Feathers are some of the most remarkable things ever made by an animal. They are gorgeous in their complexity, delicate in their construction, and yet strong enough to hold a bird thousands of feet in the air. Like all things in nature, feathers evolved over millions of years into their modern form. It could be hard to imagine how this could have happened. After all, what did the intermediate forms look like? What good is half a wing, festooned with half-feathers? Thanks to science, we now know that birds are living dinosaurs. You can see the kinship in their skeletons. Certain dinosaurs share some anatomical details with birds found in no other animals, such as wish bones. And in the late 1990s, paleontologists started digging up some compelling support for that idea: dinosaurs with bits of feathers still preserved on their bodies. Since then, scientists have found dozens of species of dinosaurs with remnants of feathers. Some were as small as pigeons, and some were the size of a school bus. If you look at how they are related on a family tree, the evolution of feathers doesn't seem quite so impossible. The most distant feathered relatives of birds had straight feathers that looked like wires. Then these wires split apart, producing simple branches. In many dinosaur lineages, these simple feathers evolved into more intricate ones, including some that we see today on birds. At the same time, the feathers spread across the bodies of dinosaurs, turning from sparse patches of fuzz into dense plumage, which even extended down to their legs. A few fossils even preserved some of the molecules that give feathers color. They reveal a beautiful range of colors: glossy, dark plumage, reminiscent of crows, alternating strips of black and white, or splashes of bright red. Some dinosaurs had high crests on their heads, and others had long, dramatic tail feathers. Now, none of these dinosaurs could use their feathers to fly - their arms were too short and the rest of their bodies were far too heavy. But, birds don't just use feathers to fly. A woodcock uses feathers to blend in perfectly with its forest backdrop. An ostrich stretches its wings over its nest to shade its young. A peacock displays its magnificent tail feathers to attract peahens. Feathers could have served these functions for dinosaurs too. Exactly how feathered dinosaurs took flight is still a bit of a mystery. But if a small-feathered dinosaur flapped its arms as it ran up an incline, its feathers would have provided extra lift to help it run faster. This accident of physics might have led to the evolution of longer dinosaur arms, which would let them run faster and even leap short distances through the air. Eventually, their arms stretched out into wings. Only then, perhaps 50 million years after the first wiry feathers evolved, did feathers lift those dinosaurs into the sky.
Пердувите се највпечатливите работи некогаш направени од животно. Тие се прекрасно комплексни, со деликатна конструкција, но доволно силни да одржуваат птица неколку стотици метри во небото. Како сите нешта во природата пердувите еволуирале во текот на милиони години во нивната сегашна форма. Тешко е да се замисли како тоа се случило. Како изгледале средишните форми? За што служи половина крило украсено со половина пердуви? Благодарение на науката знаеме дека птиците се живи диносауруси. Сличностите можат да се видат во нивните скелети. Одредени диносауруси имаат анатомски сличности со птиците кои ги нема во други животни, како коската фуркула. Во подоцнежните 1990 години палеонтолозите почнаа да ископуваат убедлива подршка за таа идеа: диносауруси со парчинња пердуви зачувани на нивните тела. Оттогаш научниците имаат најдено десетици видови диносауруси со остатоци од пердуви. Некои со големина на гулаб, а некои со големина на автобус. Ако погледнеме како се роднински поврзани, еволуцијата на перудвите не изгледа толку невозможна. Најдалечните роднини со пердуви на птиците имале прави пердуви со налик на жици. Потоа овие жици се разделиле формирале едноставни гранки. Кај многу диносауруски лози овеи едноставни пердуви евоулирале во покмплицирани пердуви, вклучувајќи и некои што и денес ги има кај птиците. Итовремено пердувите се прошириле низ целото тело на диносаурусите, со што ретката бушавост се претворила во густи перја кои се протегале дури и до нивните нозе. Кај некои фосили зачувани се и молекулите што им давале боја на пердувите. Тие откриваат прекрасна палета на бои: сјајни, темни перја, слични како чавките, наизменични црно-бели ленти, или светло црвени делови. Некои диносауруси имале „круна“ од перја на главите, а други имале догли, драматични пердуви на опашката. Но ниту еден од овие диносауруси не можел да ги користи пердувите да лета - рацете им биле премногу кратки, а телата премногу големи. Но птиците не ги користат пердувите само за летање. Шумската шлука ги користи пердувите за совршено да се вклопи во шумата. Нојот ги растенува крилјата над гнездото да им држи сенка на младенчињата. Паунот ги покажува преубавите перја за да привлече женка. Можеби пердувите ги имале овие функции и за диносаурусите. Како полетале пердувестите диносауруси сеуште е мистерија. Но ако мал пердувест дуиносаурус павтал со рацете додека трчал по нагорнина, можеби пердувите пружале дополнитлно подигнување за да трча побрзо. Оваа случајност на физика можеби причинила еволуција на подолги раце на диносаурусите што им дозволило да трчаат побрзо и дури да прескокнуваат мали растојанија. Со време, рацете им се издолжиле во крилја Дури тогаш, можеби после 50 милиони години по еволуцијата на првите пердуви, истите им дозволите на диносаурусите да полетаат.