Hi. My name is Cameron Russell, and for the last little while, I've been a model. Actually, for 10 years. And I feel like there's an uncomfortable tension in the room right now because I should not have worn this dress.
Здраво. Јас сум Камерон Расел, и во последно време сум модел. Всушност, веќе 10 години. Чувствувам непријатна напнатост во просторијава сега,
(Laughter)
затоа што не требаше да го облечам овој фустан. (Смеа)
So luckily, I brought an outfit change. This is the first outfit change on the TED stage, so you guys are pretty lucky to witness it, I think. If some of the women were really horrified when I came out, you don't have to tell me now, but I'll find out later on Twitter.
За среќа, донесов облека за преоблекување. Ова е првото преоблекување на облека на сцената на ТЕД, па, мислам дека имате доста среќа што можете да го проследите тоа. Доколку некои од жените беа навистина ужаснати кога излегов, не мора да ми го кажете тоа сега, но ќе дознаам подоцна на Твитер.
(Laughter)
(Смеа)
I'd also note that I'm quite privileged to be able to transform what you think of me in a very brief 10 seconds. Not everybody gets to do that. These heels are very uncomfortable, so good thing I wasn't going to wear them. The worst part is putting this sweater over my head, because that's when you'll all laugh at me, so don't do anything while it's over my head. All right.
Исто така, би сакала да забележам дека сум доста привилегирана поради тоа што можам да го променам вашето мислење за мене во помалку од 10 секунди. Не добива секој таква можност. Овие потпетици се многу неудобни, па добро е што не мислев да ги носам. Најлошиот дел е провлекувањето на овој џемпер преку мојата глава, затоа што тоа е моментот кога ќе ми се смеете, па не правете ништо додека не го облечам. Во ред.
So, why did I do that? That was awkward.
Па, зошто го направив тоа? Беше чудно.
(Laughter)
Па добро,
Well --
(Laughter)
Hopefully not as awkward as that picture. Image is powerful, but also, image is superficial. I just totally transformed what you thought of me, in six seconds. And in this picture, I had actually never had a boyfriend in real life. I was totally uncomfortable, and the photographer was telling me to arch my back and put my hand in that guy's hair. And of course, barring surgery, or the fake tan that I got two days ago for work, there's very little that we can do to transform how we look, and how we look, though it is superficial and immutable, has a huge impact on our lives.
се надевам дека не беше толку чудно како ова на сликава. Впечатокот е моќен, но исто така, впечатокот е површен. Јас само што го променив вашето мислење за мене во шест секунди. На оваа слика, јас, всушност и никогаш сум немала момче во вистинскиот живот. Многу ми беше неудобно, а фотографот ми велеше да го истакнам грбот и да ја ставам мојата рака во косата на дечкото. И секако, освен со операции, или со лажниот тен кој го добив два дена претходно поради работата, постојат многу малку работи кои можеме да ги направиме за да го промениме нашиот изглед и тоа како изгледаме, иако тоа е површно и непроменливо, сепак, има големо влијание врз нашите животи.
So today, for me, being fearless means being honest. And I am on this stage because I am a model. I am on this stage because I am a pretty, white woman, and in my industry, we call that a sexy girl. I'm going to answer the questions that people always ask me, but with an honest twist.
Денес, за мене, да се биде бестрашен значи да се биде искрен. А јас сум на оваа сцена затоа што сум модел. Јас сум на оваа сцена затоа што сум убава, бела жена, а, во мојата индустрија, ние го нарекуваме тоа „секси девојка“. Ќе одговорам на прашањата кои луѓето постојано ме прашуваат, но, на искрен начин.
So the first question is, how do you become a model? I always just say, "Oh, I was scouted," but that means nothing. The real way that I became a model is I won a genetic lottery, and I am the recipient of a legacy, and maybe you're wondering what is a legacy. Well, for the past few centuries we have defined beauty not just as health and youth and symmetry that we're biologically programmed to admire, but also as tall, slender figures, and femininity and white skin. And this is a legacy that was built for me, and it's a legacy that I've been cashing out on. And I know there are people in the audience who are skeptical at this point, and maybe there are some fashionistas who are like, "Wait. Naomi. Tyra. Joan Smalls. Liu Wen." And first, I commend you on your model knowledge. Very impressive.
Првото прашање е: „Како се станува модел?“ А, јас секогаш велам, „Ох, ме открија.“, но тоа не значи ништо. Вистинскиот начин на кој станав модел, е тој што победив на генетичката лотарија, и сум добитник на наследство. А, вие можеби се прашувате што е тоа „наследство“? Па, во последните неколку векови, ние ја дефинираме убавината, не само како здравје и младост и симетрија на кои сме биолошки програмирани да се воодушевуваме, туку, исто така и како високи, слаби фигури, окарактеризирани со женственост и бела кожа. А тоа е наследството кое е изградено за мене и кое јас ќе го продолжам. Знам дека постојат луѓе во публиката кои се скептични во врска со ова, а можеби и постојат некои следбеници на модата, кои си велат, „Чекај малку. Наоми, Тајра, Џоен Смолс, Лу Вен...“ Прво, ви честитам на вашето познавање на моделите. Доста импресивно.
(Laughter)
(Смеа)
But unfortunately, I have to inform you that in 2007, a very inspired NYU Ph.D. student counted all the models on the runway, every single one that was hired, and of the 677 models that were hired, only 27, or less than four percent, were non-white.
Но, за жал, морам да ве известам дека во 2007., доста инспиративен студент на докторски науки на Универзитетот на Њујорк, ги изброи сите модели на пистата, секој модел кој беше најмен и од сите 677 модели кои беа најмени, само 27, или помалку од 4%, не беа бели.
The next question people always ask is, "Can I be a model when I grow up?" And the first answer is, "I don't know, they don't put me in charge of that." But the second answer, and what I really want to say to these little girls is, "Why? You know? You can be anything. You could be the President of the United States, or the inventor of the next Internet, or a ninja cardiothoracic surgeon poet, which would be awesome, because you'd be the first one."
Следното прашање кое луѓето секогаш ме прашуваат е: „Може ли и јас да бидам модел кога ќе пораснам?“ А мојот прв одговор е: „Не знам, не сум јас одговорна за тоа.“ Но, мојот втор одговор, и тоа што навистина сакам да им го кажам на овие малечки девојчиња е: „Зошто? Знаете... можете да бидете било што. Можете да бидете претседател на САД, или изумителот на следниот Интернет, или нинџа-кардио-торакален-хирург-поет, што би било неверојатно, затоа што би биле првиот.“
(Laughter)
(Смеа)
If, after this amazing list, they still are like, "No, no, Cameron, I want to be a model," well, then I say, "Be my boss." Because I'm not in charge of anything, and you could be the editor in chief of American Vogue or the CEO of H&M, or the next Steven Meisel. Saying that you want to be a model when you grow up is akin to saying that you want to win the Powerball when you grow up. It's out of your control, and it's awesome, and it's not a career path.
Доколку и покрај овој неверојатен список, тие сѐ уште ми велат: „Не, не, Камерон, сакам да бидам модел!“ тогаш им велам: „Биди мојот шеф.“ Затоа што јас не сум задолжена за ништо, а ти можеш да бидеш главниот уредник на американскиот „Вог“, или главниот извршен директор на „Ејч енд ем“, или следниот Стивен Мејзел. Велејќи дека сакаш да бидеш модел кога ќе пораснеш, е исто што и да велиш дека сакаш да освоиш на лотарија кога ќе пораснеш. Тоа е надвор од твојата контрола, и е прекрасно, но, не е работа од која можеш да изградиш кариера.
I will demonstrate for you now 10 years of accumulated model knowledge, because unlike cardiothoracic surgeons, it can just be distilled right now. So, if the photographer is right there, the light is right there, like a nice HMI, and the client says, "We want a walking shot," this leg goes first, nice and long, this arm goes back, this arm goes forward, the head is at three quarters, and you just go back and forth, just do that, and then you look back at your imaginary friends, 300, 400, 500 times.
Сега, ќе ви претставам 10 години од насобраното знаење за модели, затоа што, за разлика од тоа на кардио-торакалните хирурзи, може да биде дестилирано во ... токму сега. Значи, ако фотографот е тука, а светлото е тука, а, клиентот вели: „Камерон, сакаме кадар каде чекориш.“ тогаш, оваа нога оди прва, фина и долга, оваа рака оди назад, оваа рака оди напред, главата е свртена за три четвртини, а вие само одите напред-назад, го правите само тоа, и погледнувате назад кон своите замислени пријателчиња, некои 300, 400, 500 пати. (Смеа)
(Laughter)
It will look something like this.
Тоа би изгледало слично на ова. (Смеа)
(Laughter)
Hopefully less awkward than that one in the middle. That was -- I don't know what happened there.
Се надевам помалку чудно отколку тоа во средината. Тоа беше... не знам што се случи тука.
Unfortunately, after you've gone to school, and you have a résumé and you've done a few jobs, you can't say anything anymore, so if you say you want to be the President of the United States, but your résumé reads, "Underwear Model: 10 years," people give you a funny look.
За жал, откако веќе сте посетувале училиште, имате резиме и сте изработиле неколку работи, веќе не можете ништо да кажете, па доколку кажете дека сакате да станете претседател на САД, а во вашето резиме пишува: „Модел за долна облека, 10 години“ луѓето ве гледаат чудно.
The next question is, "Do they retouch all the photos?" And yeah, they pretty much retouch all the photos, but that is only a small component of what's happening. This picture is the very first picture that I ever took, and it's also the very first time that I had worn a bikini, and I didn't even have my period yet. I know we're getting personal, but I was a young girl. This is what I looked like with my grandma just a few months earlier. Here's me on the same day as this shoot. My friend got to come. Here's me at a slumber party a few days before I shot French Vogue. Here's me on the soccer team and in V Magazine. And here's me today. And I hope what you're seeing is that these pictures are not pictures of me. They are constructions, and they are constructions by a group of professionals, by hairstylists and makeup artists and photographers and stylists and all of their assistants and pre-production and post-production, and they build this. That's not me.
Следното прашање, кое луѓето секогаш ме прашуваат е: „Дали ги ретушираат сите фотографии?“ Да, ги ретушираат речиси сите фотографии, но тоа е само мал дел од тоа што се случува. Оваа фотографија е првата која некогаш ја имам направено, а исто така, тука за прв пат носев бикини, а сѐ уште немав добиено. Знам дека станува доста личнo, но јас бев мало девојче. Тука можете да видите како изледав со мојата баба, само неколку месеци претходно. Тука сум јас на истиот ден како и на оваа фото-сесија. Мојата пријателка дојде со мене. Тука сум јас на забава со преспивање неколку дена пред да се сликам за францускиот „Вог“. Тука сум јас во фудбалскиот тим и во „Ви Магазин“. А, тука сум јас денес. Се надевам дека тоа што го гледате е тоа дека овие фотографии не се мои. Тие се конструкции, конструкции направени од страна на група професионалци, фризери, шминкери, фотографи и стилисти и сите нивни асистенти и пред-продукција, и пост-продукција, тие го имаат изградено ова. Тоа не сум јас. Во ред, следното прашање кое луѓето секогаш ми го поставуваат е:
Okay, so the next question people always ask me is, "Do you get free stuff?"
„Дали добиваш бесплатни работи?“
(Laughter)
Имам премногу потпетици високи 20см кои никогаш не стигнувам да ги носам,
I do have too many 8-inch heels which I never get to wear, except for earlier, but the free stuff that I get is the free stuff that I get in real life, and that's what we don't like to talk about.
освен тие пред малку, но, бесплатните работи кои ги добивам се бесплатните работи кои ги добивам во вистинскиот живот, а тоа е она за кое не сакаме да зборуваме.
I grew up in Cambridge, and one time I went into a store and I forgot my money and they gave me the dress for free. When I was a teenager, I was driving with my friend who was an awful driver and she ran a red and of course, we got pulled over, and all it took was a "Sorry, officer," and we were on our way. And I got these free things because of how I look, not who I am, and there are people paying a cost for how they look and not who they are.
Пораснав во Кембриџ, и еднаш отидов во продавница, а ги заборавив моите пари, па ми го дадоа фустанот бесплатно. Кога бев тинејџерка, се возев со мојата другарка која беше ужасен возач, помина на црвено и секако нѐ застанаа, а, сѐ што беше потребно, беше едно „Жал ми е, полицаецу“, за тој да не пушти. Ги добивам сите овие бесплатни работи поради тоа како изгледам, а не поради тоа која сум, додека постојат луѓе кои ја плаќаат цената за тоа како тие изгледаат, а не за тоа кои се.
I live in New York, and last year, of the 140,000 teenagers that were stopped and frisked, 86% of them were black and Latino, and most of them were young men. And there are only 177,000 young black and Latino men in New York, so for them, it's not a question of, "Will I get stopped?" but "How many times will I get stopped? When will I get stopped?" When I was researching this talk, I found out that of the 13-year-old girls in the United States, 53% don't like their bodies, and that number goes to 78% by the time that they're 17.
Живеам во Њујорк и минатата година од 140.000 тинејџери кои биле застанати и претресени, 86% беа црни и латино, и поголемиот дел од нив беа млади момчиња. А има само 177.000 млади црни и латино мажи во Њујорк, па, за нив прашањето не е: „Дали ќе ме запрат?“, туку, „Колку пати ќе ме запрат? Кога ќе ме запрат?“ Кога истражував за овој говор, дознав дека од 13 годишните девојчиња во САД, 53% не го сакаат своето тело. Додека, тој број се зголемува до 78% до времето кога ќе наполнат 17.
So, the last question people ask me is, "What is it like to be a model?" And I think the answer that they're looking for is, "If you are a little bit skinnier and you have shinier hair, you will be so happy and fabulous." And when we're backstage, we give an answer that maybe makes it seem like that. We say, "It's really amazing to travel, and it's amazing to get to work with creative, inspired, passionate people." And those things are true, but they're only one half of the story, because the thing that we never say on camera, that I have never said on camera, is, "I am insecure." And I'm insecure because I have to think about what I look like every day. And if you ever are wondering, "If I have thinner thighs and shinier hair, will I be happier?" you just need to meet a group of models, because they have the thinnest thighs, the shiniest hair and the coolest clothes, and they're the most physically insecure women probably on the planet.
Така, последното прашање кое луѓето ми го поставуваат е: „Како е да се биде модел?“ Мислам дека одговорот кој тие го бараат е: „Ако сте малку послабички и имате сјајна коса, ќе се чувствувате многу среќно и извонредно.“ Кога сме зад сцената, ние даваме одговори од кои можеби се чини дека е така. Ние велиме: „Прекрасно е да се патува, и прекрасно е да се работи со луѓе кои се креативни, кои инспирираат и се посветени на својата работа.“ Тие работи се вистинити, но ја преставуваат само едната половина од приказната, затоа што, тоа што никогаш не го кажуваме пред камера, тоа што јас никогаш го немам кажано пред камера, е: „Јас сум несигурна.“ Јас сум несигурна бидејќи морам да мислам на тоа како изгледам секој ден. И доколку некогаш се прашувате, „Ако имам потенки бутови и посјајна коса, ќе бидам ли посреќна?“ тогаш, морате да запознаете група модели, затоа што тие ги имаат најтенките бутови и најсјајната коса и најубавата облека, но и покрај тоа, тие веројатно се физички најнесигурните жени на планетата.
When I was writing this talk, I found it very difficult to strike an honest balance, because on the one hand, I felt very uncomfortable to come out here and say, "Look I've received all these benefits from a deck stacked in my favor," and it also felt really uncomfortable to follow that up with, "and it doesn't always make me happy." But mostly it was difficult to unpack a legacy of gender and racial oppression when I am one of the biggest beneficiaries.
Па, кога го пишував овој говор, ми беше доста тешко да постигнам искрена рамнотежа, затоа што од една страна, се чувствував доста непријатно да дојдам тука и да речам: „Гледајте, ги имам сите овие придобивки поради шпилот карти поделен во моја корист.“ но, исто така, се чувствував доста непријатно да го проследам тоа со: „Не секогаш тоа ме прави среќна.“ Но, најмногу од сѐ, ми беше тешко да го претставам наследството на полова и расна обесправеност, кога јас сум една од тие кои најмногу добиваат со тоа.
But I'm also happy and honored to be up here and I think that it's great that I got to come before 10 or 20 or 30 years had passed and I'd had more agency in my career, because maybe then I wouldn't tell the story of how I got my first job, or maybe I wouldn't tell the story of how I paid for college, which seems so important right now.
Но, јас сум среќна и почестена што сум тука и сметам дека е одлично што имав можност да дојдам пред да поминат 10, 20 или 30 години, кога би поминал поголем дел од мојата кариера, затоа што тогаш, можеби и не би ја раскажала приказната за тоа како ја добив мојата прва работа, или можеби не би ја раскажала приказната за тоа како платив за школување, што се чини доста важно во моментов.
If there's a takeaway to this talk, I hope it's that we all feel more comfortable acknowledging the power of image in our perceived successes and our perceived failures.
Доколку постои некој заклучок од овој говор, се надевам дека тоа е што сите се чувствуваме попријатно да ја признаеме моќта на впечатокот на нашите забележани успеси и нашите забележани неуспеси.
Thank you.
Ви благодарам. (Аплауз)
(Applause)