You know, my favorite part of being a dad is the movies I get to watch. I love sharing my favorite movies with my kids, and when my daughter was four, we got to watch "The Wizard of Oz" together. It totally dominated her imagination for months. Her favorite character was Glinda, of course. It gave her a great excuse to wear a sparkly dress and carry a wand.
Знаете, омилениот дел од татковската улога ми е гледањето филмови. Обожавам да ги споделувам моите омилени филмови со децата и затоа кога ќерка ми имаше четири години, заедно го гледавме „Волшебникот од Оз." Тој со месеци целосно доминираше во нејзината фантазија. Нејзиниот омилен лик беше, секако, Глинда. Тоа и беше оправдување за да облече светкав фустан и да носи магично стапче.
But you watch that movie enough times, and you start to realize how unusual it is. Now we live today, and are raising our children, in a kind of children's-fantasy-spectacular-industrial complex. But "The Wizard of Oz" stood alone. It did not start that trend. Forty years later was when the trend really caught on, with, interestingly, another movie that featured a metal guy and a furry guy rescuing a girl by dressing up as the enemy's guards. Do you know what I'm talking about? (Laughter) Yeah.
Но, ако доволно пати го изгледате филмот, почнувате да сфаќате колку е тој необичен. Во денешно време живееме и ги одгледуваме децата во еден вид на спектакуларен индустриски комплекс на детската фантазија. Но, „Волшебникот од Оз“ остана сам. Не го започна тој тренд. Овој тренд започна четириесет години подоцна, интересно, преку еден друг филм во кој беше прикажан еден метален тип и еден влакнест тип како спасуваат девојка преправени во непријателски чувари. Знаете за што ви зборувам, така? (смеа) Даааа.
Now, there's a big difference between these two movies, a couple of really big differences between "The Wizard of Oz" and all the movies we watch today. One is there's very little violence in "The Wizard of Oz." The monkeys are rather aggressive, as are the apple trees. But I think if "The Wizard of Oz" were made today, the wizard would say, "Dorothy, you are the savior of Oz that the prophecy foretold. Use your magic slippers to defeat the computer-generated armies of the Wicked Witch." But that's not how it happens.
Постои голема разлика помеѓу овие два филма, неколку прилично големи разлики помеѓу „Волшебникот од Оз“ и денешниве филмови. Како прво, во „Волшебникот од Оз“ има многу малку насилство. Мајмуните се агресивни колку и јаболковите дрвја. Но, мислам дека ако „Волшебникот од Оз“ беше направен денес, волшебникот би рекол „Дороти, ти си спасителот на Оз којшто беше претскажан во пророштвото. Искористи ги твоите магични чевлички за да ги поразиш компјутерски-создадените армии на Лудата вештерка." Но, тоа не е така во реалноста.
Another thing that's really unique about "The Wizard of Oz" to me is that all of the most heroic and wise and even villainous characters are female.
Друго нешто што е навистина уникатно за „Волшебникот од Оз“ е тоа што сите најхрабри, паметни, па дури и злобни ликови се женски.
Now I started to notice this when I actually showed "Star Wars" to my daughter, which was years later, and the situation was different. At that point I also had a son. He was only three at the time. He was not invited to the screening. He was too young for that. But he was the second child, and the level of supervision had plummeted. (Laughter) So he wandered in, and it imprinted on him like a mommy duck does to its duckling, and I don't think he understands what's going on, but he is sure soaking in it.
Ова почнав да го забележувам кога ѝ го пуштив „Војна на ѕвездите“ на ќерка ми, што беше неколку години подоцна, и ситуацијата беше поинаква. Во тоа време, исто така, имав и син. Тогаш тој имаше три години. Не му дозволував да го гледа. Беше премал за тоа. Но, тој беше второто дете, и нивото на претпазливост беше опаднато. (смеа) Па така ми влета внатре, и филмот влијаеше врз него, исто како што мајката-пајка влијае врз нејзините пајчиња, и мислам дека не сфаќа за што станува збор, но, со сигурност е внесен во филмот.
And I wonder what he's soaking in. Is he picking up on the themes of courage and perseverance and loyalty? Is he picking up on the fact that Luke joins an army to overthrow the government? Is he picking up on the fact that there are only boys in the universe except for Aunt Beru, and of course this princess, who's really cool, but who kind of waits around through most of the movie so that she can award the hero with a medal and a wink to thank him for saving the universe, which he does by the magic that he was born with?
А јас се прашувам во што е внесен. Дали ги сфаќа сцените на храброст, истрајност и лојалност? Дали го разбира фактот дека Лук ѝ се придружува на армијата за да ја собори владата? Дали заклучува дека во универзумот има само момчиња со исклучок на тетка Беру и секако оваа принцеза, која е навистина кул, но која низ целиот филм како да исчекува нешто за да може да го награди херојот со медал и со намигнување, да му се заблагодари за спасувањето на светот, нешто што тој го прави со помош на магијата која ја поседува уште од раѓање?
Compare this to 1939 with "The Wizard of Oz." How does Dorothy win her movie? By making friends with everybody and being a leader. That's kind of the world I'd rather raise my kids in -- Oz, right? -- and not the world of dudes fighting, which is where we kind of have to be. Why is there so much Force -- capital F, Force -- in the movies we have for our kids, and so little yellow brick road?
Споредете го ова со „Волшебникот од Оз“ од 1939. Како победува Дороти во нејзиниот филм? На тој начин што се спријателува со сите и со тоа што станува водач. Епа во таков свет би сакал да растат моите деца -- Оз, така?-- а не во светот на батки кои се тепаат, каде што на некој начин сме и приморани да бидеме. Зошто има толку многу Сила -- големо С, Сила-- во филмовите наменети за нашите деца, а толку малку патеки од жолти тули?
There is a lot of great writing about the impact that the boy-violent movie has on girls, and you should do that reading. It's very good. I haven't read as much on how boys are picking up on this vibe. I know from my own experience that Princess Leia did not provide the adequate context that I could have used in navigating the adult world that is co-ed. (Laughter) I think there was a first-kiss moment when I really expected the credits to start rolling because that's the end of the movie, right? I finished my quest, I got the girl. Why are you still standing there? I don't know what I'm supposed to do.
Има многу одлични написи за влијанието на машкуданските-насилни филмови врз девојчињата, и треба да си ги прочитате. Многу се добри. Немам прочитано за тоа како момчињата ги капираат овие пораки. Од моето лично искуство знам дека Принцезата Леја не ми го даде соодветниот контекст кој би го искористил за да функционирам во светот на возрасните т.е. во светот кој е машко-женски (смеа). Мислам дека имаше една "прв-бакнеж" сцена кога навистина очекував да почне да тече завршната шпица бидејќи тука е крајот на филмот, така? Ја завршив потрагата, ја фатив девојката. Зошто сè уште стоиш таму? Не знам што треба да правам.
The movies are very, very focused on defeating the villain and getting your reward, and there's not a lot of room for other relationships and other journeys. It's almost as though if you're a boy, you are a dopey animal, and if you are a girl, you should bring your warrior costume. There are plenty of exceptions, and I will defend the Disney princesses in front of any you. But they do send a message to boys, that they are not, the boys are not really the target audience. They are doing a phenomenal job of teaching girls how to defend against the patriarchy, but they are not necessarily showing boys how they're supposed to defend against the patriarchy. There's no models for them. And we also have some terrific women who are writing new stories for our kids, and as three-dimensional and delightful as Hermione and Katniss are, these are still war movies. And, of course, the most successful studio of all time continues to crank out classic after classic, every single one of them about the journey of a boy, or a man, or two men who are friends, or a man and his son, or two men who are raising a little girl. Until, as many of you are thinking, this year, when they finally came out with "Brave." I recommend it to all of you. It's on demand now. Do you remember what the critics said when "Brave" came out? "Aw, I can't believe Pixar made a princess movie." It's very good. Don't let that stop you.
Филмовите се многу, многу концентрирани кон тоа да се порази негативецот и да се добие заслужената награда и нема многу простор за други врски и други патувања. Тоа отприлика му доаѓа, ако сте момче, тогаш сте примутаво животно, а ако сте девојче, тогаш треба да си го носите воениот костим. Има мноштво исклучоци, а јас ќе ги бранам принцезите на Дизни пред било кој од вас. Но, тие испраќаат порака и до момчињата. Момчињата баш и не се нивната целна публика. Тие вршат феноменална работа учејќи ги девојчињата како да се одбранат од патријархатот, но не им покажуваат на момчињата како тие би требало да се одбранат од патријархатот. Нема модел за нив. Исто така, имаме и извонредни жени кои пишуваат нови приказни за нашите деца и без оглед на тоа што Хермиона и Катнис се прекрасни, сепак ова се воени филмови. И секако, најуспешното студио на сите времиња продолжува да вади класик за класик, секој од нив за патувањето на момче или маж, или пак двајца мажи кои се пријатели, или маж и неговиот син, или пак двајца мажи кои одгледуваат мало девојче. Се до, како што многумина од вас си мислите, оваа година кога конечно излегоа со „Храбра“. Ви го препорачувам на сите вас. Го имате во домашната видеотека. Дали се сеќавате што рекоа критичарите кога излезе „Храбра“? „Леле, не можам да поверувам дека Пиксар направи филм со принцеза.“ Многу е добар. Не дозволувајте да ве одврати тоа.
Now, almost none of these movies pass the Bechdel Test. I don't know if you've heard of this. It has not yet caught on and caught fire, but maybe today we will start a movement. Alison Bechdel is a comic book artist, and back in the mid-'80s, she recorded this conversation she'd had with a friend about assessing the movies that they saw. And it's very simple. There's just three questions you should ask:
Епа видете вака, скоро ниеден од овие филмови не го поминува Бехдел тестот. Не знам дали сте слушнале за него. Сè уште нема земено замав, но, можеби денес ќе создадеме движење. Алисон Бехдел е стрип-уметник, и уште во средината на 80-тите, таа го снимила разговорот, кој го водела со пријателка, за оценување на филмовите кои ги гледале. Тестот е многу едноставен. Треба да поставите само три прашања:
Is there more than one character in the movie that is female who has lines? So try to meet that bar.
Дали во филмот има барем два женски лика кои имаат реплики? Па обидете се да го достигнете тој критериум.
And do these women talk to each other at any point in the movie?
И дали овие жени зборуваат меѓу себе во било кој дел од филмот?
And is their conversation about something other than the guy that they both like? (Laughter)
Дали нивниот разговор е за нешто друго освен за мажот кој на двете им се допаѓа? (смеа)
Right? Thank you. (Applause) Thank you very much.
Јасно? Ви благодарам. (аплауз) Многу ви благодарам.
Two women who exist and talk to each other about stuff. It does happen. I've seen it, and yet I very rarely see it in the movies that we know and love.
Две жени кои постојат и зборуваат меѓу себе за работи. Се случува. Го имам видено тоа, и сепак премногу ретко го гледам тоа во филмовите кои ги знаеме и ги сакаме.
In fact, this week I went to see a very high-quality movie, "Argo." Right? Oscar buzz, doing great at the box office, a consensus idea of what a quality Hollywood film is. It pretty much flunks the Bechdel test. And I don't think it should, because a lot of the movie, I don't know if you've seen it, but a lot of the movie takes place in this embassy where men and women are hiding out during the hostage crisis. We've got quite a few scenes of the men having deep, angst-ridden conversations in this hideout, and the great moment for one of the actresses is to peek through the door and say, "Are you coming to bed, honey?" That's Hollywood for you.
Всушност, оваа седмица бев да гледам еден многу квалитетен филм, „Арго.“ Така? Фаворит за Оскар, помина одлично на бокс-офисот, пример за тоа што претставува еден квалитетен холивудски филм. Прилично лошо помина на Бехдел тестот. А мислам дека не требаше, бидејќи голем дел од филмот, не знам дали сте го гледале, но голем дел од филмот се случува во амбасада каде што мажите и жените се кријат за време на заложничка криза. Има неколку сцени каде мажите, во оваа криенка, водат длабоки и загрижувачки разговори, а големиот момент за една од актерките е тоа што ѕирнува низ вратата и вели: „Душо ќе дојдеш в кревет?“ Тоа ти е Холивуд.
So let's look at the numbers. 2011, of the 100 most popular movies, how many of them do you think actually have female protagonists? Eleven. It's not bad. It's not as many percent as the number of women we've just elected to Congress, so that's good. But there is a number that is greater than this that's going to bring this room down.
Затоа, ајде да ги погледнеме бројките. Во 2011-та, од 100-те најпопуларни филмови, колку од нив мислите дека имаат женски главни јунаци? Единаесет. Не е лошо. Овој број е помал од бројот на жени кои штотуку ги избравме за во Конгресот, и тоа е добро. Но, постои еден број којшто е поголем од овој, и кој ќе ве шлогира.
Last year, The New York Times published a study that the government had done. Here's what it said. One out of five women in America say that they have been sexually assaulted some time in their life.
Минатата година, Њујорк Тајмс објави едно истражување направено од страна на Владата. Еве што има во него. Една на секои пет жени во Америка вели дека била сексуално нападната во одреден период од нејзиниот живот.
Now, I don't think that's the fault of popular entertainment. I don't think kids' movies have anything to do with that. I don't even think that music videos or pornography are really directly related to that, but something is going wrong, and when I hear that statistic, one of the things I think of is that's a lot of sexual assailants. Who are these guys? What are they learning? What are they failing to learn? Are they absorbing the story that a male hero's job is to defeat the villain with violence and then collect the reward, which is a woman who has no friends and doesn't speak? Are we soaking up that story?
Мислам дека забавната индустрија не виновна за ова. Мислам дека детските филмови немаат врска со тоа. Не верувам ни дека музичките спотови или пак порнографијата се директно поврзани со тоа, но, нешто оди во погрешен правец, и кога ја слушам таа статистика си помислувам дека тоа се многу сексуални престапници. Кои се овие типови? Што научиле? Што не успеале да научат? Дали се под влијание на приказната дека целта на машкиот херој е да го победи негативецот со насилство за потоа да си ја земе наградата, којашто патем е жена која нема пријатели и не зборува? Дали ваквата приказна влијае врз нас?
You know, as a parent with the privilege of raising a daughter like all of you who are doing the same thing, we find this world and this statistic very alarming and we want to prepare them. We have tools at our disposal like "girl power," and we hope that that will help, but I gotta wonder, is girl power going to protect them if, at the same time, actively or passively, we are training our sons to maintain their boy power? I mean, I think the Netflix queue is one way that we can do something very important, and I'm talking mainly to the dads here. I think we have got to show our sons a new definition of manhood.
Знаете, како родител кој ја има привилегијата да воспитува ќерка, како и сите вие други, ваквиот свет и ваквата статистика се загрижувачки, и би требало да ги подготвиме децата. Имаме на располагање некои средства како „женската моќ“ и да се надеваме дека тоа ќе помогне, но мора да се запрашам дали женската моќ ќе ги заштити ако, во исто време, активно или пасивно, ги обучуваме нашите синови да ја задржат нивната машка моќ ? Мислам, преку изборот на вистинските филмови можеме да постигнеме нешто многу важно, и овде воглавно им се обраќам на татковците. Сметам дека мора да им покажеме на нашите синови една нова дефиниција за машкоста.
The definition of manhood is already turning upside down. You've read about how the new economy is changing the roles of caregiver and wage earner. They're throwing it up in the air. So our sons are going to have to find some way of adapting to this, some new relationship with each other, and I think we really have to show them, and model for them, how a real man is someone who trusts his sisters and respects them, and wants to be on their team, and stands up against the real bad guys, who are the men who want to abuse the women. And I think our job in the Netflix queue is to look out for those movies that pass the Bechdel Test, if we can find them, and to seek out the heroines who are there, who show real courage, who bring people together, and to nudge our sons to identify with those heroines and to say, "I want to be on their team," because they're going to be on their team.
Машкоста веќе фундаментално ја менува својата суштина. Сте прочитале за тоа како новата економија ги менува традиционалните машко-женски улоги. Сето тоа веќе паѓа во вода. Па така нашите синови ќе мора да најдат некој начин да се адаптираат на ова, да се поврзат на нов начин меѓу себе, и мислам дека мора да им покажеме, да им дадеме пример, за тоа како вистинскиот маж е некој кој им верува на сестрите, ги почитува и сака да биде дел од нивниот тим, и им се спротиставува на лошите дечки, односно на мажите кои сакаат да ги злоставуваат жените. Користејќи го Нетфликс системот, треба да ги бираме оние филмови кои го поминуваат Бехдел тестот, откако ќе ги најдеме, да ги побараме хероините кои се таму, кои покажуваат вистинска храброст, кои ги спојуваат луѓето, да ги поттикнеме нашите синови да се идентификуваат со овие хероини и да речат „Сакам да сум дел од нивниот тим," бидејќи ќе бидат дел од нивниот тим.
When I asked my daughter who her favorite character was in "Star Wars," do you know what she said? Obi-Wan. Obi-Wan Kenobi and Glinda. What do these two have in common? Maybe it's not just the sparkly dress. I think these people are experts. I think these are the two people in the movie who know more than anybody else, and they love sharing their knowledge with other people to help them reach their potential. Now, they are leaders. I like that kind of quest for my daughter, and I like that kind of quest for my son. I want more quests like that. I want fewer quests where my son is told, "Go out and fight it alone," and more quests where he sees that it's his job to join a team, maybe a team led by women, to help other people become better and be better people, like the Wizard of Oz. Thank you.
Кога ја прашав ќерка ми кој ѝ е омилениот лик во „Војна на ѕвездите“, знаете што ми одговори? Оби-Ван. Оби-Ван Кеноби и Глинда. Што имаат заедничко овие двајца? Можеби не е само светкавиот фустан. Мислам дека овие луѓе се експерти. Овие ликови имаат најголемо знаење од сите, и сакаат да го споделат нивното знаење со другите луѓе за да им помогнат да го достигнат нивниот потенцијал. Тие всушност се лидери. Би сакал ќерка ми да се стреми кон тоа, а истото важи и за син ми. Сакам да има повеќе такви идеали. Не сакам филмови кои му велат на син ми, „Оди и бори се сам," туку филмови кои ќе го подучат да се вклучи во некој тим, можеби некој тим предводен од жена, да им помага на другите да станат и да бидат подобри луѓе, онака како што прави и Волшебникот од Оз. Ви благодарам.