Two years ago here at TED I reported that we had discovered at Saturn, with the Cassini Spacecraft, an anomalously warm and geologically active region at the southern tip of the small Saturnine moon Enceladus, seen here. This region seen here for the first time in the Cassini image taken in 2005. This is the south polar region, with the famous tiger-stripe fractures crossing the south pole. And seen just recently in late 2008, here is that region again, now half in darkness because the southern hemisphere is experiencing the onset of August and eventually winter.
Пре две године овде на TED-у, саопштила сам да смо на Сатурну отркили са Касини летелицом, неуобичајено топао и геолошки активан регион на јужној тачки малог Сатурновог месеца - Енцелада, виђеног овде. Овај регион је приказан по први пут на Касинијевој слици из 2005. Ово је јужни, поларни регион, са познатим пукотинама у виду тигрових шара које пресецају јужни пол. Ево опет тог региона, виђеног недавно, касне 2008., али сада у полу мраку јер се на јужној хемисфери ближи крај августа, и стога почетак зиме.
And I also reported that we'd made this mind-blowing discovery -- this once-in-a-lifetime discovery of towering jets erupting from those fractures at the south pole, consisting of tiny water ice crystals accompanied by water vapor and simple organic compounds like carbon dioxide and methane. And at that time two years ago I mentioned that we were speculating that these jets might in fact be geysers, and erupting from pockets or chambers of liquid water underneath the surface, but we weren't really sure. However, the implications of those results -- of a possible environment within this moon that could support prebiotic chemistry, and perhaps life itself -- were so exciting that, in the intervening two years, we have focused more on Enceladus.
Такође сам известила да смо имали невероватно откриће - откриће какво се дешава само једном у животу, високих млазова који избијају из тих пукотина на јужном полу, и који се састоје од минијатурних кристала леда пропраћених воденом паром и једноставним органским једињењима као што су угљен диоксид и метан. И у то време пре две године поменула сам да смо нагађали да би ти млазови могли заправо бити гејзири, који избијају из џепова или комора течне воде испод површине. Али нисмо били сигурни. Ипак, импликације тих резултата, да би могла постојати средина у оквиру тог месеца која би могла да подржи пребиотичку хемију, а можда и сам живот, су биле толико узбуђујуће да смо се у последње две године још више фокусирали на Енцелад.
We've flown the Cassini Spacecraft by this moon now several times, flying closer and deeper into these jets, into the denser regions of these jets, so that now we have come away with some very precise compositional measurements. And we have found that the organic compounds coming from this moon are in fact more complex than we previously reported. While they're not amino acids, we're now finding things like propane and benzene, hydrogen cyanide, and formaldehyde. And the tiny water crystals here now look for all the world like they are frozen droplets of salty water, which is a discovery that suggests that not only do the jets come from pockets of liquid water, but that that liquid water is in contact with rock. And that is a circumstance that could supply the chemical energy and the chemical compounds needed to sustain life.
Већ смо неколико пута послали летелицу Касини да прелети поред тог месеца. Да лети ближе и дубље у те млазове, у њихове гушће регионе, тако да смо сада опремљени веома прецизним иструментима. И открили смо да су органска једињења која произилазе са тог месеца заправо сложенија него што смо претходно известили. Они нису амино киселине, али сада проналазимо ствари као што су пропан и бензен, водоник цијанид и формалдехид. А ови малецки водени кристали сада изгледају за цео свет као да су смрзнуте капљице слане воде. То откриће предлаже да не само што ови млазеви долазе из џепова течне воде, већ и да је та течна вода у додиру са стеном. То је случајност која би могла да обезбеди хемијску енергију и хемијске састојке потребне за одржавање живота.
So we are very encouraged by these results. And we are much more confident now than we were two years ago that we might indeed have on this moon, under the south pole, an environment or a zone that is hospitable to living organisms. Whether or not there are living organisms there, of course, is an entirely different matter. And that will have to await the arrival, back at Enceladus, of the spacecrafts, hopefully some time in the near future, specifically equipped to address that particular question. But in the meantime I invite you to imagine the day when we might journey to the Saturnine system, and visit the Enceladus interplanetary geyser park, just because we can.
Дакле, веома смо охрабрени овим резултатима. Много смо сигурнији сада него што смо били пре две године да можда, заиста на овом месецу, испод овог јужног пола имамо средину или зону која је гостопримива живим организмима. Да ли тамо има или нема живих организама, је наравно, потпуно друга ствар. То ће морати да сачека повратак летелице на Енцелад, надамо се у скоријој будућности, посебно опремљеној да се суочи са тим питањем. Али у међувремену вас позивам да замислите дан када ћемо можда путовати у Сатурнов систем и посетити интерпланетарни гејзир парк звани Енцелад, само зато што то можемо.
Thank you.
Хвала вам.
(Applause)
(Аплауз)