My day starts just like yours.
Мојот ден почнува исто како и вашиот.
(Laughter)
(смеење)
When I wake up in the morning, I check my phone, and then I have a cup of coffee. But then my day truly starts. It may not be like yours, because I live my life as an artwork. Picture yourself in a giant jewelry box with all the beautiful things that you have ever seen in your life. Then imagine that your body is a canvas. And on that canvas, you have a mission to create a masterpiece using the contents of your giant jewelry box. Once you've created your masterpiece, you might think, "Wow, I created that. This is who I am today." Then you would pick up your house keys, walk out the door into the real world, maybe take public transport to the center of the town ... Possibly walk along the streets or even go shopping.
Кога се будам наутро, го проверувам мојот телефон, и потоа пијам кафе. Но потоа, мојот ден навистина започнува. Можеби не е како вашиот, бидејќи јас го живеам животот како уметничко дело Замислете се во една огромна кутија накит со сите прекрасни работи што ги имате видено во вашиот живот. Потоа замислете дека вашето тело е платно. И на тоа платно, вие имате мисија да создадете едно ремек дело користејќи ја содржината на вашата огромна кутија накит. Откога ќе го создадете вашето ремек дело, можеби ќе си помислите, "Леле, јас го создадов тоа. Ова сум јас денес". Потоа ќе ги земете клучевите од вашиот дом, ќе излезете надвор во вистинскиот свет, можеби ќе користите јавен превоз за да стигнете до центарот на градот. Можеби и ќе се прошетате по улиците или пак ќе одите на шопинг.
That's my life, every day. When I walk out the door, these artworks are me. I am art. I have lived as art my entire adult life. Living as art is how I became myself.
Тоа е мојот живот, секој ден. Кога излегувам од вратата, уметничките дела ме претставуваат - јас сум уметност. Цел мој живот како возрасен го живеам како уметност. Се открив себеси кога почнав да живеам како уметност.
I was brought up in a small village called Fillongley, in England, and it was last mentioned in the "Domesday Book," so that's the mentality.
Израснав во мало село кое што се вика Филонгли, во Англија, последен пат спомнато во „Книга за страшниот суд“ така што менталитетот е таков.
(Laughter)
(смеење)
I was raised by my grandparents, and they were antiques dealers, so I grew up surrounded by history and beautiful things. I had the most amazing dress-up box. So as you can imagine, it started then. I moved to London when I was 17 to become a model. And then I went to study photography. I wasn't really happy with myself at the time, so I was always looking for escapism. I studied the works of David LaChapelle and Steven Arnold, photographers who both curated and created worlds that were mind-blowing to me. So I decided one day to cross over from the superficial fashion world to the superficial art world.
Ме израснаа баба ми и дедо ми. тие продаваа антиквитети така што бев опкружен со историја и прекрасни предмети додека растев. Имав неверојатната кутија за костими така што како што можете да замислите, тогаш започна сé. Се преселив во Лондон на 17 години за да станам модел. Тогаш почнав да студирам и фотографија. Не бев среќен самиот со себе во тој период, па сакав да избегам од реалноста. Ги проучував изработките на Давид ЛаШапел и Стивен Арнолд, фотографи кои издигнаа и изградија светови кои што мене ми беа посебно импресивни. Еден ден решив да преминам од површинскиот свет на модата до површинскиот свет на уметноста.
(Laughter)
(смеење)
I decided to live my life as a work of art. I spend hours, sometimes months, making things. My go-to tool is a safety pin, like this --
Се одлучив да го живеам животот како едно уметничко дело. Работам со саати, понекогаш и со месеци изработувајќи нешто. Мојата најчесто користена алатка е безопасната игла, еве вака некако --
(Laughter)
(смеење)
They're never big enough.
Не се доволно големи.
(Laughter)
(смеење)
And I use my fabrics time and time again, so I recycle everything that I use. When I get dressed I'm guided by color, texture and shape. I rarely have a theme. I find beautiful objects from all over the world, and I curate them into 3-D tapestries over a base layer that covers my whole body shape ... because I'm not very happy with my body.
И ги користам истите ткаенини одново, така што рециклирам сé што користам. Кога се облекувам, бојата, формата и текстурата ме водат. Ретко имам некоја тема. Наоѓам прекрасни предмети од цел светот, и ги оформувам во тридимензионални таписерии врз една постава што ја покрива формата на моето тело. зашто не сум задоволен со своето тело.
(Laughs)
(смеење)
I ask myself, "Should I take something off or should I put something on? 100 pieces, maybe?" And sometimes, I do that. I promise you it's not too uncomfortable -- well, just a little --
Се прашувам, "Да соблечам нешто или да облечам уште нешто? 100 парчиња, можеби?" Некогаш, го правам токму тоа. Ветувам, не е премногу неудобно-- добро, можеби е малку--
(Laughter)
(смеење)
I might have a safety pin poking at me sometimes when I'm having a conversation with you, so I'll kind of go off --
Moжеби понекогаш ме боцка некоја безопасна игла додека разговарам со вас, па малку ќе се занесам--
(Laughter)
(смеење)
It usually takes me about 20 minutes to get ready, which nobody ever believes. It's true -- sometimes. So, it's my version of a t-shirt and jeans.
Вообичаено ми требаат околу 20 минути за да се спремам, но никој не верува во тоа. Вистина е-- понекогаш. Тоа е една моја верзија на облекување маичка и фармерки.
(Laughter)
(смеење)
When I get dressed, I build like an architect. I carefully place things till I feel they belong. Then, I get a lot of my ideas from lucid dreaming. I actually go to sleep to come up with my ideas, and I've taught myself to wake up to write them down. I wear things till they fall apart, and then, I give them a new life. The gold outfit, for example -- it was the outfit that I wore to the Houses of Parliament in London. It's made of armor, sequins and broken jewelry, and I was the first person to wear armor to Parliament since Oliver Cromwell banned it in the 17th century. Things don't need to be expensive to be beautiful. Try making outfits out of bin liners or trash you found out on the streets. You never know, they might end up on the pages of "Vogue."
Кога се облекувам се изградувам како архитект. Нежно поставувам работи за да чувствувам дека припаѓаат. Всушност, дел од моите идеи доаѓаат од луцидно сонување. Всушност, спијам за да ги добијам тие идеи, и се имам научено да се будам за да ги запишам. Ги носам работите додека не се распаднат, и потоа, им давам нов живот. На пример, златниот костим-- тоа беше костимот што го носев во Палатата на парламентот во Лондон. Изработен е од оклоп, циркони и скршен накит. Јас бев првиот човек кој носеше оклоп во Парламентот откога Оливер Кромвел го забрани во 17-от век. Работите не треба да се скапи за да се прекрасни. Пробајте да направите костими од кеси за ѓубре или нешто што ќе најдете на улица. Од каде знаете, можеби тоа ќе заврши во списанието "Vouge".
There's over 6,000 pieces in my collection, ranging from 2,000-year-old Roman rings to ancient Buddhist artifacts. I believe in sharing what I do and what I have with others, so I decided to create an art exhibition, which is currently traveling to museums around the world. It contains an army of me -- life-size sculptures as you can see behind me, they're here -- they are my life, really. They're kind of like 3-D tapestries of my existence as living as art. They contain plastic crystals mixed with diamonds, beer cans and royal silks all in one look. I like the fact that the viewer can never make the assumption about what's real and what's fake. I find it important to explore and share cultures through my works. I use clothing as a means to investigate and appreciate people from all over the world.
Во мојата колекција има повеќе од 6000 парчиња- -од Римски прстени кои се стари 2000 години па до будистички артефакти. Верувам во споделување на она што го правам со други, па се одлучив да направам уметничка изложба, што мометално низ музеите ширум светот. Содржи една армија од мене-- скулптура со реална големина, како што гледате зад мене, тука се-- тие се мојот живот. Тие се како 3Д таписерии од моето постоење како едно уметничко дело. Содржат пластични кристали помешано со дијаманти, лименки за пиво и кралска свила заедно во еден костим. Ми се допаѓа фактот што гледачот никогаш не може да замисли што е вистинско, а што е лажно. Сметам дека е важно да истражувам и споделувам култури преку моите дела. Ја користам облеката како алатка за истражување и ценам луѓе од секој крај на светот.
Sometimes, people think I'm a performer or a drag queen. I'm not. Although my life appears to be a performance, it's not. It's very real. People respond to me as they would any other type of artwork. Many people are fascinated and engaged. Some people walk around me, staring, shy at first. Then they come up to me and they say they love or absolutely hate what I do. I sometimes respond, and other times I let the art talk for itself. The most annoying thing in the world is when people want to touch the artwork. But I understand. But like a lot of contemporary art, many people are dismissive. Some people are critical, others are abusive. I think it comes from the fear of the different -- the unknown. There are so many reactions to what I do, and I've just learned not to take them personally.
Понекогаш, луѓето мислат дека сум уметнички изведувач или транвестит. Не сум. Иако навидум мојот живот изгледа како перформанс, не е. Многу е реален. Луѓето реагираат на мене исто како и на други уметнички дела. Многу луѓе се фасцинирани и заинтересирани. Некои пак се вртат околу мене, ме зјапаат, се срамат отпрвин. Но ќе ми пријдат и ќе ми кажат дали им се допаѓа или не она што го правам. Понекогаш им одговарам, понекогаш ја оставам уметноста да им одговори. Најиритантното нешто на свет е кога тие сакат да го допрат уметничкото дело. Но ги разбирам. Како и голем дел современата уметност многу луѓе се негативни. Некои се критични, но други навредуваат. Мислам дека тоа доаѓа од стравот за нешто различно-- нешто непознато. Има толку многу реакции за тоа што го правам, што се научив да не ги сфаќам лично.
I've never lived as Daniel Lismore, the person. I've lived as Daniel Lismore, the artwork. And I've faced every obstacle as an artwork. It can be hard ... especially if your wardrobe takes up a 40-foot container, three storage units and 30 boxes from IKEA --
Никогаш не сум живеел како Даниел Лисмор, личноста, туку како Даниел Лисмор, уметничкото дело. Сум се соочил со секоја пречка како уметничко дело. Знае да биде и многу тешко... особено ако вашите алишта зафаќаат простор на контејнер со големина 12 метри, 3 сандаци за складирање и 30 кутии од ИКЕА--
(Laughter)
(смеење)
and sometimes, it can be very difficult, getting into cars, and sometimes -- well, this morning I didn't fit through my bathroom door, so that was a problem.
Понекогаш ми е многу тешко да влезам во кола и некогаш-- на пример, утрово не ме собра во сопственото WC така што тоа беше проблем.
(Laughter)
(смеење)
What does it mean to be yourself? People say it all the time, but what does it truly mean, and why does it matter? How does life change when you choose to be unapologetically yourself?
Што значи тоа да бидеш свој? Луѓето го велат тоа постојано, но што значи тоа навистина, зошто е толку важно? Како се менува животот кога ќе изберете да бидете безрезервно свои?
I've had to face struggles and triumphs whilst living my life as art. I've been put on private jets and flown around the world. My work's been displayed in prestigious museums, and I've had the opportunity -- that is my grandparents, by the way, they're the people that raised me, and there I am --
Сум се соочувал со маки и победи додека живеам живот како уметност. Сум летал со приватни авиони насекаде околу светот. Моите дела биле изложени во престижни музеи, и сум ја имал приликата-- инаку, тоа се моите баба и дедо, луѓето кои ме израснаа, а еве ме мене--
(Laughs)
(смеење)
(Applause)
(аплауз)
So I've been put on private jets, flown around the world, and yet, it's not been that easy because at times, I've been homeless, I've been spat at, I've been abused, sometimes daily, bullied my entire life, rejected by countless individuals, and I've been stabbed. But what hurt the most was being put on the "Worst Dressed" list.
Значи сум летал со приватни авиони насекаде околу светот, и сепак, не ми било секогаш лесно бидејќи имало времиња каде што сум бил бездомник, плукале по мене, ме злоупотребувале,некогаш и секој ден, ме навредувале цел живот, сум бил отфрлен од многу поединци, сум бил и прободен. Но она што ме болело најмногу беше тоа што бев ставен на листа за најлошо облечени.
(Laughter)
(смеење)
It can be hard, being yourself, but I've found it's the best way.
Да бидете свои може да биде многу тешко, но научив дека тоа е најдобриот начин.
There's the "Worst Dressed."
Еве го "најлошо облечениот".
(Laughs)
(смеење)
As the quote goes, "Everyone else is already taken." I've come to realize that confidence is a concept you can choose. I've come to realize that authenticity is necessary, and it's powerful. I've tried to spend time being like other people. It didn't work. It's a lot of hard work, not being yourself.
Како што се вели, "Секој друг е веќе зафатен". Сум сфатил дека самодовербата е концепт кој што сами го избирате. Сум сфатил дека автентичноста е потребна, и е моќна. Сум пробал да бидам како други луѓе извесно време. Не функционираше. Да не си свој е напорна работа.
I have a few questions for you all. Who are you? How many versions of you are there? And I have one final question: Are you using them all to your advantage?
Имам неколку прашања за сите вас. Кои сте вие? Колку многу верзии од вас постојат? И имам уште едно финално прашање: Дали ги користите сите тие верзии во ваша полза?
In reality, everyone is capable of creating their own masterpiece. You should try it sometime. It's quite fun.
Во реалноста, секој е способен да создаде едно свое уметничко дело. Треба да пробате некогаш. Забавно е.
Thank you.
Ви благодарам.
(Applause and cheers)
(аплауз)