Something called the Danish Twin Study established that only about 10 percent of how long the average person lives, within certain biological limits, is dictated by our genes. The other 90 percent is dictated by our lifestyle. So the premise of Blue Zones: if we can find the optimal lifestyle of longevity we can come up with a de facto formula for longevity.
Нешто што се вика "Данско истражување на близнаци" утврди дека само околу 10% од должината на човечкиот живот во рамките на одредени биолошки граници, се предодредени од нашите гени. Останатите 90% се предодредени од нашиот начин на живот. Ова е претпоставката на „Blue Zones“ („Сини зони“): Ако можеме да ги пронајдеме оптималните начини на живот за долговечност, можеме да стигнеме до фактичката формула за долговечност.
But if you ask the average American what the optimal formula of longevity is, they probably couldn't tell you. They've probably heard of the South Beach Diet, or the Atkins Diet. You have the USDA food pyramid. There is what Oprah tells us. There is what Doctor Oz tells us.
Ако прашате еден просечен Американец која е оптималната формула за долговечност, најверојатно нема да знае да ви каже. Веројано е дека има слушнато за South Beach диетата , или за Аткинсовата диета. Или пак, за пирамидата на исхрана. Или, она што Опра ни го кажува. Понатаму, она што Др.Оз ни го кажува.
The fact of the matter is there is a lot of confusion around what really helps us live longer better. Should you be running marathons or doing yoga? Should you eat organic meats or should you be eating tofu? When it comes to supplements, should you be taking them? How about these hormones or resveratrol? And does purpose play into it? Spirituality? And how about how we socialize?
Во суштина, постои голема збунетост околу работите кои навистина ни помагаат да живееме подолго и подобро. Дали да трчаме маратони или да практикуваме јога? Дали да јадеме органско месо или подобро е тофу? Ако станува збор за додатоци во исхраната, дали да ги земаме? Дали да земаме хормони или антиоксиданти? И, дали смислата на животот има улога? Духовноста? Начинот на кој се дружиме?
Well, our approach to finding longevity was to team up with National Geographic, and the National Institute on Aging, to find the four demographically confirmed areas that are geographically defined. And then bring a team of experts in there to methodically go through exactly what these people do, to distill down the cross-cultural distillation.
Па, нашиот пристап кон истражувањето на долговечноста беше да се поврземе со National Geographic, и Националниот институт за стареење, за да ги пронајдеме демографски потврдените области кои се географски дефинирани. И потоа, да одведеме тим на експерти таму, за методолошки да испитаат што точно овие луѓе прават и да ги сумираме меѓу-културолошките заклучоци.
And at the end of this I'm going to tell you what that distillation is. But first I'd like to debunk some common myths when it comes to longevity. And the first myth is if you try really hard you can live to be 100. False. The problem is, only about one out of 5,000 people in America live to be 100. Your chances are very low. Even though it's the fastest growing demographic in America, it's hard to reach 100. The problem is that we're not programmed for longevity. We are programmed for something called procreative success. I love that word. It reminds me of my college days.
На крајот на ова мое излагање ќе ви ги кажам тие заклучоци. Но, најпрво би сакал да откријам неколку вообичаени митови во врска со долговечноста. Првиот мит, е дека ако навистина се помачиш ќе можеш да ја доживееш стоттата. Погрешно. Проблемот е што само еден од 5000 луѓе во Америка ја доживува стоттата. Шансите се навистина мали. Иако тој демографски слој е најбрзорастечкиот во Америка, сепак, тешко е да се достигне 100. Проблемот е што ние не сме програмирани за долговечност. Проограмирени сме за нешто што се вика успех во продолжување на видот (прокреативност). Го обожавам тој збор. Ме потсетува на моите факултетски денови.
Biologists term procreative success to mean the age where you have children and then another generation, the age when your children have children. After that the effect of evolution completely dissipates. If you're a mammal, if you're a rat or an elephant, or a human, in between, it's the same story. So to make it to age 100, you not only have to have had a very good lifestyle, you also have to have won the genetic lottery.
Биолозите под „прокреативен успех“ ја подразбираат возраста кога имате деца а потоа, уште една генерација - возраста кога вашите деца имаат деца. После тоа, ефектот на еволуцијата целосно исчезнува. Ако сте цицач, на пример стаорец, или слон, или човек - приказната е иста. Така што, да се достигне 100тата година не само што треба да сте имале многу добар начин на живот, треба исто така да добиете на генетската лотарија.
The second myth is, there are treatments that can help slow, reverse, or even stop aging. False. When you think of it, there is 99 things that can age us. Deprive your brain of oxygen for just a few minutes, those brain cells die, they never come back. Play tennis too hard, on your knees, ruin your cartilage, the cartilage never comes back. Our arteries can clog. Our brains can gunk up with plaque, and we can get Alzheimer's. There is just too many things to go wrong.
Вториот мит е, дека има третмани кои помагаат да се успори, поврати или дури и сопре стареењето. Погрешно. Помислете само, има 99 работи кои нè остаруваат. Лишете го мозокот од кислород само на неколку минути и мозочните клетки ќе изумрат неповратно. Играјте тенис пренапорно и уништете ја со тоа 'рскавицата на вашите колена, таа никогаш нема да се обнови. Нашите артерии може да се затнат. Нашите мозоци може да се блокираат со плак и да добиеме Алцхајмер. Има премногу начини нешто да тргне на погрешно.
Our bodies have 35 trillion cells, trillion with a "T." We're talking national debt numbers here. (Laughter) Those cells turn themselves over once every eight years. And every time they turn themselves over there is some damage. And that damage builds up. And it builds up exponentially. It's a little bit like the days when we all had Beatles albums or Eagles albums and we'd make a copy of that on a cassette tape, and let our friends copy that cassette tape, and pretty soon, with successive generations that tape sounds like garbage. Well, the same things happen to our cells. That's why a 65-year-old person is aging at a rate of about 125 times faster than a 12-year-old person.
Нашите тела имаат 35 трилиони клетки, трилиони со Т. Зборуваме со бројки од нашиот национален долг тука. (Смеа) Тие клетки се обновуваат секои осум години. И секој пат кога тоа се случува настанува некоја мала штета. Која со текот на времето се насобира. И тоа доста брзо. Нешто слично како деновите кога имавме плочи од „Beatles“ или „Eagles“ и од нив правевме копии на касети, а, потоа им дозволувавме на нашите пријатели да снимат примерок од таа касета, и наскоро, по неколку генерации, касетата зазвучува како ѓубре. Истото се случува и со нашите клетки. Затоа 65 годишен човек старее околу 125 пати побрзо отколку една 12 годишна личност.
So, if there is nothing you can do to slow your aging or stop your aging, what am I doing here? Well, the fact of the matter is the best science tells us that the capacity of the human body, my body, your body, is about 90 years, a little bit more for women. But life expectancy in this country is only 78. So somewhere along the line, we're leaving about 12 good years on the table. These are years that we could get. And research shows that they would be years largely free of chronic disease, heart disease, cancer and diabetes.
Па, ако не можеме некако да влијаеме за да го успориме процесот на стареење, што барам јас овде? Па, факт е дека врвната наука ни кажува дека капацитетот на човечкото тело, моето, твоето, е некаде околу 90 години, малку подолго за жените. Но должината на животот во оваа земја е само 78. Значи некаде попатно оставаме 12 добри години од нашите животи. Ова се годините кои би можеле да ги добиеме. Истражувањата покажуваат дека тоа би биле години главно без пропатени хронични болести, срцеви заболувања, рак и дијабетес.
We think the best way to get these missing years is to look at the cultures around the world that are actually experiencing them, areas where people are living to age 100 at rates up to 10 times greater than we are, areas where the life expectancy is an extra dozen years, the rate of middle age mortality is a fraction of what it is in this country.
Мислиме дека најдобриот начин да ги добиеме овие години кои недостасуваат е да погледнеме во културите низ светот кои ги доживуваат истите, во областите каде луѓето ја доживуваат 100тата година со стапки до 10 пати повисоки од нашите, области каде очекуваната должина на живот е уште десетина години плус, а стапката на средовечна смртност е делче од истата во нашата земја.
We found our first Blue Zone about 125 miles off the coast of Italy, on the island of Sardinia. And not the entire island, the island is about 1.4 million people, but only up in the highlands, an area called the Nuoro province. And here we have this area where men live the longest, about 10 times more centenarians than we have here in America. And this is a place where people not only reach age 100, they do so with extraordinary vigor. Places where 102 year olds still ride their bike to work, chop wood, and can beat a guy 60 years younger than them. (Laughter)
Ја најдовме нашата прва „Сина зона“ на околу 125 милји оддалеченост од Италија, на островот Сардинија. И тоа не на целиот остров, кој има околу 1.4 милиони жители, туку само по висорамнините, во провинцијата која се вика Нуоро. Таму има една област каде што мажите живеат најдолго, околу десет пати повеќе стогодишници има таму отколку во Америка. Тоа е место каде луѓето не само што стигнуваат до стоттата, туку, истото го прават тоа со неверојатнa жестина. Место каде 102 годишник сеуште вози велосипед до работа, цепи дрва, и може да натепа некој 60 години помлад од него. (Смеа)
Their history actually goes back to about the time of Christ. It's actually a Bronze Age culture that's been isolated. Because the land is so infertile, they largely are shepherds, which occasions regular, low-intensity physical activity. Their diet is mostly plant-based, accentuated with foods that they can carry into the fields. They came up with an unleavened whole wheat bread called carta musica made out of durum wheat, a type of cheese made from grass-fed animals so the cheese is high in Omega-3 fatty acids instead of Omega-6 fatty acids from corn-fed animals, and a type of wine that has three times the level of polyphenols than any known wine in the world. It's called Cannonau.
Нивната приказна датира отприлика од Христовото време. Всушност, тоа е изолирана култура од бронзеното доба. Бидејки земјата е толку неплодна, тие, вообичаено се овчари, што ги наведува на редовна физичка активност со низок интензитет. Нивната исхрана е главно заснована на растенија, храна која можат да ја носат со себе по полињата. Тие го имаат измислено интегралниот леб без квасец кој се вика „carta musica“, направен од тврдо брашно (дурум), сирење од животни пасени на трева, па истото е богато со Омега-3 масни киселини наместо Омега-6 масните киселини од животните хранети со пченка, и вино кое има три пати повеќе полифеноли од било кое друго вино на светот. Виното се вика „Cannonau“.
But the real secret I think lies more in the way that they organize their society. And one of the most salient elements of the Sardinian society is how they treat older people. You ever notice here in America, social equity seems to peak at about age 24? Just look at the advertisements. Here in Sardinia, the older you get the more equity you have, the more wisdom you're celebrated for. You go into the bars in Sardinia, instead of seeing the Sports Illustrated swimsuit calendar, you see the centenarian of the month calendar.
Но, сметам дека вистинската тајна лежи повеќе во начинот на кој го организираат своето општество. Додека еден од најглавните елементи на Сардиниското општество е односот кон постарите луѓе. Сте забележиле ли некогаш дека во Америка, општествената еднаквост како да го наоѓа својот врв на 24 годишна возраст? Погледнете ги само рекламите. Овде во Сардинија, колку си постар поголемо значење добиваш, и си повеќе ценет поради мудроста која ја имаш. Ако одите во бар во Сардинија, наместо да видите спортски календар со луѓе во костими за капење, гледате календар со стогодишникот на месецот.
This, as it turns out, is not only good for your aging parents to keep them close to the family -- it imparts about four to six years of extra life expectancy -- research shows it's also good for the children of those families, who have lower rates of mortality and lower rates of disease. That's called the grandmother effect.
Ова, се чини дека не само што е добро за вашите родителите кои стареат да ги држите блиску до семејството, туку и поради тоа што додава дополнителни 4 до 6 години живот - истражувањата покажуваат дека е добро и за децата на тие семејства бидејќи истите имаат помали стапки на смртност и болести. Тоа се вика „Бабин ефект“.
We found our second Blue Zone on the other side of the planet, about 800 miles south of Tokyo, on the archipelago of Okinawa. Okinawa is actually 161 small islands. And in the northern part of the main island, this is ground zero for world longevity. This is a place where the oldest living female population is found. It's a place where people have the longest disability-free life expectancy in the world. They have what we want. They live a long time, and tend to die in their sleep, very quickly, and often, I can tell you, after sex.
Ја пронајдовме нашата втора „Сина зона“ на другата страна на планетата, околу 1300km јужно од Токио, во архипелагот Окинава. Архипелагот се состои од 161 мал остров. Северниот дел од главниот остров ја претставува нултата точка за долговечност во целиот свет. Ова е местото каде се наоѓа највозрасната женска популација. Овде луѓето имаат најдолг живот без инвалидитет во светот. Тие го имаат она што ние го сакаме. Живеат долг живот и обично умираат додека спијат, многу брзо и често, можам да тврдам, после секс.
They live about seven good years longer than the average American. Five times as many centenarians as we have in America. One fifth the rate of colon and breast cancer, big killers here in America. And one sixth the rate of cardiovascular disease. And the fact that this culture has yielded these numbers suggests strongly they have something to teach us. What do they do? Once again, a plant-based diet, full of vegetables with lots of color in them. And they eat about eight times as much tofu as Americans do.
Живеат некои добри седум години подолго од просечниот Американец. Пет пати повеќе стогодишници отколку кај нас. Една петтина од стапките на рак на дојка и дебело црево, кои баш убиваат тука во Америка. И шестина од стапката на кардиоваскуларни заболувања. Фактот што оваа култура ги дава овие бројки силно сугерира дека имаат нешто да нè научат. Што прават тие? Повторно: Исхрана заснована на растенија, полна со зеленчук во разни бои. И, јадат околу 8 пати повеќе тофу од Американците.
More significant than what they eat is how they eat it. They have all kinds of little strategies to keep from overeating, which, as you know, is a big problem here in America. A few of the strategies we observed: they eat off of smaller plates, so they tend to eat fewer calories at every sitting. Instead of serving family style, where you can sort of mindlessly eat as you're talking, they serve at the counter, put the food away, and then bring it to the table.
Позначајно од тоа што јадат - е, како јадат. Имаат еден куп ситни стратегии да не се прејадат, нешто кое овде во Америка е голем проблем. Неколку од стратегиите кои ги набљудувавме: јадат од помали чинии, па така тежнеат да внесат помалку калории со секој оброк. Наместо служење во семеен стил, каде што некако безумно јадеш додека зборуваш, тие служат на работната површина, ја ставаат храната на страна, и потоа си носат на маса.
They also have a 3,000-year-old adage, which I think is the greatest sort of diet suggestion ever invented. It was invented by Confucius. And that diet is known as the Hara, Hatchi, Bu diet. It's simply a little saying these people say before their meal to remind them to stop eating when their stomach is [80] percent full. It takes about a half hour for that full feeling to travel from your belly to your brain. And by remembering to stop at 80 percent it helps keep you from doing that very thing.
Исто така, имаат 3000 години стара поговорка која мислам дека е најдобриот совет за диета кога било измислена. Ја измислил Конфучие. Позната е како „Хара, Хачи, Бу“ диета. Тоа е малечка изрека која луѓето си ја кажуваат пред секој оброк да се потсетат да престанат да јадат кога стомакот им е 80% полн. Потребно е околу половина час за чувството на ситост да стигне од вашиот стомак до мозокот. Со потсетувањето да запрете на 80% си помагате да не се прејадете.
But, like Sardinia, Okinawa has a few social constructs that we can associate with longevity. We know that isolation kills. Fifteen years ago, the average American had three good friends. We're down to one and half right now. If you were lucky enough to be born in Okinawa, you were born into a system where you automatically have a half a dozen friends with whom you travel through life. They call it a Moai. And if you're in a Moai you're expected to share the bounty if you encounter luck, and if things go bad, child gets sick, parent dies, you always have somebody who has your back. This particular Moai, these five ladies have been together for 97 years. Their average age is 102.
Но, како Сардинија, и Окинава има неколку општествени концепти кои ги поврзуваме со долговечноста. Знаеме дека изолацијата убива. Пред петнаесет години просечниот Американец имал три добри пријатели. Во моментов сме спуштени на еден и пол. Ако сте имале доволно среќа да се родите во Окинава, би сте се родиле во систем каде автоматски имате околу шестмина пријатели со кои патувате низ животот. Тоа го викаат „moai“. Ако сте во „moai“ се очекува со нив да ги споделувате придобивките на среќата, а ако работите тргнат на лошо, ако се разболe дете или умрат родителите, секогаш има некој кој ти го чува грбот. Ова конкретно „moai“, овие пет дами се заедно цели 97 години. Нивната просечна возраст е 102 години.
Typically in America we've divided our adult life up into two sections. There is our work life, where we're productive. And then one day, boom, we retire. And typically that has meant retiring to the easy chair, or going down to Arizona to play golf. In the Okinawan language there is not even a word for retirement. Instead there is one word that imbues your entire life, and that word is "ikigai." And, roughly translated, it means "the reason for which you wake up in the morning."
Вообичаено, во Америка го делиме животот на возрасните на два дела. Тука е нашиот живот на работа, каде сме продуктивни, а потоа, еден ден, бум - се пензионираме. Обично, тоа значи да се повлечеш во својата удобност, или да одиш во Аризона да играш голф. Во јазикот на Окинава не ни постои збор за пензионирање. Наместо тоа, постои еден збор кој се провлекува низ целиот нечиј живот, а тој збор е "ikigai". Грубо преведено, тој збор значи "причината поради која се будиш наутро".
For this 102-year-old karate master, his ikigai was carrying forth this martial art. For this hundred-year-old fisherman it was continuing to catch fish for his family three times a week. And this is a question. The National Institute on Aging actually gave us a questionnaire to give these centenarians. And one of the questions, they were very culturally astute, the people who put the questionnaire. One of the questions was, "What is your ikigai?" They instantly knew why they woke up in the morning. For this 102 year old woman, her ikigai was simply her great-great-great-granddaughter. Two girls separated in age by 101 and a half years. And I asked her what it felt like to hold a great-great-great-granddaughter. And she put her head back and she said, "It feels like leaping into heaven." I thought that was a wonderful thought.
За овој 102-годишен карате мајстор, неговото „ikigai“ претставува пренесувањето на оваа боречка вештина. За овој стогодишен рибар, тоа е да продолжи да лови риба за своето семејство три пати неделно. А, ова е фактичко прашање. Националниот институт за стареење ни даде прашалник за овие стогодишници. А, едно од прашањата, кои беа доста културно проникливи, го поставиле луѓето кои го составувале прашалникот. Едно од прашањата гласеше - "Кое е вашето „ikigai“?" И сите во истиот момент знаеја зошто стануваат наутро. За оваа 102 годишна жена, нејзиното „ikigai“ едноставно, е нејзината пра-пра-пра-правнука. Две девојки одвоени меѓусебе со период од 101 и пол година. Ја прашав какво е чувството да ја држиш во раце својата пра-пра-пра-правнука. А таа ја навали главата назад и рече: "Како да прескокнувам во Рајот." Си помислив, колку прекрасна мисла.
My editor at Geographic wanted me to find America's Blue Zone. And for a while we looked on the prairies of Minnesota, where actually there is a very high proportion of centenarians. But that's because all the young people left. (Laughter) So, we turned to the data again. And we found America's longest-lived population among the Seventh-Day Adventists concentrated in and around Loma Linda, California. Adventists are conservative Methodists. They celebrate their Sabbath from sunset on Friday till sunset on Saturday. A "24-hour sanctuary in time," they call it. And they follow five little habits that conveys to them extraordinary longevity, comparatively speaking.
Мојот уредник во Geographic побара од мене да ја најдам американската „Сина зона“. И долго време пребарувавме по прериите на Минесота, каде всушност има голем пропорционален дел на стогодишници. Ама тоа е бидејќи сите млади луѓе се отселиле. (Смеа) Па, ги прочепкавме податоците повторно. И ја пронајдовме најдолговечната популација во Америка меѓу eдна протестантска секта - адвентисти, концентрирана во и околу Лома Линда, Калифорнија. Адвентистите се конзервативни методисти. Тие го слават својот Сабат од зајдисонце во петок, до зајдисонце во сабота. Го нарекуваат "24-часовно светилиште во времето". Притоа, следат пет малечки навики кои им придодаваат невообичаена долговечност, споредено со другите.
In America here, life expectancy for the average woman is 80. But for an Adventist woman, their life expectancy is 89. And the difference is even more pronounced among men, who are expected to live about 11 years longer than their American counterparts. Now, this is a study that followed about 70,000 people for 30 years. Sterling study. And I think it supremely illustrates the premise of this Blue Zone project.
Во Америка, очекуваната должина на животот за просечна жена е 80 години. Но, за жените-адвентисти, очекуваната должина е 89. Додека, разликата меѓу мажите е уште понагласена, за нив се очекува да живеат цели 11 години подолго од останатите Американци. Ова е од студијата која 30 години следеше околу 70.000 луѓе. Студијата „Стерлинг“. Мислам дека таа извонредно ја прикажува премисата на проектот "Сина зона".
This is a heterogeneous community. It's white, black, Hispanic, Asian. The only thing that they have in common are a set of very small lifestyle habits that they follow ritualistically for most of their lives. They take their diet directly from the Bible. Genesis: Chapter one, Verse [29], where God talks about legumes and seeds, and on one more stanza about green plants, ostensibly missing is meat. They take this sanctuary in time very serious.
Ова е хетерогена заедница. Тука има белци, црнци, Латино, Азјати. Единственото нешто што им е заедничко се неколку многу ситни животни навики кои ги следат како ритуал во поголемиот дел од својот живот. Ја засноваат својата исхрана директно од Библијата Настанок: Поглавје 1, Стих 29, каде Бог зборува за мешунки и семиња, и уште во еден наврат за зеленчуци, навидум избегнувајки го месото. Си го сфаќаат ова светилиште во времето прилично сериозно.
For 24 hours every week, no matter how busy they are, how stressed out they are at work, where the kids need to be driven, they stop everything and they focus on their God, their social network, and then, hardwired right in the religion, are nature walks. And the power of this is not that it's done occasionally, the power is it's done every week for a lifetime. None of it's hard. None of it costs money. Adventists also tend to hang out with other Adventists. So, if you go to an Adventist's party you don't see people swilling Jim Beam or rolling a joint. Instead they're talking about their next nature walk, exchanging recipes, and yes, they pray. But they influence each other in profound and measurable ways.
24 часа неделно, без разлика колку се зафатени, или под стрес на работа, или каде треба да се одвезат децата, тие сопираат со сè и се фокусираат на својот Бог, нивната друштвена мрежа, и уште една работа, тесно поврзана со нивната религија - a, тоа се прошетките во природа. Моќта на ова не е дека се прави понекогаш, туку дека се прави секоја недела до крајот на животот. Ништо од ова не е тешко. Ништо не чини пари. Адвентистите исто така тежнеат да се дружат со други адвентисти. Па, ако одиш на забава на адвентисти, не гледаш луѓе како локаат „Jim Bim“ или ролаат џоинт. Наместо тоа, тие муабетат за својата наредна прошетка во природа, разменуваат рецепти, и да - се молат. Но, си влијаат еден на друг темелно и забележително.
This is a culture that has yielded Ellsworth Whareham. Ellsworth Whareham is 97 years old. He's a multimillionaire, yet when a contractor wanted 6,000 dollars to build a privacy fence, he said, "For that kind of money I'll do it myself." So for the next three days he was out shoveling cement, and hauling poles around. And predictably, perhaps, on the fourth day he ended up in the operating room. But not as the guy on the table; the guy doing open-heart surgery. At 97 he still does 20 open-heart surgeries every month.
Од оваа култура произлегол Елсворт Вареем. Елсворт Вареем има 97 години. Мултимилионер е, но сепак, кога градежникот му побарал 6000 долари за да му изгради ограда, тој рекол - "За тие пари, ќе си ја направам сам". Па така, следните три дена бил надвор цементирајки, и набивајки шипки. И, предвидливо, нели, на четвртиот ден, завршил во операциона сала. Но, не како пациентот на масата; туку како докторот кој ја изведува операцијата. На 97 години, тој сèуште изведува по 20 операции на отворено срце секој месец.
Ed Rawlings, 103 years old now, an active cowboy, starts his morning with a swim. And on weekends he likes to put on the boards, throw up rooster tails.
Ед Ролингс, на возраст од 103 години, активен каубој, го започнува секое утро со пливање. А, за викендите сака да се перчи со опашката зад моторниот чамец.
And then Marge Deton. Marge is 104. Her grandson actually lives in the Twin Cities here. She starts her day with lifting weights. She rides her bicycle. And then she gets in her root-beer colored 1994 Cadillac Seville, and tears down the San Bernardino freeway, where she still volunteers for seven different organizations. I've been on 19 hardcore expeditions. I'm probably the only person you'll ever meet who rode his bicycle across the Sahara desert without sunscreen. But I'll tell you, there is no adventure more harrowing than riding shotgun with Marge Deton. "A stranger is a friend I haven't met yet!" she'd say to me.
А еве ја Марџ Детон. Таа има 104 години. Нејзиниот внук живее овде во Твин Сити. Таа денот го започнува со кревање тегови. Вози и велосипед. А, потоа влегува во својот „Cadillac Seville“ од 1994та и шиба по автопатот Сан Бернандино каде сèуште волонтира за седум различни организации. Сум бил на 19 хардкор експедиции. Веројатно сум единствениот човек кој ќе го запознаете кој го возел својот велосипед преку пустината Сахара без крем за сончање. Ама, да ви кажам, нема поопасна авантура од седењето на совозачкото седиште на Марџ Детон. "Странецот е пријател кого уште не сум го запознала", ми вели.
So, what are the common denominators in these three cultures? What are the things that they all do? And we managed to boil it down to nine. In fact we've done two more Blue Zone expeditions since this and these common denominators hold true. And the first one, and I'm about to utter a heresy here, none of them exercise, at least the way we think of exercise. Instead, they set up their lives so that they are constantly nudged into physical activity. These 100-year-old Okinawan women are getting up and down off the ground, they sit on the floor, 30 or 40 times a day.
Добро. Кој е заедничкиот именител на овие три култури? Кои се работите кои сите ги прават? Успеавме да ги сведеме на девет. Всушност, после ова направивме уште две експедиции на „Сината зона“, и овие заеднички именители држат вода. Првиот е, и сега ќе изустам ерес, никој од нив не спортува, барем не на начинот на кој ние го подразбираме тоа. Наместо тоа, ги подесуваат своите животи така, што постојано се во допир со физичка активност. Овие 100-годишни жени од Окинава стануваат и седнуваат на подот, бидејќи така седат, 30 или 40 пати дневно.
Sardinians live in vertical houses, up and down the stairs. Every trip to the store, or to church or to a friend's house occasions a walk. They don't have any conveniences. There is not a button to push to do yard work or house work. If they want to mix up a cake, they're doing it by hand. That's physical activity. That burns calories just as much as going on the treadmill does. When they do do intentional physical activity, it's the things they enjoy. They tend to walk, the only proven way to stave off cognitive decline, and they all tend to have a garden. They know how to set up their life in the right way so they have the right outlook.
Сардинците кои живеат во вертикални куќи, одат горе, долу по скалите. Секое одење до продавница, или до црква, или до кај пријателот, бара одење. Немаат никакви помагала. Нема копче за стискање да ти ја заврши работата во дворот или дома. Ако сакаат да направат торта, тоа го прават рачно. Тоа е физичка активност. Тоа согорува калории исто колку и пешачење на лента. Кога намерно прават физичка активност, тоа се работи во кои уживаат. Тежнеат да пешачат, а, тоа е единствениот докажан начин да се одложи умственото пропаѓање, и сите се склни кон одржувањето на градина. Знаат како да си го постават животот на вистинскиот начин за да имаат добра перспектива.
Each of these cultures take time to downshift. The Sardinians pray. The Seventh-Day Adventists pray. The Okinawans have this ancestor veneration. But when you're in a hurry or stressed out, that triggers something called the inflammatory response, which is associated with everything from Alzheimer's disease to cardiovascular disease. When you slow down for 15 minutes a day you turn that inflammatory state into a more anti-inflammatory state.
Секоја од овие култури посветува време на успорување. Сардинците се молат. Адвентистите се молат. Жителите на Окинава го имаат култот на предците. Бидејќи, кога брзаме или сме под стрес, во нашето тело се активира таканаречена воспалителна реакција, која е поврзана со сè, почнувајки од Алцхајмер до кардиоваскуларни заболувања. Кога успорувате барем 15 минути во денот ја преусмерувате таа воспалителна состојба во повеќе анти - воспалителна.
They have vocabulary for sense of purpose, ikigai, like the Okinawans. You know the two most dangerous years in your life are the year you're born, because of infant mortality, and the year you retire. These people know their sense of purpose, and they activate in their life, that's worth about seven years of extra life expectancy.
Сите имаат збор за чувството на цел, „ikigai“, како кај луѓето од Окинава. Знаете, двете најопасни години во вашиот живот се годината кога сте родени, заради смртноста кај новороденчињата и годината кога се пензионирате. Овие луѓе го имаат своето чувство за цел и тоа чувство ги активира во своите животи, давајќи им уште околу седум години подолг животен век.
There's no longevity diet. Instead, these people drink a little bit every day, not a hard sell to the American population. (Laughter) They tend to eat a plant-based diet. Doesn't mean they don't eat meat, but lots of beans and nuts. And they have strategies to keep from overeating, little things that nudge them away from the table at the right time.
Не постои исхрана за долговечност. Наместо тоа, овие луѓе пијат умерено секој ден, што не е тешко да му се продаде на американскиот народ. (Смеа) Тежнеат да се хранат со растителни продукти. Што не значи дека не јадат месо, ама јадат и многу зрна и семиња. И имаат стратегии против прејадување, ситни работи кои ги оттргнуваат од масата во вистинското време.
And then the foundation of all this is how they connect. They put their families first, take care of their children and their aging parents. They all tend to belong to a faith-based community, which is worth between four and 14 extra years of life expectancy if you do it four times a month. And the biggest thing here is they also belong to the right tribe. They were either born into or they proactively surrounded themselves with the right people.
Но, основата на сето ова е во нивното поврзување. Го ставаат своето семејство на прво место, се грижат за своите деца и за родителите кои стареат. Сите припаѓаат на заедници засновани на вера, нешто кое вреди од 4 до 14 дополнителни години животен век, ако ја практикуваш четири пати месечно. Најголемата работа овде е дека исто така, припаѓаат и на вистинското племе. Или се родени во него или проактивно се опкружиле себе си со вистинските луѓе.
We know from the Framingham studies, that if your three best friends are obese there is a 50 percent better chance that you'll be overweight. So, if you hang out with unhealthy people, that's going to have a measurable impact over time. Instead, if your friend's idea of recreation is physical activity, bowling, or playing hockey, biking or gardening, if your friends drink a little, but not too much, and they eat right, and they're engaged, and they're trusting and trustworthy, that is going to have the biggest impact over time.
Од Фрамингеновите истражувања, ние знаеме дека ако вашите тројца најдобри пријатели имаат прекумерна тежина, постои 50% поголема шанса дека и вие ќе имате прекумерна тежина. Значи, ако се дружите со нездрави луѓе, тоа со тек на време ќе има видлив одраз врз вас. И обратно, ако вашите пријатели под уживање подразбираат физичка активност, куглање или играње хокеј, возење велосипед или градинарење, ако вашите пријатели пијат умерено, но не премногу, ако се хранат правилно и се ангажирани, доверливи и веродостојни, тоа ќе го има најголемото влијание со текот на времето.
Diets don't work. No diet in the history of the world has ever worked for more than two percent of the population. Exercise programs usually start in January; they're usually done by October. When it comes to longevity there is no short term fix in a pill or anything else. But when you think about it, your friends are long-term adventures, and therefore, perhaps the most significant thing you can do to add more years to your life, and life to your years. Thank you very much. (Applause)
Диетите не функционираат. Ниту една диета во историјата не делувала на повеќе од два проценти од популацијата. Програмите за вежбање обично почнуваат во јануари и обично завршуваат во октомври. Но, кога сме кај долговечноста, не постои краткорочна поправка во вид на пилула или нешто слично. Па, помислете на вашите пријатели како на долгорочна авантура, тие, веројатно се најважното нешто кое може да го направите за да додадете години на вашиот живот, и живот на вашите години. Ви благодарам многу. (Аплауз)