи зад оваа слика се крие голема количина работа. Зедовме околу 1000 студии од PubMed, биомедицинската база на податоци кои ги средивме и оценивме. И беше многу фрустрирачки за мене бидејќи требаше да направам 250 визуелизации за мојата книга, а потрошив цел месец правејќи го ова и пополнив само две страни. Но она на што укажува ова е дека визуелизирањето на информации од ваков тип е форма на компресија на знаењето. Еден начин на стискање на енормна количина информации и разбирање во еден мал простор. И кога сте ги средиле и исчистиле тие податоци и веќе се таму може да правите вакви кул работи.
So I converted this into an interactive app, so I can now generate this application online -- this is the visualization online -- and I can say, "Yeah, brilliant." So it spawns itself. And then I can say, "Well, just show me the stuff that affects heart health." So let's filter that out. So heart is filtered out, so I can see if I'm curious about that. I think, "No, no. I don't want to take any synthetics, I just want to see plants and -- just show me herbs and plants. I've got all the natural ingredients." Now this app is spawning itself from the data. The data is all stored in a Google Doc, and it's literally generating itself from that data. So the data is now alive; this is a living image, and I can update it in a second. New evidence comes out. I just change a row on a spreadsheet. Doosh! Again, the image recreates itself. So it's cool. It's kind of living.
Така ова го претворив во интерактивна апликација, и сега може да ја генерирам онлајн - ова е визуелизацијата онлајн и можам да кажам: Да, брилијантно. И така самата се шири. И сега можам да кажам: "Прикажи ми ги ставките кои кои влијаат на здравјето на срцето Еве, да го селектираме срцето. Се’ што не делува на срцето е отстрането, па можам да го видам она што ме интересира И сега: „Не, не. Не сакам да земам синтетички работи. Сакам само да ги видам билките и--- прикажи ми ги растенијата и билките. И сега ги имам сите природни состојки.“ Сега апликацијата се храни сама од податоците. Податоците се снимени во Гугл документ и се' се генерира од тие податоци. Така податоците сега се живи, ова е жива слика која можам да ја ажурирам за секунда. Нови заклучоци излегуваат -- Ќе сменам ред во документот Душ! И сликата повторно се креира. Значи ова е кул Живо на некој начин.
But it can go beyond data, and it can go beyond numbers. I like to apply information visualization to ideas and concepts. This is a visualization of the political spectrum, an attempt for me to try and understand how it works and how the ideas percolate down from government into society and culture, into families, into individuals, into their beliefs and back around again in a cycle. What I love about this image is it's made up of concepts, it explores our worldviews and it helps us -- it helps me anyway -- to see what others think, to see where they're coming from. And it feels just incredibly cool to do that.
Но може да оди и подлабоко од само податоци и броеви И јас сакам да применам визуелизација на информациите во идеи и концепти. Да ја земеме оваа визуелизација на политичкиот спектар во обид да пробам и да разберам како функционира и како идеите се пренесуваат од владата во општеството и културата во фамилиите, индивидуите, во нивните убедувања и повторно назад во круг. Она што ми се допаѓа во сликава е тоа што е создадена од концепти и ги истражува нашите погледи кон светот и помага - барем мене ми помага-- да видам што другите мислат да видам од каде доаѓаат И изгледа неверојатно кул да се направи тоа
What was most exciting for me designing this was that, when I was designing this image, I desperately wanted this side, the left side, to be better than the right side -- being a journalist, a Left-leaning person -- but I couldn't, because I would have created a lopsided, biased diagram. So, in order to really create a full image, I had to honor the perspectives on the right-hand side and at the same time, uncomfortably recognize how many of those qualities were actually in me, which was very, very annoying and uncomfortable. (Laughter) But not too uncomfortable, because there's something unthreatening about seeing a political perspective, versus being told or forced to listen to one. You're capable of holding conflicting viewpoints joyously when you can see them. It's even fun to engage with them because it's visual. So that's what's exciting to me, seeing how data can change my perspective and change my mind midstream -- beautiful, lovely data.
И она што беше највозбудливо за мене кога го дизајнирав ова беше дека очајно сакав, левата страна да биде подобра од десната бидејќи сум еден вид на новинар, секогаш наклонет кон левата страна но, не можев, бидејќи ќе создадев пристрасен, насочен дијаграм Затоа со цел навистина да ја креирам целата слика морав да ги почитувам перспективите на десната страна и во исто време некако нелагодно да признаам колку од тие квалитети беа всушност во мене што ми беше многу неудобно и непријатно. (Смеа) Но не и премногу неудобно бидејќи има нешто незаканувачко во согледувањето на политичките перспективи во однос на тоа да бидеш натеран да слушаш некоја. Тоа всушност значи дека си способен да ги содржиш конфликтните точки среќно кога ќе ги воочиш. Дури е и забавно кога ќе се дадеш во нив бидејќи се визуелни. И тоа е она што е возбудливо за мене да видам како податоците може да ја променат мојата перспектива и насоката во која размислувам прекрасни, убави податоци
So, just to wrap up, I wanted to say that it feels to me that design is about solving problems and providing elegant solutions, and information design is about solving information problems. It feels like we have a lot of information problems in our society at the moment, from the overload and the saturation to the breakdown of trust and reliability and runaway skepticism and lack of transparency, or even just interestingness. I mean, I find information just too interesting. It has a magnetic quality that draws me in.
Така, само да заклучам сакав да кажам дизајнот постои за да може да се решат проблемите и да се дадат елегантни решенија за нив. А дизајнот на информации постои за да се решат проблемите поврзани со информациите. И изгледа како да имаме премногу проблеми со информациите во нашето општество во овој момент од преголемиот товар и згустнување. до распад на доверба и веродостојност и скептицизам и недостаток на транспарентност или само недостаток на занимливост Мислам, за мене информациите се многу интересни Имаат некаков магнетски квалитет кој ме влече
So, visualizing information can give us a very quick solution to those kinds of problems. Even when the information is terrible, the visual can be quite beautiful. Often we can get clarity or the answer to a simple question very quickly, like this one, the recent Icelandic volcano. Which was emitting the most CO2? Was it the planes or the volcano, the grounded planes or the volcano? So we can have a look. We look at the data and we see: Yep, the volcano emitted 150,000 tons; the grounded planes would have emitted 345,000 if they were in the sky. So essentially, we had our first carbon-neutral volcano.
и така визуелизацијата на информациите може да ни даде многу брзо решение до овој вид на проблеми. И дури и кога информациите се ужасни визуелизацијата може да биде убава И често ни се разјаснува или го добиваме одговорот на прашањето многу брзо како ова на пример неодамнешниот вулкан во Исланд Кој испуштал најмногу CO2? Дали се тоа авионите или вулканот приземјените авиони или вулканот? Така може да видиме погледнуваме на податоците и гледаме да, вулканот испуштил 150,000 тони приземјените авиони ќе испуштеле 345.000 ако полетале Така го имаме првиот карбон-неутрален вулкан
(Laughter)
(Смеа)
(Applause)
(Аплауз)
And that is beautiful. Thank you.
И тоа е прекрасно. Ви благодарам.
(Applause)
(Аплауз)