What an intriguing group of individuals you are ... to a psychologist.
Колку интересна група на индивидуи сте вие -- за еден психолог.
(Laughter)
(Смеа)
I've had the opportunity over the last couple of days of listening in on some of your conversations and watching you interact with each other. And I think it's fair to say, already, that there are 47 people in this audience, at this moment, displaying psychological symptoms I would like to discuss today.
Изминативе неколку дена имав прилика да слушнам дел од вашите разговори и да ја набљудувам вашата интеракција. Оправдано е ако кажам дека, веќе, 47 луѓе во публикава, во овој момент, демонстрираат психолошки симптоми за кои би сакал да зборувам денес.
(Laughter)
(Смеа)
And I thought you might like to know who you are.
И си мислев можеби ќе сакате да знаете кои сте тие.
(Laughter)
(Смеа)
But instead of pointing at you, which would be gratuitous and intrusive, I thought I would tell you a few facts and stories, in which you may catch a glimpse of yourself.
Но, наместо да ве посочам, што би било неоправдано и нападно, си реков дај да ви кажам неколку факти и приказни, во кои можеби ќе се препознаете.
I'm in the field of research known as personality psychology, which is part of a larger personality science which spans the full spectrum, from neurons to narratives. And what we try to do, in our own way, is to make sense of how each of us -- each of you -- is, in certain respects, like all other people, like some other people and like no other person.
Јас доаѓам од истражувачкото поле познато како психологија на личноста, кое е пак дел од науката која ја изучува личноста во која се зборува за многу нешта, од неврони па до наративи. Она што се обидуваме, е на наш начин, да се обидеме да сфатиме како секој од нас -- секој од вас -- е, во одредени аспекти, како сите луѓе, како некои луѓе и како ниту еден човек.
Now, already you may be saying of yourself, "I'm not intriguing. I am the 46th most boring person in the Western Hemisphere." Or you may say of yourself, "I am intriguing, even if I am regarded by most people as a great, thundering twit."
Можеби велите за себе, "Не сум интересен. Јас сум 46тата најдосадна личност на Западната Хемисфера." Или можеби си велите, "Јас сум интересен, иако повеќето луѓе сметаат дека сум голем, ненадминлив кретен."
(Laughter)
(Смеа)
But it is your self-diagnosed boringness and your inherent "twitiness" that makes me, as a psychologist, really fascinated by you. So let me explain why this is so.
Но токму вашиот "кретенизам" и тоа што се доживувате како досадни е она што мене, како психолог, ме фасцинира кај вас. Дозволете ми да ви објаснам зошто.
One of the most influential approaches in personality science is known as trait psychology, and it aligns you along five dimensions which are normally distributed, and that describe universally held aspects of difference between people. They spell out the acronym OCEAN. So, "O" stands for "open to experience," versus those who are more closed. "C" stands for "conscientiousness," in contrast to those with a more lackadaisical approach to life. "E" -- "extroversion," in contrast to more introverted people. "A" -- "agreeable individuals," in contrast to those decidedly not agreeable. And "N" -- "neurotic individuals," in contrast to those who are more stable.
Еден од највлијателните пристапи во науката за личноста е познат како психологија на црти. Тој ве опишува преку пет димензии кои се нормално дистрибуирани. Преку нив се претставени универзални разлики меѓу луѓето. Можеме да ги претставиме преку акронимот OCEAN. "O" означува "отвореност кон нови доживувања," наспроти оние кои се позатворени. "C" означува "совесност," наспроти оние кои имаат полабав пристап кон животот. "Е" -- "екстроверзија," наспроти луѓето кои се поинтровертни. "A" -- "пријатни индивидуи," наспроти оние кои не се пријатни. И "N" -- "невротични индивидуи," наспроти оние кои се постабилни.
All of these dimensions have implications for our well-being, for how our life goes. And so we know that, for example, openness and conscientiousness are very good predictors of life success, but the open people achieve that success through being audacious and, occasionally, odd. The conscientious people achieve it through sticking to deadlines, to persevering, as well as having some passion. Extroversion and agreeableness are both conducive to working well with people. Extroverts, for example, I find intriguing. With my classes, I sometimes give them a basic fact that might be revealing with respect to their personality: I tell them that it is virtually impossible for adults to lick the outside of their own elbow.
Сите овие димензии се поврзани со нашата благосостојба, со тоа како ни оди во животот. Знаеме дека, на пример, отвореноста и совесноста предвидуваат успех во животот, но отворените луѓе го постигнуваат тој успех бидејќи се смели и, понекогаш, чудни. Совесните луѓе постигнуваат успех придржувајќи се до роковите, бидејќи се упорни, и бидејќи имаат одредена страст. Екстроверзијата и пријатноста ви помагаат добро да работите со луѓе. Екстровертите, на пример, ми се многу интересни. На студентите понекогаш им кажувам еден основен податок кој зборува многу за нивната личност: Им велам дека е буквално невозможно да си го излижеш надворешниот дел од лактот.
(Laughter)
(Смеа)
Did you know that? Already, some of you have tried to lick the outside of your own elbow. But extroverts amongst you are probably those who have not only tried, but they have successfully licked the elbow of the person sitting next to them.
Сте го знаеле ли тоа? И веќе, некои од вас пробаа да си го излижат лактот. Но, екстровертите меѓу вас се оние кои не само што пробаа, туку и успеаја да го излижат лактот на човекот што седи до нив.
(Laughter)
(Смеа)
Those are the extroverts.
Тие се екстровертите.
Let me deal in a bit more detail with extroversion, because it's consequential and it's intriguing, and it helps us understand what I call our three natures. First, our biogenic nature -- our neurophysiology. Second, our sociogenic or second nature, which has to do with the cultural and social aspects of our lives. And third, what makes you individually you -- idiosyncratic -- what I call your "idiogenic" nature.
Дај да ви кажам нешто повеќе за екстроверзијата, зашто е важна и интересна, и ни помага да ги разбереме она што го нарекувам нашите три природи. Прво, нашата биогена природа -- нашата неврофизиологија. Второ, нашата социогена или секундарна природа, која е поврзана со културниот и социјалниот аспект на нашите животи. И трето, она што ве прави индивидуа -- уникатни -- она што го нарекувам ваша "идиогена" природа.
Let me explain. One of the things that characterizes extroverts is they need stimulation. And that stimulation can be achieved by finding things that are exciting: loud noises, parties and social events here at TED -- you see the extroverts forming a magnetic core. They all gather together. And I've seen you. The introverts are more likely to spend time in the quiet spaces up on the second floor, where they are able to reduce stimulation -- and may be misconstrued as being antisocial, but you're not necessarily antisocial. It may be that you simply realize that you do better when you have a chance to lower that level of stimulation.
Дозволете да објаснам. Екстровертите ги карактеризира тоа што тие имаат потреба од стимулација. Таа стимулација може да се постигне преку барање работи кои се возбудливи: гласна бучава, забави и социјални настани како овде на TED -- гледате како екстровертите формираат магнетно јадро. Сите се собираат заедно. Ве видов. Интровертите почесто поминуваат време на тивките места на вториот спрат, каде можат да ја намалат стимулацијата -- поради што погрешно може да бидат етикетирани како антисоцијални, но тие не се антисоцијални. Едноставно сте сфатиле дека подобро функционирате откако ќе го намалите нивото на стимулација.
Sometimes it's an internal stimulant, from your body. Caffeine, for example, works much better with extroverts than it does introverts. When extroverts come into the office at nine o'clock in the morning and say, "I really need a cup of coffee," they're not kidding -- they really do. Introverts do not do as well, particularly if the tasks they're engaged in -- and they've had some coffee -- if those tasks are speeded, and if they're quantitative, introverts may give the appearance of not being particularly quantitative. But it's a misconstrual.
Понекогаш е внатрешен стимулант, од вашето тело. Кафеинот, на пример, повеќе им помага на екстровертите отколку на интровертите. Кога екстровертите ќе дојдат во канцеларија во 9 часот наутро и ќе речат, "Навистина ми треба кафе," тие не се зезаат -- навистина им треба. На интровертите не им помага, особено ако задачата на која работат бара брзина и вршење на пресметки, тогаш интровертите може да изгледаат дезориентирано. Но, тоа е погрешно.
So here are the consequences that are really quite intriguing: we're not always what seem to be, and that takes me to my next point. I should say, before getting to this, something about sexual intercourse, although I may not have time. And so, if you would like me to -- yes, you would? OK.
Еве ги последиците кои се навистина интригантни: ние не сме секогаш она што се чини дека сме, а ова ме води до следната поента. Но, пред да дојдам до неа, треба да кажам нешто за сексуалниот однос, иако можеби нема да имам време. Па така, ако вие сакате -- да, сакате? Добро.
(Laughter)
(Смеа)
There are studies done on the frequency with which individuals engage in the conjugal act, as broken down by male, female; introvert, extrovert. So I ask you: How many times per minute -- oh, I'm sorry, that was a rat study --
Има студии кои испитуваат колку често луѓето имаат секс, во зависност од тоа дали се мажи, жени; интроверти, екстроверти. Значи ве прашувам: Колку пати во минута -- ох, извинете, тоа беше за стаорците --
(Laughter)
(Смеа)
How many times per month do introverted men engage in the act? 3.0. Extroverted men? More or less? Yes, more. 5.5 -- almost twice as much. Introverted women: 3.1. Extroverted women? Frankly, speaking as an introverted male, which I will explain later -- they are heroic. 7.5. They not only handle all the male extroverts, they pick up a few introverts as well.
Колку пати во месецот интровертните мажи имаат секс? 3.0. Екстровертните мажи? Повеќе или помалку? Да, повеќе. 5.5 -- речиси двојно повеќе. Интровертните жени: 3.1. Екстровертните жени? Искрено, за мене како интровертен маж, за што ќе зборувам подоцна -- тие се хероини. 7.5. Тие не само што ги средиле сите екстровертни мажи, туку потфатиле и по некој интроверт.
(Laughter)
(Смеа)
(Applause)
(Аплауз)
We communicate differently, extroverts and introverts. Extroverts, when they interact, want to have lots of social encounter punctuated by closeness. They'd like to stand close for comfortable communication. They like to have a lot of eye contact, or mutual gaze. We found in some research that they use more diminutive terms when they meet somebody. So when an extrovert meets a Charles, it rapidly becomes "Charlie," and then "Chuck," and then "Chuckles Baby."
Екстровертите и интровертите, ние комуницираме различно. Екстровертите, кога се во интеракција, тие бараат близина во социјалните средби. Тие сакаат да стојат близу до соговорникот. Имаат голема потреба од очен контакт, да се гледаат со соговорникот во очи. Во одредени истражувања откривме дека тие почесто користат деминутиви кога ќе запознаат некого. Кога екстроверт ќе го сретне Чарлс, тој брзо станува "Чарли," па "Чак," и на крај "Чаклс Бејби."
(Laughter)
(Смеа)
Whereas for introverts, it remains "Charles," until he's given a pass to be more intimate by the person he's talking to. We speak differently. Extroverts prefer black-and-white, concrete, simple language. Introverts prefer -- and I must again tell you that I am as extreme an introvert as you could possibly imagine -- we speak differently. We prefer contextually complex, contingent, weasel-word sentences --
Додека пак за интровертите, тој останува "Чарлс," се додека интровертот не добие знак од личноста дека може да се приближи. Ние зборуваме различно. Екстровертите повеќе сакаат црно-бел, конкретен, едноставен јазик. Интровертите повеќе сакаат -- и повторно морам да ви кажам дека јас сум најголемиот интроверт кој можете да го замислите -- ние зборуваме различно. Ние повеќе сакаме контекстуални, сложени, причинско-последични реченици сакаме многу да филозофираме --
(Laughter)
(Смеа)
More or less.
Повеќе или помалку.
(Laughter)
(Смеа)
As it were.
На некој начин.
(Laughter)
(Смеа)
Not to put too fine a point upon it -- like that.
Да бидам целосно искрен -- ете така.
When we talk, we sometimes talk past each other. I had a consulting contract I shared with a colleague who's as different from me as two people can possibly be. First, his name is Tom. Mine isn't.
Кога зборуваме, понекогаш не се разбираме. Еднаш работев на проект со еден колега кој е целосно различен од мене. Прво, неговото име е Том. Моето не е.
(Laughter)
(Смеа)
Secondly, he's six foot five. I have a tendency not to be.
Второ, тој е двометраш. Јас имам тенденција да не сум.
(Laughter)
(Смеа)
And thirdly, he's as extroverted a person as you could find. I am seriously introverted. I overload so much, I can't even have a cup of coffee after three in the afternoon and expect to sleep in the evening.
И трето, тој е најекстровертната особа што можете да ја најдете. Јас сум сериозен интроверт. Многу брзо се оптеретувам. Ако се напијам кафе после три попладне потоа нема да можам да спијам ноќе.
We had seconded to this project a fellow called Michael. And Michael almost brought the project to a crashing halt. So the person who seconded him asked Tom and me, "What do you make of Michael?" Well, I'll tell you what Tom said in a minute. He spoke in classic "extrovert-ese." And here is how extroverted ears heard what I said, which is actually pretty accurate. I said, "Well Michael does have a tendency at times of behaving in a way that some of us might see as perhaps more assertive than is normally called for."
Работевме на еден проект, а таму беше вклучен еден колега по име Мајкл. Мајкл речиси го уништи проектот. Човекот кој стоеше позади него ме праша мене и Том, "Што мислите за Мајкл?" Ќе ви кажам што рече Том. Тој зборуваше како класичен екстроверт. А еве како екстровертните уши го слушнаа она што јас го реков, што е прилично точно. Реков, "Па, Мајкл понекогаш е склон да се однесува на начин што на некои од нас ни изгледа како понаметлив одошто е потребно."
(Laughter)
(Смеа)
Tom rolled his eyes and he said, "Brian, that's what I said: he's an asshole!"
Том ги преврте очите и рече, "Брајан, тоа го реков и јас: тој е серко!"
(Laughter)
(Смеа)
(Applause)
(Аплауз)
Now, as an introvert, I might gently allude to certain "assholic" qualities in this man's behavior, but I'm not going to lunge for the a-word.
Како интроверт, можеби нежно ќе алудирам на одредени "сераторски" особини во однесувањето на овој човек, но нема да посегнам по с-зборот.
(Laughter)
(Смеа)
But the extrovert says, "If he walks like one, if he talks like one, I call him one." And we go past each other.
Но екстровертот вели, "Ако така оди, ако така зборува, тогаш така и ќе го нарекувам." Едноставно не се разбираме.
Now is this something that we should be heedful of? Of course. It's important that we know this. Is that all we are? Are we just a bunch of traits? No, we're not. Remember, you're like some other people and like no other person. How about that idiosyncratic you? As Elizabeth or as George, you may share your extroversion or your neuroticism. But are there some distinctively Elizabethan features of your behavior, or Georgian of yours, that make us understand you better than just a bunch of traits? That make us love you? Not just because you're a certain type of person.
Дали е ова нешто на што треба да обрнеме внимание? Се разбира. Важно е да го знаеме ова. Дали е тоа се? Дали сме само овие црти? Не, не сме. Запамтете, вие сте како некои други луѓе и како ниту еден човек. Што е со уникатното во вас? Како Елизабет или како Џорџ, можеби сте екстровертни или невротични како некои други. Но, во вашето однесување, има ли нешто што е уникатно, што го има само кај вас, што ни помага подобро да ве разбереме одошто самите црти? Што ќе не натера да ве сакаме? Не само затоа што сте одреден тип на личност.
I'm uncomfortable putting people in pigeonholes. I don't even think pigeons belong in pigeonholes. So what is it that makes us different? It's the doings that we have in our life -- the personal projects. You have a personal project right now, but nobody may know it here. It relates to your kid -- you've been back three times to the hospital, and they still don't know what's wrong. Or it could be your mom. And you'd been acting out of character. These are free traits. You're very agreeable, but you act disagreeably in order to break down those barriers of administrative torpor in the hospital, to get something for your mom or your child.
Непријатно ми е да ги ставам луѓето во фиоки. Тие не припаѓаат таму. Што е тоа што не прави различни? Она што го правиме во нашиот живот -- личните проекти. Токму сега вие имате личен проект, за кој можеби никој овде не знае. Поврзан е со вашето дете -- се враќавте три пати во болницата, а тие сеуште не знаат што е проблемот. Или можеби со вашата мајка. И тогаш сте излегле од вашиот карактер. Тоа се слободни црти. Многу сте пријатни, но се однесувате непријатно за да се пробиете преку административните бариери во болницата за да добиете нешто за вашата мајка или вашето дете.
What are these free traits? They're where we enact a script in order to advance a core project in our lives. And they are what matters. Don't ask people what type you are; ask them, "What are your core projects in your life?" And we enact those free traits. I'm an introvert, but I have a core project, which is to profess. I'm a professor. And I adore my students, and I adore my field. And I can't wait to tell them about what's new, what's exciting, what I can't wait to tell them about. And so I act in an extroverted way, because at eight in the morning, the students need a little bit of humor, a little bit of engagement to keep them going in arduous days of study.
Какви се овие слободни црти? Тие настануваат кога нашето однесување е водено од нашиот главен животен проект. И токму они се најважни. Не ги прашувајте луѓето кој е нивниот тип; прашајте ги, "Кои се клучните проекти во твојот живот?" Тогаш ги демонстрираме слободните црти. Јас сум интроверт, но мојот клучен проект, е да предавам. Јас сум професор. И ги овожавам моите студенти, го обожавам моето поле. Едвај чекам да им кажам што е ново, нешто што е интересно. Тогаш се однесувам на екстровертен начин, бидејќи во 8 изутрина на студентите им треба малку хумор, нешто што ќе им го направи интересен напорниот ден.
But we need to be very careful when we act protractedly out of character. Sometimes we may find that we don't take care of ourselves. I find, for example, after a period of pseudo-extroverted behavior, I need to repair somewhere on my own. As Susan Cain said in her "Quiet" book, in a chapter that featured the strange Canadian professor who was teaching at the time at Harvard, I sometimes go to the men's room to escape the slings and arrows of outrageous extroverts.
Но треба да бидеме многу внимателни доколку долго време сме надвор од нашиот карактер. Понекогаш не се грижиме доволно за самите себе. Јас на пример, после период на псевдо-екстровертно однесување, имам потреба да бидам сам за да ги наполнам батериите. Исто како што рече Сузан Кејн во нејзината книга "Quiet," во поглавјето кое зборува за чудниот канадски професор кој во тоа време предавал на Харвард, и јас понекогаш одам во машкото WC за да избегам од лудилото кое го создаваат разузданите екстроверти.
(Laughter)
(Смеа)
I remember one particular day when I was retired to a cubicle, trying to avoid overstimulation. And a real extrovert came in beside me -- not right in my cubicle, but in the next cubicle over -- and I could hear various evacuatory noises, which we hate -- even our own, that's why we flush during as well as after.
Се сеќавам еден ден се повлеков во тоалет кабината, обидувајќи се да ја намалам стимулацијата. Прав екстроверт дојде до мене -- не во мојата кабина, туку во кабината веднаш до мене -- можев да слушнам неколку олеснувачки звуци, кои ние ги мразиме -- дури и нашите, па затоа пуштаме вода за време на нужда и откако ќе завршиме.
(Laughter)
(Смеа)
And then I heard this gravelly voice saying, "Hey, is that Dr. Little?"
И тогаш слушнав еден рапав глас кој вели, "Еј, дали е тоа Д-р Литл?"
(Laughter)
(Смеа)
If anything is guaranteed to constipate an introvert for six months, it's talking on the john.
Ако сакате да му предизвикате запек на интроверт кој ќе трае 6 месеци тогаш зборувајте му додека се олеснува.
(Laughter)
(Смеа)
That's where I'm going now. Don't follow me.
Таму одам сега. Немој да ме следите.
Thank you.
Ви благодарам.
(Applause)
(Аплауз)