How are we doing? No, no, no, by that, I meant, how are we, homo sapiens "we" ...
Како сме? Сакам да кажам, како сме ние, хомо сапиенси- „ние“.
(Laughter)
(Смеа)
doing as a species?
Што правиме како род?
(Laughter)
(Смеа)
Now the typical way to answer that question is this. You choose some measure of human physical well-being: average longevity, average calories per day, average income, overall population, that sort of thing, and draw a graph of its value over time. In almost every case, you get the same result. The line skitters along at a low level for millennia, then rockets up exponentially in the 19th and 20th century. Or choose a measure of consumption: consumption of energy, consumption of fresh water, consumption of the world's photosynthesis, and draw a graph of its value over time. In the same way, the line skitters along at a low level for millennia, then rockets up exponentially in the 19th and 20th century.
Вообичаено вака одговараме на ова прашање: Се зема некоја мерка за човечката благосостојба: просечна долговечност, просек на калории дневно, просечни приходи, број на жители и слични податоци. Потоа се црта графикон на нивните вредности во даден период. Речиси секогаш ги добиваме истите резултати. Линијата се провлекува во мали вредности со милениуми, а потоа има забележителен скок во 19-ти и 20-ти век. Или се зема мерка за потрошувачка: потрошувачка на енергија, на свежа вода, потрошувачка на фотосинтенза во светот и се црта линија на нивните вредност. На ист начин,линијата покажува мали вредности со милемиуми и потоа нагло скокнува во 19-ти и 20-ти век.
Biologists have a word for this: outbreak. An outbreak is when a population or species exceeds the bounds of natural selection. Natural selection ordinarily keeps populations and species within roughly defined limits. Pests, parasites, lack of resources prevent them from expanding too much. But every now and then, a species escapes its bounds. Crown-of-thorns starfish in the Indian Ocean, zebra mussels in the Great Lakes, spruce budworm here in Canada. Populations explode, a hundredfold, a thousandfold, a millionfold. So here's a fundamental lesson from biology: outbreaks in nature don't end well.
Биолозите имаат термин за тоа: нараснување. Нараснувањето се случува кога населението или еден вид надминува граница на природна селекција. Природната селекција ги одржува жителите и видовите во грубо одредени граници. Штетниците, паразитите и недостигот на извори ги штитат од прекумерно ширење. Но,од време на време некоја врста ги надминува границите. Морската ѕвезда трње во Индискиот Океан, зебрестите школки во Големите Езера, боровиот четник овде во Канада. Бројот се зголемува, стотици пати, илјадници пати, милиони пати. Главната поука од биологијата е следнава: нараснувањата во природата не завршуваат добро.
(Laughter)
(Смеа)
Put a couple of protozoa into a petri dish full of nutrient goo. In their natural habitat, soil or water, their environment constrains them. In the petri dish, they have an ocean of breakfast and no natural enemies. They eat and reproduce, eat and reproduce, until bang, they hit the edge of the petri dish, at which point they either drown in their own waste, starve from lack of resources, or both. The outbreak ends, always, badly.
Ставете неколку микроогранизми во стаклен сад со хранливо желе. Во нивното природно живеалиште, почва или вода, средината ги ограничува. Во стаклениот сад тие имаат храна во изобилство и ниту еден непријател. Јадат и се множат, јадат и се множат, и БАМ! Удираат по работ на стаклениот сад, и тогаш, се дават во својот измет, или умираат од недостиг на храна. Нараснувањата секогаш завршуваат лошо.
Now, from the viewpoint of biology, you and I are not fundamentally different than the protozoa in the petri dish. We're not special. All the things that we, in our vanity, think make us different -- art, science, technology, and so forth, they don't matter. We're an outbreak species, we're going to hit the edge of the petri dish, simple as that.
Според гледиштето на биологијата, вие и јас не сме многу различни од микроорганизмите во стаклениот сад. Не сме посебни. Сè што надмено мислиме дека нè прави различни - уметост, наука,технологија и слично, не важат. Ние сме вид кој нараснува ќе удриме по работ на стаклениот сад на истиот начин.
Well, the obvious question: Is this actually true? Are we in fact doomed to hit the edge of the petri dish? I'd like to set aside this question for a moment and ask you guys another one. If we are going to escape biology, how are we going to do it? In the year 2050, there will be almost 10 billion people in the world, and all of those people will want the things that you and I want: nice cars, nice clothes, nice homes, the odd chunk of Toblerone. I mean, think of it: Toblerone for 10 billion people. How are we going to do this? How are we going to feed everybody, get water to everybody, provide power to everybody, avoid the worst impacts of climate change?
Очекувано прашање е: Дали е тоа вистина? Дали сме осудени да удриме по работ на стаклениот сад? Ќе го тргнам настрана прашањето за миг и ќе ве прашам нешто друго. Ако ја избегнеме биологијата, како ќе го направиме тоа? Во 2050-та, ќе има околу 10 милијарди луѓе во светот и сите тие ќе го сакаат она што вие и јас го сакаме: убави коли, убава облека, убав дом, и необичниот вкус на Тоблероне. Размислете: Тоблероне за 10 милијарди луѓе. Како ќе го изведеме тоа? Како ќе обезбедиме храна и вода за сите, струја за сите, како ќе го избегнеме влијанието на климатските промени?
I'm a science journalist, and I've been asking these questions to researchers for years, and in my experience, their answers fall into two broad categories, which I call "wizards" and "prophets." Wizards, techno-whizzes, believe that science and technology, properly applied, will let us produce our way out of our dilemmas. "Be smart, make more," they say. "That way, everyone can win." Prophets believe close to the opposite. They see the world as governed by fundamental ecological processes with limits that we transgress to our peril. "Use less, conserve," they say. "Otherwise, everybody's going to lose." Wizards and prophets have been butting their heads together for decades, but they both believe that technology is key to a successful future. The trouble is, they envision different types of technology and different types of futures.
Како научен новинар, со години им го поставувам прашањето на истражувачи, и нивните одговори можат да се сврстат во две категории, кои ги викам „волшебници“ и „пророци“. Волшебниците, техно-волшебниците, веруваат дека правилно применетата наука и технологија ќе ни овозможат да ја надминеме дилемата. „Биди умен, прави повеќе“-велат. „Така, секој е победник.“ Пророците веруваат во спротивното. Гледаат дека светот е предводен од основните еколошки процеси до граници кои ризично ги надминуваме. „Троши помалку, штеди“-велат. „Инаку, сите ќе изгубат.“ Волшебниците и пророците со децении бијат копја, но и двете страна веруваат дека успехот во иднина зависи од технологијата. Проблемот е што тие гледаат различни видови на технологија и различна иднина.
Wizards envision a world of glittering, hyperefficient megacities surrounded by vast tracts of untouched nature, economies that have transitioned from atoms to bits, dematerialized capitalist societies that no longer depend on exploiting nature. Energy, to wizards, comes from compact nuclear plants; food from low-footprint farms with ultraproductive, genetically modified crops tended by robots; water from high-throughput desalination plants, which means we no longer exploit rivers and aquifers. Wizards envision all 10 billion of us packed into ultradense but walkable megacities, an urbanized world of maximum human aspiration and maximum human liberty.
Волшебниците замислуваат свет на блескави, хиперефикасни метрополи опколени со пространства на недопрена природа, економии кои преминале од атоми на битови, нематеријални капиталистички општества независни од експлоатирање на природата. Енергија ќе произведуваат компактни нуклеарни централи; храна од еко-фарми со ултра продуктивни, генетски модифицирани култури одгледувани од роботи; вода од високо-капацитетни погони за пречистување што значи нема да ги експлоатираме реките и водните површини. Волшебниците нè замислуваат во густо населени метрополи, но лесно проодни, урбанизиран свет со целосна хумана димензија и целосна слобода.
Now, prophets object to every bit of this. You can't dematerialize food and water, they point out. They say, you can't eat bits, and industrial agriculture has already given us massive soil erosion, huge coastal dead zones and ruined soil microbiomes. And you wizards, you want more of this? And those giant desalination plants? You know they generate equally giant piles of toxic salt that are basically impossible to dispose of. And those megacities you like? Can you name me an actually existing megacity that really exists in the world today, except for possibly Tokyo, that isn't a cesspool of corruption and inequality? Instead, prophets pray for a world of smaller, interconnected communities, closer to the earth, a more agrarian world of maximum human connection and reduced corporate control. More people live in the countryside in this vision, with power provided by neighborhood-scale solar and wind installations that disappear into the background. Prophets don't generate water from giant desalination plants. They capture it from rainfall, and they reuse and recycle it endlessly. And the food comes from small-scale networks of farms that focus on trees and tubers rather than less productive cereals like wheat and rice.
Пророците го побиваат сето тоа. Велат, не можеме да ја дематеријализираме храната и водата. Велат, не можеме да јадеме битови, а индустриското земјоделство веќе предизвика масивна ерозија на земјата, огромни, пусти крајбрежни зони и уништени микробиоми. А вие, волшебници-сакате да чуете уште? Оние гигантски погони за прочистување на водата? Знаете дека произведуваат огромни купишта отровна сол која не може да се отстрани. А метрополите кои ви се допаѓаат? Кажете една метропола која вистински постои денес и која не е средиште на корупција и нееднаквост, со исклучок, можеби на Токио? Затоа, пророците посакуваат помал свет со меѓусебно поврзани заедници, кои се поблиску до земјата, еден аграрен свет во кои луѓето ќе се поврзани, а корпорациската контрола ќе се намали. Многу луѓе живеат надвор од градовите на овој начин, со регионално покриени извори на сончева енергија и ветер чии инсталации се некаде во позадина. Пророците не произведуваат вода од гигантски погони за пречистување. Тие ја добиваат од врнежите, пак ја користат и ја рециклираат бесконечно. Храната доаѓа од малите групи на фарми кои се фокусираат на дрвјата и хранливите корења наместо на помалку продуктивните житарки како оризот и пченицата.
Above all, though, prophets envision people changing their habits. They don't drive to work, they take their renewable-powered train. They don't take 30-minute hot showers every morning. They eat, you know, like Michael Pollan says, real food, mostly plants, not too much. Above all, prophets say submitting to nature's restraints leads to a freer, more democratic, healthier way of life.
Пред сè, пророците замислуваат свет во кој луѓето ќе ги сменат навиките. Нема да возат коли туку ќе патуваат со воз на обновлива енергија. Нема да се тушираат по пола саат наутро. Ќе јадат, како што вели Мајкл Полан, вистинска храна, повеќе растителна и не прекумерно. Пред сè, пророците сметаат дека повинувањето кон природата ќе води кон послободен,подемократски и поздрав начин на живот.
Now, wizards regard all this as hooey. They see it as a recipe for narrowness, regression, and global poverty. Prophet-style agriculture, they say, only extends the human footprint and shunts more people into low-wage agricultural labor. Those neighborhood-run solar facilities, they sound great, but they depend on a technology that doesn't exist yet. They're a fantasy. And recycling water? It's a brake on growth and development. Above all, though, wizards object to the prophets' emphasis on wide-scale social engineering, which they see as deeply anti-democratic.
Волшебниците велат тоа е лага. Сметаат дека е ограниченост, назадување и глобална сиромаштија. Вашето земјоделие,велат, значи прекумерно трошење на природните извори и повеќе земјоделци кои ќе работат за ниски плати. Вашите сончеви погони звучат привлечно, но зависат од технологија која сѐ уште ја немаме. Тоа е фантазија. Ќе рециклирате вода? Така ќе спречите развој и напредок. Но, пред сè, волшебниците се противат на нагласувањето на обемниот социјален инженеринг, за кој сметаат дека е анти-демократски.
If the history of the last two centuries was one of unbridled growth, the history of the coming century may well be the choice we make as a species between these two paths. These are the arguments that will be resolved, in one way or another, by our children's generation, the generation that will come into the world of 10 billion.
Ако претходните два века беа време на незапирлив подем, времето на новиот век ќе биде изборот кој ќе го направиме ние, како живи суштества помеѓу двата периоди. Овие се проблеми кои ќе ги решат на некаков начин, генерациите на нашите деца, генерациите кои доаѓаат во свет со 10 милијарди луѓе.
Now, but wait, by this point, biologists should be rolling their eyes so loud you can barely hear me speak. They should be saying, all of this, wizards, prophets, it's a pipe dream. It doesn't matter which illusory path you think you're taking. Outbreaks in nature don't end well. I mean, you think the protozoa see the edge of the petri dish approaching and say, "Hey guys, time to change society"? No. They just let her rip. That's what life does, and we're part of life. We'll do the same thing. Deal with it.
Биолозите на ова ќе одмавнат со рака и ќе почнат гласно да зборуваат. Ќе речат:„Сето тоа што го велите,волшебници и пророци, е фикс-идеја. Не е важно по кој илузорен пат ќе одите. Нараснувањата во природата не завршуваат добро. Мислите дека микроорганизмите го гледаат работ на садот и велат: „Дечки, време е да го смениме општеството“? Не. Се препуштаат на уништување. Тоа го прави животот а ние сме дел од него. Ќе ни се случи истото. Справете се со тоа.
Well, if you're a follower of Darwin, you have to take this into consideration. I mean, the basic counterargument boils down to: "We're special." How lame is that?
Ако сте следбеник на Дарвин, земете го ова во предвид. Основниот аргумент против е: „Ние сме посебни“. Слаб аргумент!
(Laughter)
(Смеа)
I mean, we can accumulate and share knowledge and use it to guide our future. Well, are we actually doing this? Is there any evidence that we're actually using our accumulated, shared knowledge to guarantee our long-term prosperity? It's pretty easy to say no.
Можеме да акумулираме и споделиме знаење и да го употребиме за водич во иднина. Но, дали го правиме тоа? Има докази дека ако го користиме насобраното и споделено знаење ќе ни гарантира долготраен успех? Лесно е да кажеме не.
If you're a wizard, and you believe that hyperproductive, genetically engineered crops are key to feeding everyone in tomorrow's world, you have to worry that 20 years of scientists demonstrating that they are safe to consume has failed to convince the public to embrace this technology. If you're a prophet and you believe that key to solving today's growing shortage of fresh water is to stop wasting it, you have to worry that cities around the world, in rich places as well as poor, routinely lose a quarter or more of their water to leaky and contaminated pipes. I mean, Cape Town, just a little while ago, almost ran out of water. Cape Town loses a third of its water to leaky pipes. This problem has been getting worse for decades, and remarkably little has been done about it.
Ако сте волшебник, и верувате дека хипер-продуктивните култури на генетскиот инженеринг се решението како да се прехраниме денес, тогаш треба да сте загрижени што 20 години научниците демонстрираат дека тие се безбедни за конзумирање, но не ја убедија јавноста да ја прифати технологијата. Ако сте пророк, и верувате дека решението за недостигот на свежа вода е да се заштеди, треба да сте загрижени за градовите наоколу, и во богати и во сиромашни делови, кои губат четвртина и повеќе од водата поради загадени или дефектни водоводни цевки. Кејп Таун, на пример,речиси остана без вода пред некое време. Кејп Таун губи1/3 вода поради дефектните цевки. Проблемот станува сѐ полош со децении, и многу малку е направено за да се реши.
If you're a wizard, and you think that clean, abundant, carbon-free nuclear power is key to fighting climate change, then you have to worry that the public willingness to build nukes is going down. If you're a prophet, and you think that the solution to the same problem is these neighborhood-run solar facilities shuttling power back and forth, you have to worry that no nation anywhere in the world has devoted anything like the resources necessary to develop this technology and deploy it in the time that we need it. And if you're on either side, wizard or prophet, you have to worry that, despite the massive alarm about climate change, the amount of energy generated every year from fossil fuels has gone up by about 30 percent since the beginning of this century.
Ако сте волшебник и се залагате за чиста, нуклеарна енергија без CO2 заради климатските промени, треба да се загрижите зашто јавниот интерес за изградба на нуклеарани централи опаѓа. Ако сте пророк и сметате дека решението за истиот проблем се соларните капацитети со целосна регионална покриеност, треба да се загрижите зашто ниту еден народ во светот нема вложено во потребните извори за развој на оваа технологија за да може да се примени кога ќе затреба. Ако сте на двете страни, волшебник или пророк, загрижете се, зашто и покрај силните предупредувања за климатските промени годишното производство на енергија од фосилни горива се зголемува за 30 проценти од почетокот на овој век.
So, still think we're different than the protozoa? Still think we're special? Actually, it's even worse than that.
Сѐ уште сметате дека сме различни од микроорганизмите? Сѐ уште сметате дека сме посебни? Всушност, уште полошо е.
(Laughter)
(Смеа)
We're not in the streets. No seriously, if there's a difference between us and the protozoa, a difference that matters, it's not just our art and science and technology and so forth -- it's that we can yell and scream, we can go out into the streets, and, over time, change the way society works, but we're not doing it. Wizards have been arguing literally for decades that nuclear power is key to resolving climate change. But the first pro-nuke march in history occurred less than two years ago, and it was dwarfed by the anti-nuke marches of the past. Prophets have been arguing, again literally for decades, that conservation is key to keeping freshwater supplies without destroying the ecosystems that generate those freshwater supplies. But in the history of humankind, there has never been a street full of angry protesters waving signs about leaky pipes. In fact, most of the political activity in this sphere has been wizards and prophets fighting each other, protesting each other rather than recognizing that they are, fundamentally, on the same side. After all, these people are concerned about the same thing: How are we going to make our way in the world of 10 billion?
Не сме на улица. Сериозно- ако има разлика меѓу микроорганизмите и нас, разлика која има значење, тогаш тоа не е само уметноста и науката, технологија и сл. - туку разликата е што можеме да викаме, да излеземе на улица и полека да го промениме општеството. Но ние не го правиме тоа. Волшебниците со децении тврдат дека нуклеарната енергија е решение за климатските промени. Но, првиот марш за поддршка на нуклеарни програми се случи пред 2 години но беше во сенка на анти-нуклеарните протести од минатото. Пророците со децении се спротивставуваат и тврдат дека штедењето е решението за одржување на количините на свежа вода без уништување на еко-системите потребни за производство на свежата вода. Но,во историјата на човештвото никогаш не постоела улица полна со гневни протестанти и развеани транспаренти за дефектни водоводи. Всушност, повеќето од политичките активности во оваа област беа повеќе судирите и протестите помеѓу волшебниците и пророците отколку признавањето дека во основа, тие се на иста страна. И покрај сè, овие луѓе се загрижени за истото: Како ќе се снајдеме во светот со 10 милијарди луѓе?
The first step towards generating that necessary social movement, creating that critical mass and getting that yelling and screaming going seems obvious: wizards and prophets join together. But how are you going to do this, given the decades of hostility?
Првиот чекор за создавање на потребното социјално движење, за создавање критична маса која гласно ќе вика, е очигледен: волшебници и пророци, обединете се. Но, како ќе го направите тоа после децении на непријателство?
One way might be this: Each side agrees to accept the fundamental premises of the other. Accept that nuclear power is safe and carbon-free, and that uranium mines can be hideously dirty and that putting large volumes of toxic waste on rickety trains and shuttling them around the countryside is a terrible idea. To me, this leads rather quickly to a vision of small, neighborhood scale, temporary nukes, nuclear power as a bridge technology while we develop and deploy renewables. Or accept that genetically modified crops are safe and that industrial agriculture has caused huge environmental problems. To me, this leads rather quickly to a vision of plant scientists devoting much more of their attention to tree and tuber crops, which can be much more productive than cereals, use much less water than cereals, and cause much less erosion than cereals.
Еден можен начин е овој: Секоја страна да се согласи да ги прифати аргументите на другата. Прифатете дека нуклеарната, енергија е безбедна и без CO2- и дека рудниците со ураниум се ужасно гнасни и дека огромните количини токсичен отпад на расклатените возови- кој се носи низ природните предели е ужасна идеја. Според мене, ова брзо ќе води кон замислата за мали привремени нуклеарки наменети за мали области, нуклеарна енергија која ќе нè води додека ги развиеме и примениме обновливите енергии. Или прифатете дека генетски модифицираните култури се безбедни и дека идустриското земјоделство предизвикува огромни штети за околината. Според мене, ова брзо ќе води кон замислата ботаничарите да се посветат повеќе на дрвјата и хранливите корења, кои можат да се попродуктивни од житарките, бараат помалку вода од житарките и предизвикуваат помалку ерозија.
These are just ideas from a random journalist. I'm sure there's a hundred better ones right here in this room. The main point is, wizards and prophets working together have many paths to success. And success would mean much more than mere survival, important though that is. I mean, if humankind somehow survives its own outbreak, if we get food to everybody, get water to everybody, get power to everybody, if we avoid the worst effects of climate change, if we somehow safeguard the biome, it would be amazing. It would say, I think, even to a hardened cynic like me, maybe we really are special.
Овие се само идеи од случаен новинар. Верувам има сто пати подобри овде во оваа сала. Главната поента е: волшебниците и пророците во заедничка соработка имаат многу начини да успеат. Успехот значи многу повеќе од опстанок, иако и тој е важен. Мислам, ако човештвото го преживее сопственото нараснување, ако имаме храна и вода за секого, енергија за секого, ако ги избегнеме најлошите последици од климатските промени, ако го заштитиме биомот, ќе биде чудесно. Тоа би значело, дури и за циник како мене, дека можеби сме навистина посебни.
Thank you.
Ви благодарам!
(Applause)
(Аплауз)