I want to start off by saying, Houston, we have a problem. We're entering a second generation of no progress in terms of human flight in space. In fact, we've regressed. We stand a very big chance of losing our ability to inspire our youth to go out and continue this very important thing that we as a species have always done. And that is, instinctively we've gone out and climbed over difficult places, went to more hostile places, and found out later, maybe to our surprise, that that's the reason we survived. And I feel very strongly that it's not good enough for us to have generations of kids that think that it's OK to look forward to a better version of a cell phone with a video in it. They need to look forward to exploration; they need to look forward to colonization; they need to look forward to breakthroughs. We need to inspire them, because they need to lead us and help us survive in the future.
Сакам да почнам со изреката, Хјустон имаме проблем. Влегуваме во втора генерација без прогрес во однос на човечкиот лет во вселената. Всушност, имаме регресирано. Испречени сме пред голема шанса да ја изгубиме способноста да ја инспирираме нашата младина да оди и да ја продолжи оваа битна задача која ние како вид секогаш сме ја извршувале. А тоа е, инстинктивно сме излегувале и преминувале преку тешки места, сме оделе на уште посурови места, и откривајќи подоцна, можеби и со изненадување, дека тоа е причината заради која сме преживеале. Сериозно мислам дека не е доволно добро за нас да имаме генерации на деца кои мислат дека е во ред да се надеваат на подобра верзија на мобилен телефон со можност за видео. Тие треба да се надеваат на истражување, треба да се надеваат на колонизација, да се надеваат на нови достигнувања. Треба... Ние треба да ги инспирираме, затоа што тие треба да не водат и да ни помогнат да преживееме во иднината.
I'm particularly troubled that what NASA's doing right now with this new Bush doctrine to -- for this next decade and a half -- oh shoot, I screwed up. We have real specific instructions here not to talk about politics.
Посебно ме вознемирува тоа што НАСА го прави во моментов со новата доктрина на Буш да -- за следната деценија и пол -- опс, се зафркнав. Имаме конкретни инструкции дека не треба да зборуваме за политика.
(Laughter)
(смеа)
What we're looking forward to is --
Она на што се надеваме е --
(Applause)
(Аплауз)
what we're looking forward to is not only the inspiration of our children, but the current plan right now is not really even allowing the most creative people in this country -- the Boeing's and Lockheed's space engineers -- to go out and take risks and try new stuff. We're going to go back to the moon ... 50 years later? And we're going to do it very specifically planned to not learn anything new. I'm really troubled by that. But anyway that's -- the basis of the thing that I want to share with you today, though, is that right back to where we inspire people who will be our great leaders later. That's the theme of my next 15 minutes here. And I think that the inspiration begins when you're very young: three-year-olds, up to 12-, 14-year-olds. What they look at is the most important thing.
она на што се надеваме не е само инспирација за нашите деца туку тековниот план не им дозволува вистински на најкреативните луѓе во земјата -- луѓе како Боинговите или Локидовите вселенски инжинери да излезат, да преземат ризици и да пробаат нови работи. Ќе одиме повторно на месечината -- 50 години подоцна ?! и ќе го направиме со специфичен план да не научиме ништо ново. Тоа многу ме вознемирува. Како и да е тоа е -- Основата на поентата што сакам да ја споделам со вас денеска, иако, тоа е поврзано со она како ги инспирираме луѓето кои ќе бидат нашите водачи понатаму. Тоа е темата на моите следни 15 минути овде. Јас мислам дека инспирацијата почнува уште кога си многу млад: на 3 години, па се до 12 или 14 години. Она што ние -- она што тие можат да се угледаат е најважното нешто.
Let's take a snapshot at aviation. And there was a wonderful little short four-year time period when marvelous things happened. It started in 1908, when the Wright brothers flew in Paris, and everybody said, "Ooh, hey, I can do that." There's only a few people that have flown in early 1908. In four years, 39 countries had hundreds of airplanes, thousand of pilots. Airplanes were invented by natural selection. Now you can say that intelligent design designs our airplanes of today, but there was no intelligent design really designing those early airplanes. There were probably at least 30,000 different things tried, and when they crash and kill the pilot, don't try that again. The ones that flew and landed OK because there were no trained pilots who had good flying qualities by definition. So we, by making a whole bunch of attempts, thousands of attempts, in that four-year time period, we invented the concepts of the airplanes that we fly today. And that's why they're so safe, as we gave it a lot of chance to find what's good. That has not happened at all in space flying. There's only been two concepts tried -- two by the U.S. and one by the Russians.
Ајде да направиме пресек на авијацијата. имаше прекрасен краток четиригодишен период кога чудесни нешта се случија. Почна во 1908, кога браќата Рајт полетаа во Париз, и сите рекоа, „Охо, еј и јас го можам тоа.„ Имаше само неколку луѓе што имаа летано во раната 1908. За само 4 години, 39 земји имаа стотици авиони, илјадници пилоти. Авионите се измислуваа со природна селекција. Денес може да се каже дека користиме интелигентен дизајн на авионите, но на времето немаше вистински интелигентен дизајн за првите авиони. Веројатно беа пробани над 30,000 различни можности, и ако притоа се урнеа и го убиеа пилотот, таквиот приод се отфрлаше. Оние кои ќе летаа и ќе слетаа во ред, бидејќи немаше тренирани пилоти, имаа добри летачки квалитети по дефиниција. Така ние, правејќи цел куп обиди, илјадници обиди, во тој четири-годишен период, ги развивме концептите за авионите кои ги летаме денеска. И токму затоа се толку безбедни, бидејќи имавме многу можности да откриеме што е добро. Ова се нема случено воопшто со вселенските летала. Досега имаме пробано само два концепти -- два од Соединетите Држави и еден од Русите.
Well, who was inspired during that time period? Aviation Week asked me to make a list of who I thought were the movers and shakers of the first 100 years of aviation. And I wrote them down and I found out later that every one of them was a little kid in that wonderful renaissance of aviation. Well, what happened when I was a little kid was -- some pretty heavy stuff too. The jet age started: the missile age started. Von Braun was on there showing how to go to Mars -- and this was before Sputnik. And this was at a time when Mars was a hell of a lot more interesting than it is now. We thought there'd be animals there; we knew there were plants there; the colors change, right? But, you know, NASA screwed that up because they've sent these robots and they've landed it only in the deserts.
И, кој беше инспириран за време на тој временски период? Aviation Week ме замоли да направам список на оние луѓе што според мене биле движечка сила во првите 100 години на авијацијата. Јас ги напишав, и подоцна открив дека секој од нив бил мало дете во тоа време на ренесанса на авијацијата. на пример, што се случуваше кога јас бев мало дете -- некои исто така доста битни работи. добата на млазни мотори започна, и времето на проектили. Фон Браун беше тука покажувајќи како да одиме на Марс -- и сето ова беше пред Спутник. А ова беше време кога Марс беше многу поинтересен отколку што е сега. Мислевме дека ќе има животни , сигурни бевме дека има растенија, се менуваа боите, зарем не? Но, знаете, НАСА ни ја зафркна сликата бидејќи ги пратија оние роботи и тие слетаа само во пустините.
(Laughter)
(Смеа)
If you look at what happened -- this little black line is as fast as man ever flew, and the red line is top-of-the-line military fighters and the blue line is commercial air transport. You notice here's a big jump when I was a little kid -- and I think that had something to do with giving me the courage to go out and try something that other people weren't having the courage to try. Well, what did I do when I was a kid? I didn't do the hotrods and the girls and the dancing and, well, we didn't have drugs in those days. But I did competition model airplanes. I spent about seven years during the Vietnam War flight-testing airplanes for the Air Force. And then I went in and I had a lot of fun building airplanes that people could build in their garages. And some 3,000 of those are flying. Of course, one of them is around the world Voyager. I founded another company in '82, which is my company now. And we have developed more than one new type of airplane every year since 1982. And there's a lot of them that I actually can't show you on this chart.
Ако погледнете што се случи -- оваа мала црна линија е најбрзо што човекот било кога летал, а црвената линија е на најдобрите воени ловци и сината линија е комерцијалниот воздушен транспорт. Ќе забележите овде има голем скок. Кога бев мало дете -- и мислам дека тоа имаше влијание за да ја имам храброста да излезам и да се обидам нешто за кое другите луѓе немаа храброст да го пробаат. па добро, што правев кога бев дете ? Не се занесував со брзи коли, и девојки и танцување. исто така, тогаш не ги имавме сите овие дроги. Но, затоа се натпреварував со модели на авиони. Поминав околу седум години за време на Виетнамската војна тестирајќи авиони за военото воздухопловство. И тогаш отидов понатаму и многу се забавував со изработка на авиони кои луѓето можеа да ги изградат во своите гаражи. Некои 3,000 од овие летаат денес. Се разбира, еден од нив е Војаџер. Основав друга компанија во ’82, која е сега моја компанија. Ние произведуваме по еден нов тип на авион годишно од 1982-та. Многу од нив всушност и не можам да ви ги прикажам на оваа карта.
The most impressive airplane ever, I believe, was designed only a dozen years after the first operational jet. Stayed in service till it was too rusty to fly, taken out of service. We retreated in '98 back to something that was developed in '56. What? The most impressive spaceship ever, I believe, was a Grumman Lunar Lander. It was a -- you know, it landed on the moon, take off of the moon, didn't need any maintenance guys -- that's kind of cool. We've lost that capability. We abandoned it in '72. This thing was designed three years after Gagarin first flew in space in 1961. Three years, and we can't do that now. Crazy.
Најимпресивниот авион кој било кога постоел, мислам, дека беше дизајниран само 12-ина години по првиот оперативен млазен авион. Остана во служба се додека не беше премногу зарѓан да лета, и тогаш го повлекоа од служба. Во 98-ата се вративме на нешто што било развиено во 56-тата. Што?! Мислам дека најимпресивното вселенско летало на сите времиња е Груман Лунар Лендерот. Тој беше -- знаете, слета на месечината, полета од месечината, не му беа потребни дечки за одржување -- тоа е баш кул. Сме ја изгубиле таа способност. Ја напуштивме во 72-та Ова беше дизајнирано 3 години по првиот вселенски лет на Гагарин во 1961-та. Три години, и денес не можеме да го направиме тоа.
Talk very briefly about innovation cycles, things that grow, have a lot of activity; they die out when they're replaced by something else. These things tend to happen every 25 years. 40 years long, with an overlap. You can put that statement on all kinds of different technologies. The interesting thing -- by the way, the speed here, excuse me, higher-speed travel is the title of these innovation cycles. There is none here. These two new airplanes are the same speed as the DC8 that was done in 1958. Here's the biggie, and that is, you don't have innovation cycles if the government develops and the government uses it. You know, a good example, of course, is the DARPA net. Computers were used for artillery first, then IRS. But when we got it, now you have all the level of activity, all the benefit from it. Private sector has to do it. Keep that in mind. I put down innovation -- I've looked for innovation cycles in space; I found none.
Лудо! Ќе говорам многу кратко за иновациските циклуси, за работите кои растат, имаат многу активност, и изумираат кога ќе бидат заменети со нешто друго. Овие работи тежнеат да се случуваат секои 25 години, во траење на 40 години, со препокривање. Ова важи за многу други технологии. Интересната работа тука -- патем, овде брзината, извинете, патувањето со висока брзина, е насловот на овие иновациски циклуси. Овде веќе нема ништо. Овие два нови авиони се со иста брзина како и ДЦ8 кој беше произведен 1958-та. Ова е битното, а тоа е, не можете да имате иновациски циклуси ако владата е таа што го развива и го користи. Знаете, добар пример е, се разбира, мрежата DARPA. Компјутерите беа прво користени за артилеријата, а потоа за даночните служби. Но кога ние ги добивме, се јавија активности на сите нивои, и ја уживаме сета корист. Приватниот сектор мора да го направи тоа. Имајте го тоа на ум. Ја разгледував иновацијата -- ги барав иновациските циклуси во вселената, и не најдов ниеден.
The very first year, starting when Gagarin went in space, and a few weeks later Alan Shepherd, there were five manned space flights in the world -- the very first year. In 2003, everyone that the United States sent to space was killed. There were only three or four flights in 2003. In 2004, there were only two flights: two Russian Soyuz flights to the international manned station. And I had to fly three in Mojave with my little group of a couple dozen people in order to get to a total of five, which was the number the same year back in 1961. There is no growth. There's no activity. There's no nothing.
Во првата година, започнувајќи кога Гагарин отиде во вселената, и неколку недели подоцна кога Алан Шепард леташе, имаше 5 човечки вселенски летови во светот; веќе во првата година. Во 2003, сите кои Соединетите Американски држави ги пратија во вселената, загинаа. Имаше само три или четири лета во 2003. Во 2004, имаше само два лета, обата на рускиот Сојуз до меѓународната вселенска станица. А јас морав да летам 3 пати во пустината Мохаве со мојата мала група од 20-ина луѓе со цел да дојдеме до вкупно пет лета, што беше ист со бројот на летови во 1961 година. Нема раст. нема активности. Нема ништо.
This is a picture here taken from SpaceShipOne. This is a picture here taken from orbit. Our goal is to make it so that you can see this picture and really enjoy that. We know how to do it for sub-orbital flying now, do it safe enough -- at least as safe as the early airlines -- so that can be done. And I think I want to talk a little bit about why we had the courage to go out and try that as a small company.
Оваа слика е направена од SpaceShipOne. Оваа слика е направена од орбита. Наша цел е да овозможиме да ја видите оваа слика и вистински да уживате во неа. Знаеме како да изведеме суб-орбитален лет сега, доволно безбедно -- барем онолку безбедно како првите авиопревозници - така да тоа може да се изведе. И мислам дека сакам да зборувам малку околу тоа зошто ја имавме храброста да го пробаме ова како мала компанија.
Well, first of all, what's going to happen next? The first industry will be a high volume, a lot of players. There's another one announced just last week. And it will be sub-orbital. And the reason it has to be sub-orbital is, there is not solutions for adequate safety to fly the public to orbit. The governments have been doing this -- three governments have been doing this for 45 years, and still four percent of the people that have left the atmosphere have died. That's -- You don't want to run a business with that kind of a safety record. It'll be very high volume; we think 100,000 people will fly by 2020. I can't tell you when this will start, because I don't want my competition to know my schedule. But I think once it does, we will find solutions, and very quickly, you'll see those resort hotels in orbit. And that real easy thing to do, which is a swing around the moon so you have this cool view. And that will be really cool. Because the moon doesn't have an atmosphere -- you can do an elliptical orbit and miss it by 10 feet if you want. Oh, it's going to be so much fun.
Но, најпрво, што ќе се случи наредно? Првата индустрија ќе биде со голем обем, многу играчи. Уште еден се најави веќе пред една недела. и сите ќе одат суб-орбитално. А причината зошто мора да е суб-орбитално е , бидејќи нема решенија за адекватна безбедност да ја носат јавноста во орбита. Тоа беше работа на владите -- 3 влади го правеа ова 45 години, и сеуште 4 проценти од луѓето кои ја напуштија атмосферата го загубија животот. Тоа ... Не може да се води бизнис со такво ниво на безбедност. Ќе има многу голем обем; сметаме дека 100,000 луѓе ќе летаат до 2020-та. Не можам да ви кажам кога ќе почне сето ова, бидејќи не сакам мојата конкуренција да го дознае мојот распоред. Но штом ќе почне, ќе најдеме решение. и многу брзо, ќе ги видите тие орбитални хотели. и онаа лесна работа, прелетот околу месечината за да ви пружи кул поглед. А тоа ќе биде вистински кул. Затоа што месечината нема атмосфера -- може да направите елиптична орбита и да пролетате на 3 метри височина ако сакате. Ох, ќе биде толку многу забавно.
(Laughter)
(Смеа)
OK. My critics say, "Hey, Rutan's just spending a lot of these billionaires' money for joyrides for billionaires. What's this? This is not a transportation system; it's just for fun." And I used to be bothered by that, and then I got to thinking, well, wait a minute. I bought my first Apple computer in 1978 and I bought it because I could say, "I got a computer at my house and you don't. 'What do you use it for?' Come over. It does Frogger." OK.
ОК. Моите критичари велат: „Еј, па Рутан само ги троши парите на многу милијардери, за забавни летови за нив. Што е ова? Ова не е транспортен систем, ова е само за забава.“ И ова ми пречеше едно време, но тогаш почнав да размислувам, почекај, си велам. Го купив мојот прв Apple компјутер во 1978-та и го купив бидејќи можев да кажам, „Јас имам компјутер дома а ти немаш. `За што го употребуваш?` Дојди кај мене. Ќе играме Фрогер.“ ОК.
(Laughter)
(Смеа)
Not the bank's computer or Lockheed's computer, but the home computer was for games. For a whole decade it was for fun -- we didn't even know what it was for. But what happened, the fact that we had this big industry, big development, big improvement and capability and so on, and they get out there in enough homes -- we were ripe for a new invention. And the inventor is in this audience. Al Gore invented the Internet and because of that, something that we used for a whole year -- excuse me -- a whole decade for fun, became everything -- our commerce, our research, our communication and, if we let the Google guys think for another couple weekends, we can add a dozen more things to the list. (Laughter) And it won't be very long before you won't be able to convince kids that we didn't always have computers in our homes. So fun is defendable.
Не се работи за компјутери во банките или на Локхид, домашните компјутери беа за игри. Цела деценија беа за забава -- не ни знаевме за што би ни користеле. Но што се случи, фактот што се разви оваа голема индустрија, голем развој, големи подобрувања и можности и така натаму, и беа раширени во доволно домови, бевме зрели за нова инвенција. и пронаоѓачот е во оваа публика. Ал Гор го измисли Интернетот и заради тоа што -- нешто што го користевме цела една година -- простете, цела една декада за забава, стана се, -- нашата економија, развој, нашата комуникација и, ако им дозволиме на Гугл дечките да размислуваат неколку викенди, ќе може да додадеме уште куп работи на списокот. И нема да треба уште многу време кога нема да може да ги убедиме децата дека не сме имале отсекогаш компјутер во нашите домови. Така да забавата е одбранлива.
OK, I want to show you kind of a busy chart, but in it is my prediction with what's going to happen. And in it also brings up another point, right here. There's a group of people that have come forward -- and you don't know all of them -- but the ones that have come forward were inspired as young children, this little three- to 15-year-old age, by us going to orbit and going to the moon here, right in this time period. Paul Allen, Elan Musk, Richard Branson, Jeff Bezos, the Ansari family, which is now funding the Russians' sub-orbital thing, Bob Bigelow, a private space station, and Carmack. These people are taking money and putting it in an interesting area, and I think it's a lot better than they put it in an area of a better cell phone or something -- but they're putting it in very -- areas and this will lead us into this kind of capability, and it will lead us into the next really big thing and it will allow us to explore. And I think eventually it will allow us to colonize and to keep us from going extinct.
Ок, сакам да ви прикажам доста исполнета слика, но во неа е моето предвидување што ќе се случува. и во неа исто така се спомнува уште една поента, еве тука. Има група на луѓе кои истапија напред -- не ги знаете сите нив -- но оние кои истапија биле инспирирани како мали деца, оние 3 до 15 годишници, со нашето одење во орбита и на месечината овде, токму во овој временски период. Пол Ален, Елан Муск, Ричард Брансон, Џеф Безос, Фамилијата Ансари, кои сега ја финансираат Руската суб-орбитална работа, Боб Бигелоу, приватна вселенска станица и Кармак Овие луѓе вложуваат пари во интересна област, и сметам дека е многу подобро отколку да ги вложат во развивање на подобар мобилен телефон или слично -- но ги даваат во многу [нејасно] области ама ова ќе ни овозможи такви способности, и ќе не доведе до новата голема работа и ќе ни дозволи да истражуваме. Сметам дека на крај ќе ни овозможи да колонизираме и ќе не заштити од изумирање.
They were inspired by big progress. But look at the progress that's going on after that. There were a couple of examples here. The military fighters had a -- highest-performance military airplane was the SR71. It went a whole life cycle, got too rusty to fly, and was taken out of service. The Concorde doubled the speed for airline travel. It went a whole life cycle without competition, took out of service. And we're stuck back here with the same kind of capability for military fighters and commercial airline travel that we had back in the late '50s.
Тие беа инспирирани од огромен прогрес. Но видете го напредокот што се случува после тоа. имав неколку примери овде. Воените ловци имаа -- воен ловец со највисоки перформанси беше SR71. Го премина целит животен циклус, беше многу рѓосан да лета, и го повлекоа од служба. Конкордот ја дуплираше брзината на авионското патување. го премина целиот животен циклус без конкуренција; го повлекоа од служба. И сега сме заглавени со истата способност за воени ловци и комерцијални авионски летови како што ги имавме во доцните 50-ти.
But something is out there to inspire our kids now. And I'm talking about if you've got a baby now, or if you've got a 10-year-old now. What's out there is there's something really interesting going to happen here. Relatively soon, you'll be able to buy a ticket and fly higher and faster than the highest-performance military operational airplane. It's never happened before. The fact that they have stuck here with this kind of performance has been, well, you know, you win the war in 12 minutes; why do you need something better? But I think when you guys start buying tickets and flying sub-orbital flights to space, very soon -- wait a minute, what's happening here, we'll have military fighters with sub-orbital capability, and I think very soon this. But the interesting thing about it is the commercial guys are going to go first. OK, I look forward to a new "capitalist's space race," let's call it.
Но сега има нешто таму што ќе ги инспирира нашите деца сега. И ви велам ако имате сега бебе, или ако имате 10-годишник. Она што се чувстува е дека нешто многу интересно ќе се случи. Релативно скоро, ќе може да купите билет и да летате повисоко и побрзо од најдобрите воени оперативни авиони. Тоа се нема случено претходно. Фактот што тие имаат заглавено со таквите перформанси е, па, знаете, ќе ја добиете војната за 12 минути, зошто ви треба нешто подобро ? Но мислам кога вие ќе почнете да купувате билети и да летате суб-орбитално во вселената, многу скоро -- причекајте една минута, што се случува ове, ќе имаме воени ловци со суб-орбитална способност , и мислам дека тоа ќе се случи многу скоро. Но она што е интересно е дека тоа ќе го стори првин комерцијалниот сектор. Ок, се радувам на новата капиталистичка вселенска трка, да ја наречеме.
You remember the space race in the '60s was for national prestige, because we lost the first two milestones. We didn't lose them technically. The fact that we had the hardware to put something in orbit when we let Von Braun fly it -- you can argue that's not a technical loss. Sputnik wasn't a technical loss, but it was a prestige loss. America -- the world saw America as not being the leader in technology, and that was a very strong thing. And then we flew Alan Shepherd weeks after Gagarin, not months or decades, or whatever. So we had the capability. But America lost. We lost. And because of that, we made a big jump to recover it.
Се сеќавате на вселенската трка во 60-тите , беше за национален престиж, бидејќи ги изгубиме првите два чекори. Технички, не ги изгубивме. Фактот што ја имавме опремата да ставиме нешто во орбита кога му дозволивме на Фон Браун да го лета, не може да велите дека е техничка изгубена трка. Спутник не беше техничка загуба, но беше загуба на престиж. Америка -- Светот не ја гледаше Америка како водач во технологијата, а тоа беше многу голема работа. и тогаш ние летавме со Алан Шепард неколку недели после Гагарин, не месеци или декади, или како и да е. Значи ја имавме способноста. Но Америка изгуби. Ние изгубивме. И заради тоа направивме голем скок да надополниме.
Well, again, what's interesting here is we've lost to the Russians on the first couple of milestones already. You cannot buy a ticket commercially to fly into space in America -- can't do it. You can buy it in Russia. You can fly with Russian hardware. This is available because a Russian space program is starving, and it's nice for them to get 20 million here and there to take one of the seats. It's commercial. It can be defined as space tourism. They are also offering a trip to go on this whip around the moon, like Apollo 8 was done. 100 million bucks -- hey, I can go to the moon. But, you know, would you have thought back in the '60s, when the space race was going on, that the first commercial capitalist-like thing to do to buy a ticket to go to the moon would be in Russian hardware? And would you have thought, would the Russians have thought, that when they first go to the moon in their developed hardware, the guys inside won't be Russians? Maybe it'll probably be a Japanese or an American billionaire? Well, that's weird: you know, it really is. But anyway, I think we need to beat them again.
Но, повторно, она што е интересно е дека изгубивме од Русите во првите неколку чекори. Не можете да купите билет комерцијално и да летате во вселената во Америка -- не можете да го сторите тоа. Може да го купите во Русија. Можете да летате со руска опрема. Ова е возможно бидејќи руската вселенска програма гладува, и е фино за нив да земат 20 милиони тука и таму за едно седиште. Комерцијално е, може да се дефинира како вселенски туризам. Тие исто така нудат патување за оној прелет околу месечината, како што направи Аполо 8. 100 милиони долари -- еј , можам да одам на месечината. Но, знаете, зарем ќе помислевте во 60-ите, кога се случуваше вселенската трка, дека првата комерцијална капиталистичка работа за купување на билет за месечината ќе биде со руска опрема ? и дали ќе помислевте, дали Русите ќе помислеа, дека кога првпат ќе отидат на месечината во опрема развиена од нив, дечките во неа нема да се Руси? Веројатно ќе биде јапонски или американски билионер? Па, тоа е чудно, знаете, навистина е. Но како и да е, мислам дека треба да ги победиме повторно.
I think what we'll do is we'll see a successful, very successful, private space flight industry. Whether we're first or not really doesn't matter. The Russians actually flew a supersonic transport before the Concorde. And then they flew a few cargo flights, and took it out of service. I think you kind of see the same kind of parallel when the commercial stuff is offered.
Она што мислам е, дека ќе видиме успешна, многу успешна приватна индустрија за вселенски летови. Дали ќе бидеме први или не, не е многу битно. Русите всушност летаа со суперсоничен транспортер пред Конкорд. и тогаш летаа неколку карго летови, и го повлекоа од служба. Мислам дека ја гледате истата паралела кога се нуди комерцијално истата работа.
OK, we'll talk just a little bit about commercial development for human space flight. This little thing says here: five times what NASA's doing by 2020. I want to tell you, already there's about 1.5 billion to 1.7 billion investment in private space flight that is not government at all -- already, worldwide. If you read -- if you Google it, you'll find about half of that money, but there's twice of that being committed out there -- not spent yet, but being committed and planned for the next few years. Hey, that's pretty big. I'm predicting, though, as profitable as this industry is going to be -- and it certainly is profitable when you fly people at 200,000 dollars on something that you can actually operate at a tenth of that cost, or less -- this is going to be very profitable. I predict, also, that the investment that will flow into this will be somewhere around half of what the U.S. taxpayer spends for NASA's manned spacecraft work. And every dollar that flows into that will be spent more efficiently by a factor of 10 to 15. And what that means is before we know it, the progress in human space flight, with no taxpayer dollars, will be at a level of about five times as much as the current NASA budgets for human space flight. And that is because it's us. It's private industry. You should never depend on the government to do this sort of stuff -- and we've done it for a long time. The NACA, before NASA, never developed an airliner and never ran an airline. But NASA is developing the space liner, always has, and runs the only space line, OK. And we've shied away from it because we're afraid of it. But starting back in June of 2004, when I showed that a little group out there actually can do it, can get a start with it, everything changed after that time.
ОК, ќе зборуваме само малку околу комерцијалниот развој за човечкиот вселенски лет Ова мала работа вели дека има пет пати повеќе од она што НАСА ќе го прави до 2020. Сакам да ви кажам, веќе има околу 1.5 до 1.7 билиони долари инвестиции во приватниот вселенски сектор, кои воопшто не се државни средства; Веќе, на светско ниво! Ако прочитате -- ако го прогуглате, ќе најдете околу половина од тие средства, но има двапати повеќе од тоа кои се ветени -- не се уште потрошени, но се ветени и планирани за следните неколку години. Еј, тоа е доста голема работа. Предвидувам, како што ќе биде профитабилна оваа индустрија -- а сигурно ќе биде профитабилно кога луѓето ќе летаат за 200,000 долари на нешто што всушност ќе функционира за десетина од таа цена, или помалку -- ова ќе биде многу профитабилно. предвидувам, исто така, дека инвестицијата што ќе влезе во оваа област ќе биде околу половина од она што Американските даночни обврзници трошат за програмата на НАСА за вселенско летало управувано од луѓе. и секој долар што ќе се вложи во тоа ќе биде потрошен поефикасно од 10 до 15 пати. А тоа значи уште пред да разбереме, прогресот на човечкиот вселенски лет, без вложени пари од даночните обврзници, ќе биде на ниво пет пати повисоко од тековниот буџет на НАСА за човечки вселенски лет. а тоа ќе биде бидејќи тоа сме ние. Тоа е приватната индустрија. Никогаш не треба да зависите од владата да прави вакви работи -- а го правевме тоа многу долго време. НАЦА пред НАСА никогаш немаше развиено авион и никогаш нема водено авионска компанија. Но НАСА го развива вселенскиот брод, секога тоа го има правено, и ја води единствената Вселенска рута, ОК. И досега и се тргавме бидејќи се плашевме од тоа. Но почнувајќи во Јуни 2004 година кога покажав дека мала група таму некаде може да го изведе тоа, може да го започне тоа, се се смени после тоа.
OK, thank you very much.
ОК, Ви благодарам многу.
(Applause)
(Аплауз)