This is your conference, and I think you have a right to know a little bit right now, in this transition period, about this guy who's going to be looking after it for you for a bit. So, I'm just going to grab a chair here.
Ово је ваша конференција и мислим да у овом прелазном периоду, имате права да нешто сазнате о овом момку који ће вам је чувати неко време. Узећу столицу.
Two years ago at TED, I think -- I've come to this conclusion -- I think I may have been suffering from a strange delusion. I think that I may have believed unconsciously, then, that I was kind of a business hero. I had this company that I'd spent 15 years building. It's called Future; it was a magazine publishing company. It had recently gone public and the market said that it was apparently worth two billion dollars, a number I didn't really understand. A magazine I'd recently launched called Business 2.0 was fatter than a telephone directory, busy pumping hot air into the bubble. (Laughter) And I was the 40 percent owner of a dotcom that was about to go public and no doubt be worth billions more. And all this had come from nothing. Fifteen years earlier, I was a science journalist who people just laughed at when I said, "I really would like to start my own computer magazine." And 15 years later, there are 100 of them and 2,000 people on staff and it was just such heady times. The date was February 2000. I thought the little graph of my business life that kind of looked a bit like Moore's Law -- ever upward and to the right -- it was going to go on forever. I mean, it had to. Right? I was in for quite a surprise.
Пре две године на TED-у сам, мислим - дошао до овог закључка - мислим да сам можда патио од чудне обмане. Мислим да сам можда подсвесно веровао тада да сам некакав пословни херој. Имао сам фирму коју сам 15 година градио. Звала се "Future". Бавили смо се издавањем часописа. Недавно је изашла на берзу, а тржиште је рекло да вреди две милијарде долара, број који нисам баш разумео. Магазин који сам у то време лансирао, "Business 2.0", био је дебљи од телефонског именика, заузет упумпавањем енергије - (смех) - и био сам власник 40 процената сајта који је требало да изађе на тржиште и вреди још милијарде више. Све је то дошло ни из чега. Петнаест година касније, био сам научни новинар коме су се смејали кад бих рекао "Стварно бих волео да оснујем свој компјутерски часопис." И 15 година касније - има их 100. И 2000 запослених и - то су била напета времена. Било је то у фебруару 2000. Мислио сам да ће мали график мог пословног живота који је изгледао као Муров закон - који расте ка десно - да траје заувек. Мислим, морао је. Зар не? Чекало ме је право изненађење.
The dotcom, ironically called Snowball, was the very last consumer web company to go public the next month before NASDAQ exploded, and I entered 18 months of business hell. I watched everything that I'd built crumbling, and it looked like all this stuff was going to die and 15 years work would have come for nothing. And it was gut wrenching. It took eight years of blood, sweat and tears to reach 350 employees, something which I was very proud of in the business. February 2001 -- in one day we laid off 350 people, and before the bloodshed was finished, 1,000 people had lost their jobs from my companies. I felt sick. I watched my own net worth falling by about a million dollars a day, every day, for 18 months. And worse than that, far worse than that, my sense of self-worth was kind of evaporating. I was going around with this big sign on my forehead: "LOSER." (Laughter) And I think what disgusts me more than anything, looking back, is how the hell did I let my personal happiness get so tied up with this business thing?
Сајт, иронично назван "Snowball" (грудва) је била последња комерцијална компанија која је продата месец дана пре него што је берза пропала и упао сам у 18 месеци пословног пакла. Гледао сам како се све што сам градио руши. Изгледало је као да ће све то да умре и да ће петнаестогодишњи посао бити узалудан. Био је то ужасан осећај. Требало је осам година крви, зноја и суза да дођем до 350 запослених - био сам поносан на то у свом послу. У фебруару 2001. смо у једном дану отпустили 350 људи и до краја крвопролића 1000 људи је изгубило посао - из мојих фирми. Било ми је мука. Гледао сам како моја нето вредност опада милион долара дневно, сваког дана, 18 месеци. И што је још много горе од тога, мој осећај личне вредности је почео да испарава. Ишао сам около са великим знаком на челу "ГУБИТНИК". (смех) Кад погледам уназад, највише ми се гади чињеница да сам допустио да се моја лична срећа толико испреплиће са овим послом.
Well, in the end, we were able to save Future and Snowball, but I was, at that point, ready to move on. And to cut a long story short, here's where I came to. And the reason I'm telling this story is that I believe, from many conversations, that a lot of people in this room have been through a similar kind of rollercoaster -- emotional rollercoaster -- in the last couple years. This has been a big, big transition time, and I believe that this conference can play a big part for all of us in taking us forward to the next stage to whatever's next. The theme next year is re-birth.
Па, на крају смо успели да спасемо "Future" и "Snowball" али ја сам у том тренутку био спреман да идем даље и да скратим причу, дошао сам овде. Ово причам зато што верујем, због многих разговора, да је много људи из ове просторије прошло сличан пакао - емоционални пакао - у последњих пар година. Ово је велика, велика временска прекретница, верујем да ова конференција може играти велику улогу за све нас, водећи нас ка следећој фази, шта год било следеће. Тема следеће године је Поновно рођење.
It was at the same TED two years ago when Richard and I reached an agreement on the future of TED. And at about the same time, and I think partly because of that, I started doing something that I'd forgotten about in my business focus: I started to read again. And I discovered that while I'd been busy playing business games, there'd been this incredible revolution in so many areas of interest: cosmology to psychology to evolutionary psychology to anthropology to ... all this stuff had changed. And the way in which you could think about us as a species and us as a planet had just changed so much, and it was incredibly exciting. And what was really most exciting -- and I think Richard Wurman discovered this at least 20 years before I did -- was that all this stuff is connected. It's connected; it all hooks into each other.
На истој конференцији пре две године Ричард и ја смо се договорили о будућности TED-а. Отприлике у исто време, делимично услед тога, почео сам да радим нешто што сам заборавио, док сам био у послу. Почео сам поново да читам. Открио сам да, док сам озбиљно играо пословне игре, десила се озбиљна револуција у многим областима - космологији, психологији, еволуционој психологији, антропологији, знате, све се изменило. Начин на који сте размишљали о нама као врсти и као планети, много се променио, било је ужасно узбудљиво. Најузбудљивије, а мислим да је Ричард Вурман открио то најмање 20 година пре мене, било је то да је све повезано. Повезано је. Све се уклапа једно у друго.
We talk about this a lot, and I thought about trying to give an example of this. So, just one example: Madame de Gaulle, the wife of the French president, was famously asked once, "What do you most desire?" And she answered, "A penis." And when you think about it, it's very true: what we all most desire is a penis -- or "happiness" as we say in English. (Laughter) And something ... good luck with that one in the Japanese translation room. (Laughter) (Applause)
Много причамо о томе, желео сам да дам само један пример тога. Мадам де Гол, жену француског председника, једном су питали "Шта вам је највећа жеља?" Одговорила је "a penis". И кад размислите, то је веома истинито. Сви највише жудимо за тим. Или, како бисмо на енглеском рекли, "happiness" (срећа). (смех) И нешто - ок, срећно са превођењем овога на јапански. (смех) (аплауз)
But something as basic as happiness, which 20 years ago would have been just something for discussion in the church or mosque or synagogue, today it turns out that there's dozens of TED-like questions that you can ask about it, which are really interesting. You can ask about what causes it biochemically: neuroscience, serotonin, all that stuff. You can ask what are the psychological causes of it: nature? Nurture? Current circumstance? Turns out that the research done on that is absolutely mind-blowing. You can view it as a computing problem, an artificial intelligence problem: do you need to incorporate some sort of analog of happiness into a computer brain to make it work properly? You can view it in sort of geopolitical terms and say, why is it that a billion people on this planet are so desperately needy that they have no possibility of happiness, and whereas almost all the rest of them, regardless of how much money they have -- whether it's two dollars a day or whatever -- are almost equally happy on average? Or you can view it as an evolutionary psychology kind of thing: did our genes invent this as a kind of trick to get us to behave in certain ways? The ant's brain, parasitized, to make us behave in certain ways so that our genes would propagate? Are we the victims of a mass delusion? And so on, and so on.
Нешто тако основно као што је срећа, што би пре 20 година била тема за дискусију у цркви или џамији или синагоги, данас провоцира десетине питања у стилу TED-а, која можете поставити о срећи и веома су занимљива. Можете питати шта је њен биохемијски узрок; неуронаука, серотонин, све то. Можете питати који су психолошки узроци среће? Природа, одгој, тренутне околности? Истраживања која су урађена су невероватна. Можете да посматрате срећу као проблем рачунања и вештачке интелигенције. Да ли је потребно да укључите некакву аналогну срећу у рачунарски мозак како би исправно радио? Можете је посматрати у геополитичким терминима, на пример, зашто је милијарду људи на свету толико сиромашно да нема могућност за срећу, док скоро сви остали, без обзира колико новца имали, два долара дневно или колико год, су скоро у просеку једнако срећни? Или можете посматрати као проблем еволутивне психологије. Да ли су наши гени измислили срећу као трик да бисмо се понашали на одређене начине? Као паразити у мозгу који нас наводе на одређена понашања да би се наши гени развијали? Да ли смо жртве масовне обмане? И тако даље и тако даље.
To understand even something as important to us as happiness, you kind of have to branch off in all these different directions, and there's nowhere that I've discovered -- other than TED -- where you can ask that many questions in that many different directions. And so, it's the profound thing that Richard talks about: to understand anything, you just need to understand the little bits; a little bit about everything that surrounds it. And so, gradually over these three days, you start off kind of trying to figure out, "Why am I listening to all this irrelevant stuff?" And at the end of the four days, your brain is humming and you feel energized, alive and excited, and it's because all these different bits have been put together. It's the total brain experience, we're going to ... it's the mental equivalent of the full body massage. (Laughter) Every mental organ addressed. It really is.
Да бисмо разумели нешто тако важно као што је срећа, морамо да кренемо овим различитим правцима и открио сам да нигде другде осим на TED-у не можете поставити толико питања у толико разних области. Дакле, то је дубока ствар о којој Ричард говори: да бисмо било шта разумели, морамо разумети ситне делове. Помало од свега што нас окружује. И тако, полако током ова три дана почнете да покушавате да схватите, зашто слушам све ове небитне ствари? А на крају ова четири дана ваш мозак зуји и осећате се стимулисано, живо и узбуђено, а то је зато што су сви делићи спојени. То је потпуно ментално искуство - ментални еквивалент масаже целог тела. (смех) Сваки ментални орган је дотакнут. Заиста јесте.
Enough of the theory, Chris. Tell us what you're actually going to do, all right? So, I will. Here's the vision for TED.
Доста теорије, Крис. Реци нам шта ћеш стварно да урадиш, ок? Па, хоћу. Ево визије за TED.
Number one: do nothing. This thing ain't broke, so I ain't gonna fix it. Jeff Bezos kindly remarked to me, "Chris, TED is a really great conference. You're going to have to fuck up really badly to make it bad." (Laughter) So, I gave myself the job title of TED Custodian for a reason, and I will promise you right here and now that the core values that make TED special are not going to be interfered with. Truth, curiosity, diversity, no selling, no corporate bullshit, no bandwagoning, no platforms. Just the pursuit of interest, wherever it lies, across all the disciplines that are represented here. That's not going to be changed at all.
Прво: нећу урадити ништа. Ово није сломљено и нећу га поправљати. Џеф Безос ми је љубазно скренуо пажњу, "Крис, TED је стварно одлична конференција. Мораћеш јако да зајебеш да би је покварио." (смех) Са разлогом сам себи дао звање Чувара TED-а, и обећавам вам сад и овде, да нећу мењати сржне вредности које TED чине посебним. Истина, радозналост, различитост, нема продаје, нема корпоративних срања, нема промоција, нема платформи. Само потрага за занимљивостима, где год да су, кроз све дисциплине које су овде представљене. То се уопште неће променити.
Number two: I am going to put together an incredible line up of speakers for next year. The time scale on which TED operates is just fantastic after coming out of a magazine business with monthly deadlines. There's a year to do this, and already -- I hope to show you a bit later -- there's 25 or so terrific speakers signed up for next year. And I'm getting fantastic help from the community; this is just such a great community. And combined, our contacts reach pretty much everyone who's interesting in the country, if not the planet. It's true.
Друго: саставићу невероватну листу говорника за следећу годину. Временски оквир у ком TED функционише је фантастичан, после доласка из часописа који има месечне рокове. Имамо годину дана да спремимо ово, и као што ћу вам мало касније показати, већ имамо око 25 одличних говорника пријављених за наредну годину. Добијам фантастичну помоћ из заједнице - ово је одлична заједница и у комбинацији наших контаката стижемо практично до свакога ко је занимљив у овој земљи, ако не и на свету. Истина је.
Number three: I do want to, if I can, find a way of extending the TED experience throughout the year a little bit. And one key way that we're going to do this is to introduce this book club. Books kind of saved me in the last couple years, and that's a gift that I would like to pass on. So, when you sign up for TED2003, every six weeks you'll get a care package with a book or two and a reason why they're linked to TED. They may well be by a TED speaker, and so we can get the conversation going during the year and come back next year having had the same intellectual, emotional journey. I think it will be great.
Под три: Желим да, ако могу, пронађем начин да цело TED искуство проширим током целе године. Један од начина на који ћемо постићи то је увођење књижевног клуба. Књиге су ме некако спасиле последњих пар година, а то је дар који бих желео да пренесем, па кад се пријавите за TED2003, на сваких 6 недеља ћете добити пакет са књигом или две и разлогом зашто су повезане са TED-ом. Можда ће аутор бити неки говорник, тако можемо покренути разговор током године и вратити се овде прошавши кроз исто интелектуално и емоционално путовање. Мислим да ће то бити сјајно.
And then, fourthly: I want to mention the Sapling Foundation, which is the new owner of TED. What Sapling's ownership means is that all of the proceeds of TED will go towards the causes that Sapling stands for. And more important, I think, the ideas that are exhibited and realized here are ideas that the foundation can use, because there's fantastic synergy. Already, just in the last few days, we've had so many people talking about stuff that they care about, that they're passionate about, that can make a difference in the world, and the idea of getting this group of people together -- some of the causes that we believe in, the money that this conference can raise and the ideas -- I really believe that that combination will, over time, make a difference. I'm incredibly excited about that. In fact, I don't think, overall, that I've been as excited by anything ever in my life. I'm in this for the long run, and I would be greatly honored and excited if you'll come on this journey with me.
И четврто, желим да поменем Саплинг Фондацију, која је нови власник TED-а. То значи да ће сав новац од TED-а бити упућен ка ономе што Саплинг заступа. И још важније, мислим да идеје које су овде представљене и остварене су идеје које фондација може да искористи јер постоји фантастична синергија. У последњих неколико дана већ толико много људи прича о стварима до којих им је стало, које су им страст, које могу да промене свет и идеја да се ова група људи окупи - око неких ствари у које верујемо, новац који ова конференција може да скупи и идеје - заиста верујем да ће та комбинација, током времена, имати утицаја. Изузетно сам узбуђен око тога. Уствари, не верујем да сам некад, у вези са било чим, био овако узбуђен у животу. Овде сам на дуге стазе и био бих изузетно почаствован и узбуђен ако пођете на ово путовање са мном.