I'd like to take you to another world. And I'd like to share a 45 year-old love story with the poor, living on less than one dollar a day. I went to a very elitist, snobbish, expensive education in India, and that almost destroyed me. I was all set to be a diplomat, teacher, doctor -- all laid out. Then, I don't look it, but I was the Indian national squash champion for three years. (Laughter) The whole world was laid out for me. Everything was at my feet. I could do nothing wrong. And then I thought out of curiosity I'd like to go and live and work and just see what a village is like.
Желим да вас поведем у други свет. Желим да с вама поделим 45 година стару причу о љубави према сиромашнима који живе на мање од једног долара дневно. Имао сам елитистичко, снобовско и скупо образовање у Индији и то ме је скоро уништило. Био сам спреман да будем диломата, учитељ, лекар - све је било преда мном. Не изгледам тако, али три године сам био индијски национални сквош шампион. (смех) Цео свет је био преда мном. Све ми је било на дохват руке. Нисам могао да погрешим. Онда сам из радозналости пожелео да живим и радим на селу и видим како је то.
So in 1965, I went to what was called the worst Bihar famine in India, and I saw starvation, death, people dying of hunger, for the first time. It changed my life. I came back home, told my mother, "I'd like to live and work in a village." Mother went into a coma. (Laughter) "What is this? The whole world is laid out for you, the best jobs are laid out for you, and you want to go and work in a village? I mean, is there something wrong with you?" I said, "No, I've got the best eduction. It made me think. And I wanted to give something back in my own way." "What do you want to do in a village? No job, no money, no security, no prospect." I said, "I want to live and dig wells for five years." "Dig wells for five years? You went to the most expensive school and college in India, and you want to dig wells for five years?" She didn't speak to me for a very long time, because she thought I'd let my family down.
Тако сам 1965. отишао у Бихар, где је владала највећа глад у Индији и први пут видео изгладњивање, смрт, људе који умиру од глади. То ми је променило живот. Вратио сам се кући, рекао мајци: "Желео бих да живим и радим на селу." Она је пала у кому. (смех) "Шта? Цео свет и најбољи послови су пред тобом, а ти желиш да радиш на селу? Шта није у реду с тобом?" Рекао сам: "Добио сам најбоље образовање. То ме је навело на размишљање. Желим да се на свој начин одужим." "Шта хоћеш да радиш на селу? Нема посла, нема новца, сигурности, напретка." Рекао сам: "Желим да 5 година живим и копам бунаре." "Копаш бунаре пет година? Похађао си најскупље школе у Индији и желиш да 5 година копаш бунаре?" Дуго није разговарала са мном јер је мислила да сам изневерио породицу.
But then, I was exposed to the most extraordinary knowledge and skills that very poor people have, which are never brought into the mainstream -- which is never identified, respected, applied on a large scale. And I thought I'd start a Barefoot College -- college only for the poor. What the poor thought was important would be reflected in the college. I went to this village for the first time. Elders came to me and said, "Are you running from the police?" I said, "No." (Laughter) "You failed in your exam?" I said, "No." "You didn't get a government job?" I said, "No." "What are you doing here? Why are you here? The education system in India makes you look at Paris and New Delhi and Zurich; what are you doing in this village? Is there something wrong with you you're not telling us?" I said, "No, I want to actually start a college only for the poor. What the poor thought was important would be reflected in the college."
Али онда сам видео најнеобичнија знања и вештине које имају веома сиромашни људи, а које јавност никада не види - нису идентификоване, поштоване, примењене у већој мери. Помислио сам да оснујем Факултет босоногих - који је само за сиромашне. Ту ће се учити оно што сиромашни сматрају важним. Отишао сам у једно село први пут. Старци су пришли и питали ме: "Да ли бежиш од полиције?" Рекао сам: "Не." (смех) "Пао си на испиту?" "Не." "Ниси добио посао у влади?" "Не", одговорио сам. "Шта ћеш овде? Зашто си овде? Образовање које имаш води те у Париз, Њу Делхи, Цирих; шта радиш у овом селу? Нешто с тобом не ваља, а ниси нам рекао?" Рекох: "Не, ја желим да оснујем факултет само за сиромашне. Ту би се учило оно што они мисле да је важно."
So the elders gave me some very sound and profound advice. They said, "Please, don't bring anyone with a degree and qualification into your college." So it's the only college in India where, if you should have a Ph.D. or a Master's, you are disqualified to come. You have to be a cop-out or a wash-out or a dropout to come to our college. You have to work with your hands. You have to have a dignity of labor. You have to show that you have a skill that you can offer to the community and provide a service to the community. So we started the Barefoot College, and we redefined professionalism.
Тада су ми старци дали чврст и мудар савет. Рекли су: "Молимо те, немој доводити никог са дипломом у твој факултет." То је једини факултет у Индији где сте дисквалификовани ако имате докторат или мастер. Морате да будете неуспешни или пропали да бисте дошли на наш факултет. Морате да радите рукама. Морате бити физички радник. Морате да покажете да имате вештину коју можете понудити друштву и обезбедити неку услугу заједници. Основали смо Колеџ босоногих и редефинисали смо професионализам.
Who is a professional? A professional is someone who has a combination of competence, confidence and belief. A water diviner is a professional. A traditional midwife is a professional. A traditional bone setter is a professional. These are professionals all over the world. You find them in any inaccessible village around the world. And we thought that these people should come into the mainstream and show that the knowledge and skills that they have is universal. It needs to be used, needs to be applied, needs to be shown to the world outside -- that these knowledge and skills are relevant even today.
Ко је професионалац? То је неко ко поседује комбинацију способности, самопоуздања и вере. Рашљар је професионалац. Традиционална бабица је профеcионалац. Традиционални костоломац је професионалац. Они су широм света професионалци. Наћи ћете их у сваком недоступном селу на свету. Мислили смо да ти људи треба да буду мејнстрим и покажу да су знање и вештине које поседују универзални. Треба користити, примењивати показивати остатку света - да су та знања и вештине чак и данас релевантна.
So the college works following the lifestyle and workstyle of Mahatma Gandhi. You eat on the floor, you sleep on the floor, you work on the floor. There are no contracts, no written contracts. You can stay with me for 20 years, go tomorrow. And no one can get more than $100 a month. You come for the money, you don't come to Barefoot College. You come for the work and the challenge, you'll come to the Barefoot College. That is where we want you to try crazy ideas. Whatever idea you have, come and try it. It doesn't matter if you fail. Battered, bruised, you start again. It's the only college where the teacher is the learner and the learner is the teacher. And it's the only college where we don't give a certificate. You are certified by the community you serve. You don't need a paper to hang on the wall to show that you are an engineer.
Колеџ ради поштујући животни и радни стил Махатме Гандија. На поду се једе, спава и ради. Не постоје писани уговори. Останите двадесет година или идите сутра. И нико не зарађује више од 100 долара месечно. Ако тражите новац, не долазите на Факултет босоногих. Ако тражите посао и изазов, дођите на Факултет босоногих. Ту желимо да испробавате луде идеје. Какву год да имате идеју, дођите и пробајте је. Није битно ако не успете. Угрувани, изгребани, почните поново. То је једини факултет где је учитељ ученик и ученик је учитељ. И једини факултет где не добијате сертификат. Сертификује вас заједница којој служите. Није вам потребно да на зид обесите папир који доказује да сте инжењер.
So when I said that, they said, "Well show us what is possible. What are you doing? This is all mumbo-jumbo if you can't show it on the ground." So we built the first Barefoot College in 1986. It was built by 12 Barefoot architects who can't read and write, built on $1.50 a sq. ft. 150 people lived there, worked there. They got the Aga Khan Award for Architecture in 2002. But then they suspected, they thought there was an architect behind it. I said, "Yes, they made the blueprints, but the Barefoot architects actually constructed the college." We are the only ones who actually returned the award for $50,000, because they didn't believe us, and we thought that they were actually casting aspersions on the Barefoot architects of Tilonia.
Када сам то рекао, питали су: "Покажи шта је могуће. Шта ти радиш? То је све будалаштина, ако не можеш да покажеш." Први Факултет босоногих изградили смо 1986. Изградило га је 12 неписмених архитекти са Факултета босоногих за 1,50$ за мање од квадратног метра. Тамо је живело и радило 150 људи. Добили су Ага Кан награду за архитектуру 2002. године. Али онда су посумњали да се иза свега налази неки архитекта. Рекао сам: "Да, он је направио планове, али су Босоноге архитекте саградиле факултет." Ми смо једини који су вратили награду од 50.000$ јер нам нису веровали, и мислили смо да блате Босоноге архитекте из Тилоније.
I asked a forester -- high-powered, paper-qualified expert -- I said, "What can you build in this place?" He had one look at the soil and said, "Forget it. No way. Not even worth it. No water, rocky soil." I was in a bit of a spot. And I said, "Okay, I'll go to the old man in village and say, 'What should I grow in this spot?'" He looked quietly at me and said, "You build this, you build this, you put this, and it'll work." This is what it looks like today.
Питао сам једног шумара - који је моћан стручњак, има дилому - "Шта можеш да направиш на овом месту?" Бацио је један поглед на тлe и рекао: "Заборави. Нема шансе. Није вредно труда. Нема воде, каменито тле." Нашао сам се у незгодној ситуацији. Рекао сам: "Океј, отићи ћу до старца у селу и питаћу: "Шта да посадим овде?"" Тихо ме је погледао и рекао: "Изгради ово и оно и успеће." Овако то изгледа данас.
Went to the roof, and all the women said, "Clear out. The men should clear out because we don't want to share this technology with the men. This is waterproofing the roof." (Laughter) It is a bit of jaggery, a bit of urens and a bit of other things I don't know. But it actually doesn't leak. Since 1986, it hasn't leaked. This technology, the women will not share with the men.
Отишао сам на кров, а жене су рекле: "Склони се. Нека се мушкарци склоне јер не желимо да им откријемо технологију. Ово је изолација крова." (смех) Мало палминог шећера и нешто других непознатих ствари. Али заиста не пропушта воду. Није пропустио од 1986. Жене неће да поделе ову технологију са мушкарцима.
(Laughter)
(смех)
It's the only college which is fully solar-electrified. All the power comes from the sun. 45 kilowatts of panels on the roof. And everything works off the sun for the next 25 years. So long as the sun shines, we'll have no problem with power. But the beauty is that is was installed by a priest, a Hindu priest, who's only done eight years of primary schooling -- never been to school, never been to college. He knows more about solar than anyone I know anywhere in the world guaranteed.
То је једини факултет који се у потпуности напаја соларном енергијом. Струја долази од сунца. На крову су панели од 45 киловата. Све ради на сунчеву енергију следећих 25 година. Све док сунце сија нећемо имати проблема са струјом. Али лепота је у томе што је то инсталирао један Хинду свештеник, који има само основну школу - никада није учио више, ишао на факултет. Он сигурно зна више о соларној енергији него било ко кога знам.
Food, if you come to the Barefoot College, is solar cooked. But the people who fabricated that solar cooker are women, illiterate women, who actually fabricate the most sophisticated solar cooker. It's a parabolic Scheffler solar cooker. Unfortunately, they're almost half German, they're so precise. (Laughter) You'll never find Indian women so precise. Absolutely to the last inch, they can make that cooker. And we have 60 meals twice a day of solar cooking.
На Факултету босоногих, храна се кува на соларну енергију. Али та кувала на соларну енергију су саставиле жене, неписмене жене, које праве најсофистициранија кувала на соларну енергију. То су параболичне Шефлер соларне кухиње. Нажалост, скоро су полу-Немице, толико су прецизне. (смех) Нећете видети да су Индијке тако прецизне. Оне праве та кувала до последњег центиметра. Имамо 60 оброка 2 пута дневно скуваних на соларну енергију.
We have a dentist -- she's a grandmother, illiterate, who's a dentist. She actually looks after the teeth of 7,000 children. Barefoot technology: this was 1986 -- no engineer, no architect thought of it -- but we are collecting rainwater from the roofs. Very little water is wasted. All the roofs are connected underground to a 400,000 liter tank, and no water is wasted. If we have four years of drought, we still have water on the campus, because we collect rainwater.
Имамо и зубарку - она је неписмена бака, зубарка. Она води рачуна о зубима 7000 деце. Технологија босоногих: ово је било 1986. - то није смислио инжењер или архитекта - сакупљамо кишницу са кровова. Веома мало воде се баца. Сви кровови су повезани са подземном цистерном од 400 кубика и вода се не баца. Кад би 4 године било суше, ми бисмо и даље имали воде јер сакупљамо кишницу.
60 percent of children don't go to school, because they have to look after animals -- sheep, goats -- domestic chores. So we thought of starting a school at night for the children. Because the night schools of Tilonia, over 75,000 children have gone through these night schools. Because it's for the convenience of the child; it's not for the convenience of the teacher. And what do we teach in these schools? Democracy, citizenship, how you should measure your land, what you should do if you're arrested, what you should do if your animal is sick. This is what we teach in the night schools. But all the schools are solar-lit.
60 процената деце не иде у школу јер морају да чувају животиње - овце, козе - обављају домаће послове. Сетили смо се да оснујемо ноћну школу за децу. Кроз ноћне школе у Тилонији прошло је преко 75 000 деце. Јер оне одговарају деци; нису ту због наставника. А шта предајемо у овим школама? Демократију, грађанско васпитање, како треба да се мери земља, шта радити ако вас ухапсе, шта радити ако вам се животиња разболи. То су предмети у ноћној школи. Али све школе су соларно осветљене.
Every five years we have an election. Between six to 14 year-old children participate in a democratic process, and they elect a prime minister. The prime minister is 12 years old. She looks after 20 goats in the morning, but she's prime minister in the evening. She has a cabinet, a minister of education, a minister for energy, a minister for health. And they actually monitor and supervise 150 schools for 7,000 children. She got the World's Children's Prize five years ago, and she went to Sweden. First time ever going out of her village. Never seen Sweden. Wasn't dazzled at all by what was happening. And the Queen of Sweden, who's there, turned to me and said, "Can you ask this child where she got her confidence from? She's only 12 years old, and she's not dazzled by anything." And the girl, who's on her left, turned to me and looked at the queen straight in the eye and said, "Please tell her I'm the prime minister."
На сваких пет година имамо изборе. Деца између 6 и 14 година учествују у демократском процесу и бирају премијера. Премијерка има 12 година. Ујутру води рачуна о 20 коза али је увече премијерка. Има кабинет, министра образовања, министре енергетике и здравља. Они надзиру и воде 150 школа за 7000 деце. Пре пет година је добила Светску награду за децу и отишла је у Шведску. По први пут је изашла из села. Никада није видела Шведску. Уопште није била збуњена дешавањима. А краљица Шведске ме је питала: "Одакле овом детету самопоуздање? Има само 12 година и ништа је не збуњује." Девојчица, с њене леве стране, окренула се и погледала краљицу право у очи, рекавши ми: "Молим те реци јој да сам ја премијерка."
(Laughter)
(смех)
(Applause)
(аплауз)
Where the percentage of illiteracy is very high, we use puppetry. Puppets is the way we communicate. You have Jokhim Chacha who is 300 years old. He is my psychoanalyst. He is my teacher. He's my doctor. He's my lawyer. He's my donor. He actually raises money, solves my disputes. He solves my problems in the village. If there's tension in the village, if attendance at the schools goes down and there's a friction between the teacher and the parent, the puppet calls the teacher and the parent in front of the whole village and says, "Shake hands. The attendance must not drop." These puppets are made out of recycled World Bank reports.
Када имамо висок степен неписмености, користимо лутке. То је начин на који комуницирамо. Имамо Јоакима Кашу који има 300 година. Он је мој психоаналитичар и учитељ. Мој лекар и адвокат. Мој донатор. Он сакупља новац и решава моје спорове. Решава моје проблеме у селу. Ако у селу постоји тензија, ако присуство у школи опадне, ако постоје варнице између наставника и родитеља, лутка позива учитеља и родитеља пред цело село и каже: "Рукујте се. Присуство на часовима не сме да опада." Лутке су направљене од рециклираних извештаја Светске банке.
(Laughter)
(смех)
(Applause)
(аплауз)
So this decentralized, demystified approach of solar-electrifying villages, we've covered all over India from Ladakh up to Bhutan -- all solar-electrified villages by people who have been trained. And we went to Ladakh, and we asked this woman -- this, at minus 40, you have to come out of the roof, because there's no place, it was all snowed up on both sides -- and we asked this woman, "What was the benefit you had from solar electricity?" And she thought for a minute and said, "It's the first time I can see my husband's face in winter."
Применили смо овај децентрализовани, демистификовани приступ соларног осветљења широм Индије, од Ладака до Бутана - соларна напајања у селима поставили су обучени њуди. Отишли смо у Ладак и питали ову жену - на минус 40 морате да изађете кроз кров, не може другачије јер све је било завејано - питали смо је: "Какву сте корист имали од соларне енергије?" Размислила је за тренутак и рекла: "По први пут зими видим лице свог мужа."
(Laughter)
(смех)
Went to Afghanistan. One lesson we learned in India was men are untrainable. (Laughter) Men are restless, men are ambitious, men are compulsively mobile, and they all want a certificate. (Laughter) All across the globe, you have this tendency of men wanting a certificate. Why? Because they want to leave the village and go to a city, looking for a job. So we came up with a great solution: train grandmothers. What's the best way of communicating in the world today? Television? No. Telegraph? No. Telephone? No. Tell a woman.
Отишли смо у Авганистан. Научили смо једну лекцију у Индији, а то је да се мушкарци не могу обучити. (смех) Они су необуздани, амбициозни, компулсивно су у покрету и сви желе сертификат. (смех) Широм света имате појаву да мушкарци желе сертификат. Зашто? Јер желе да напусте село и оду у град да траже посао. Смислили смо одлично решење: обучићемо баке. Који је данас најбољи начин комуникације у свету? Телевизија? Не. Телеграф? Не. Телефон? Не. Рећи жени.
(Laughter)
(смех)
(Applause)
(аплауз)
So we went to Afghanistan for the first time, and we picked three women and said, "We want to take them to India." They said, "Impossible. They don't even go out of their rooms, and you want to take them to India." I said, "I'll make a concession. I'll take the husbands along as well." So I took the husbands along. Of course, the women were much more intelligent than the men. In six months, how do we train these women? Sign language. You don't choose the written word. You don't choose the spoken word. You use sign language. And in six months they can become solar engineers. They go back and solar-electrify their own village.
По први пут смо отишли у Авганистан и изабрали три жене и рекли: "Желимо да их поведемо у Индију." Рекли су нам: "Немогуће. Оне не излазе ни из соба, а ви желите да их водите у Индију." Рекао сам: "Направићу компромис. Повешћу и мужеве." Тако сам повео и њих. Наравно, жене су биле много интелигентније од мушкараца. Како смо обучили ове жене за шест месеци? Знаковни језик. Не користите писану реч. Не користите изговорену реч. Користите знаковни језик. И за шест месеци, оне могу да постану соларни инжењери. Врате се и уведу соларну енергију у своје село.
This woman went back and solar-electrified the first village, set up a workshop -- the first village ever to be solar-electrified in Afghanistan [was] by the three women. This woman is an extraordinary grandmother. 55 years old, and she's solar-electrified 200 houses for me in Afghanistan. And they haven't collapsed. She actually went and spoke to an engineering department in Afghanistan and told the head of the department the difference between AC and DC. He didn't know. Those three women have trained 27 more women and solar-electrified 100 villages in Afghanistan.
Ова жена се вратила и прва увела соларну енергију у село, основала радионицу - ове три жене су прве увеле соларну енергију у село у Авганистану. Ова жена је изузетна бака. Има 55 година и увела је соларну енергију у 200 кућа у Авганистану. И нису се поквариле. Била је у министарству енергетике Авганистана и министру је обајснила разлику између једносмерне и наизменичне струје. Он није знао. Те три жене су обучиле још 27 жена и увеле соларну енергију у 100 села у Авганистану.
We went to Africa, and we did the same thing. All these women sitting at one table from eight, nine countries, all chatting to each other, not understanding a word, because they're all speaking a different language. But their body language is great. They're speaking to each other and actually becoming solar engineers. I went to Sierra Leone, and there was this minister driving down in the dead of night -- comes across this village. Comes back, goes into the village, says, "Well what's the story?" They said, "These two grandmothers ... " "Grandmothers?" The minister couldn't believe what was happening. "Where did they go?" "Went to India and back." Went straight to the president. He said, "Do you know there's a solar-electrified village in Sierra Leone?" He said, "No." Half the cabinet went to see the grandmothers the next day. "What's the story." So he summoned me and said, "Can you train me 150 grandmothers?" I said, "I can't, Mr. President. But they will. The grandmothers will." So he built me the first Barefoot training center in Sierra Leone. And 150 grandmothers have been trained in Sierra Leone.
Ишли смо у Африку и урадили исту ствар. Све те жене из осам, девет земаља, седе за истим столом, ћаскају, не разумеју ни реч јер све говоре различитим језицима. Али њихов говор тела је сјајан. Разговарају и постају соларни инжењери. Ишао сам у Сијера Леоне, тамошњи министар се вози усред ноћи, наиђе на село. Уђе у село и пита: "Шта се дешава?" Кажу му: "Ове две баке..." "Баке?" Министар није могао да верује шта се дешава. "Где су биле?" "У Индији." Отишао је право код председника. "Да ли знаш да имамо село са соларном енергијом?" Рекао је: "Не." Пола кабинета је отишло да види те баке. "О чему се ради." Позвао ме је и питао да ли могу да обучим 150 бака. Рекао сам, "Господине председниче, не могу. Али баке ће то учинити." Изградили су ми први Центар за обуку босоногих у Сијера Леонеу. Тамо је обучено 150 бака.
Gambia: we went to select a grandmother in Gambia. Went to this village. I knew which woman I would like to take. The community got together and said, "Take these two women." I said, "No, I want to take this woman." They said, "Why? She doesn't know the language. You don't know her." I said, "I like the body language. I like the way she speaks." "Difficult husband; not possible." Called the husband, the husband came, swaggering, politician, mobile in his hand. "Not possible." "Why not?" "The woman, look how beautiful she is." I said, "Yeah, she is very beautiful." "What happens if she runs off with an Indian man?" That was his biggest fear. I said, "She'll be happy. She'll ring you up on the mobile." She went like a grandmother and came back like a tiger. She walked out of the plane and spoke to the whole press as if she was a veteran. She handled the national press, and she was a star. And when I went back six months later, I said, "Where's your husband?" "Oh, somewhere. It doesn't matter." (Laughter) Success story.
Гамбија: отишли смо да одаберемо баку. Отишли смо у ово село. Знао сам коју жену желим да поведем. Заједница се окупила и предложила две жене. Рекао сам: "Не, желим ову жену." "Зашто? Она не зна језик, не познајеш је." Рекох: "Свиђа ми се њен говор тела." "Има незгодног мужа, није могуће." Позвали смо мужа, дошао је арогантно, политичар са мобилним у руци: "Не може." "Зашто?" "Види како је лепа жена." Рекао сам: "Да, веома лепа." "Шта ако побегне са Индијцем?" Тога се највише плашио. Рекао сам: "Биће срећна. Позваће те на мобилни." Отишла је као бака, вратила се као тигрица. Изашла је из авиона и разговарала са новинарима као да је ветеран. Причала је са националним медијима и била је звезда. Када сам отишао после 6 месеци, питао сам где јој је муж. "О, негде. Није важно." (смех) Прича о успеху.
(Laughter)
(смех)
(Applause)
(аплауз)
I'll just wind up by saying that I think you don't have to look for solutions outside. Look for solutions within. And listen to people. They have the solutions in front of you. They're all over the world. Don't even worry. Don't listen to the World Bank, listen to the people on the ground. They have all the solutions in the world.
Завршићу мишљу да не морате тражити решења напољу. Тражите решења око себе. Послушајте људе који имају решења пред вама. Они су свуда у свету. Не брините. Не слушајте Светску банку, слушајте људе на терену. Они имају сва могућа решења.
I'll end with a quotation by Mahatma Gandhi. "First they ignore you, then they laugh at you, then they fight you, and then you win."
Завршићу цитатом Махатме Гандија: "Прво вас игноришу, потом вам се смеју, онда се боре против вас, а онда ви победите."
Thank you.
Хвала вам.
(Applause)
(аплауз)