I'm really excited to share with you some findings that really surprise me about what makes companies succeed the most, what factors actually matter the most for startup success.
Веома сам узбуђен да поделим са вама неке налазе који су ме заиста изненадили о томе шта највише одређује успех компаније, који су фактори заправо најважнији за успех стартапа.
I believe that the startup organization is one of the greatest forms to make the world a better place. If you take a group of people with the right equity incentives and organize them in a startup, you can unlock human potential in a way never before possible. You get them to achieve unbelievable things.
Верујем да је организација стартапа једна од форми која ће најбоље учинити овај свет бољим. Ако узмете групу људи, дате им довољан удео у компанији и организујете их у стартап, можете откључати људски потенцијал на начин који никад раније није био могућ. Подстаћи ћете их да постигну невероватне ствари.
But if the startup organization is so great, why do so many fail? That's what I wanted to find out. I wanted to find out what actually matters most for startup success.
Али ако је организација стартапа толико добра, зашто толико њих пропадне? То је оно што сам желео да сазнам. Желео сам да сазнам шта је најбитније за успех стартапа.
And I wanted to try to be systematic about it, avoid some of my instincts and maybe misperceptions I have from so many companies I've seen over the years.
И желео сам да пробам системски приступ, избегнем ослањање на инстинкт и потенцијално погрешне претпоставке од толико компанија које сам видео током година.
I wanted to know this because I've been starting businesses since I was 12 years old when I sold candy at the bus stop in junior high school, to high school, when I made solar energy devices, to college, when I made loudspeakers. And when I graduated from college, I started software companies. And 20 years ago, I started Idealab, and in the last 20 years, we started more than 100 companies, many successes, and many big failures. We learned a lot from those failures.
Желео сам да сазнам ово јер сам покретао бизнисе још откад сам имао 12 година када сам продавао слаткише на аутобуској станици средње школе, преко средње школе, кад сам правио уређаје на соларни погон, до факултета, кад сам правио звучнике. А кад сам дипломирао на факултету, покретао сам софтверске компаније. И пре 20 година сам покренуо Idealab, и у тих 20 година смо покренули преко 100 компанија, много успешних, и много крајње неуспешних. Научили смо много од тих неуспеха.
So I tried to look across what factors accounted the most for company success and failure. So I looked at these five. First, the idea. I used to think that the idea was everything. I named my company Idealab for how much I worship the "aha!" moment when you first come up with the idea. But then over time, I came to think that maybe the team, the execution, adaptability, that mattered even more than the idea.
Стога сам пробао да сагледам факторе који су највише утицали на успех и неуспех компаније. Зато сам размотрио ових пет. Прво, идеја. Некада сам мислио да је идеја све. Назвао сам своју компанију Idealab јер толико волим тај "аха!" моменат кад вам сине идеја. Али онда сам временом почео да мислим да је можда тим, изведба, прилагодљивост, оно што је још важније од идеје.
I never thought I'd be quoting boxer Mike Tyson on the TED stage, but he once said, "Everybody has a plan, until they get punched in the face." (Laughter) And I think that's so true about business as well. So much about a team's execution is its ability to adapt to getting punched in the face by the customer. The customer is the true reality. And that's why I came to think that the team maybe was the most important thing.
Нисам никад мислио да ћу цитирати боксера Мајк Тајсона на TED бини, али једном приликом је рекао: "Свако има план, све док не добију песницу у лице." (Смех) И мислим да је то потпуно тачно и у пословном свету. Веома значајан део егзекуције тима је способност да се прилагоде ударцима у лице од стране клијента. Клијент је права реалност. И зато сам почео да мислим да је тим можда најбитнија ствар.
Then I started looking at the business model. Does the company have a very clear path generating customer revenues? That started rising to the top in my thinking about maybe what mattered most for success.
Онда сам почео да посматрам пословни модел. Да ли компанија има врло јасан пут генерисања прихода од клијената? То је почело да избија у први план током размишљања о томе шта је најважније за успех.
Then I looked at the funding. Sometimes companies received intense amounts of funding. Maybe that's the most important thing?
Потом сам погледао финансирање. Понекад компаније буду обилно финансиране. Можда је то најбитнија ствар?
And then of course, the timing. Is the idea way too early and the world's not ready for it? Is it early, as in, you're in advance and you have to educate the world? Is it just right? Or is it too late, and there's already too many competitors?
А онда, наравно, тајминг. Да ли је идеја прерана и свет није спреман на њу? Да ли је прерано у смислу да сте сувише напредни и да морате да едукујете свет? Да ли је прави моменат? Или да ли је прекасно, и има превише конкуренције?
So I tried to look very carefully at these five factors across many companies. And I looked across all 100 Idealab companies, and 100 non-Idealab companies to try and come up with something scientific about it.
Зато сам веома пажљиво погледао ових пет фактора кроз многе компаније. И погледао сам свих 100 Idealab компанија, и 100 које нису део Idealaba да пробам да дођем до научног сазнања.
So first, on these Idealab companies, the top five companies -- Citysearch, CarsDirect, GoTo, NetZero, Tickets.com -- those all became billion-dollar successes. And the five companies on the bottom -- Z.com, Insider Pages, MyLife, Desktop Factory, Peoplelink -- we all had high hopes for, but didn't succeed.
Стога прво на овим Idealab компанијама, најбољих пет компанија - Citysearch, CarsDirect, GoTo, NetZero, Tickets.com - оне су све постале успеси од милијарду долара. А пет компанија на дну - Z.com, Insider Pages, MyLife, Desktop Factory, Peoplelink - су све обећавале, али нису успеле.
So I tried to rank across all of those attributes how I felt those companies scored on each of those dimensions. And then for non-Idealab companies, I looked at wild successes, like Airbnb and Instagram and Uber and Youtube and LinkedIn.
Зато сам покушао да их рангирам кроз све ове атрибуте онако како сам проценио да су успешне за сваку од ових димензија. А онда сам за компаније које нису део Idealab потражио најуспешније, попут Airbnb и Instagram и Uber и Youtube и LinkedIn.
And some failures: Webvan, Kozmo, Pets.com Flooz and Friendster. The bottom companies had intense funding, they even had business models in some cases, but they didn't succeed. I tried to look at what factors actually accounted the most for success and failure across all of these companies, and the results really surprised me.
И неке неуспехе: Webvan, Kozmo, Pets.com, Flooz and Friendster. Неуспешне компаније су биле интензивно финансиране. Имале су и пословне моделе у неким случајевима, али нису успеле. Пробао сам да видим који фактори су били пресудни за успех, односно неуспех ових компанија, и резултати су ме заиста изненадили.
The number one thing was timing. Timing accounted for 42 percent of the difference between success and failure. Team and execution came in second, and the idea, the differentiability of the idea, the uniqueness of the idea, that actually came in third.
Фактор број један је тајминг. Тајминг је заслужан за 42 процента разлике између успеха и неуспеха. Тим и егзекуција су били други, а идеја, различитост идеје, јединственост идеје, је заправо била на трећем месту.
Now, this isn't absolutely definitive, it's not to say that the idea isn't important, but it very much surprised me that the idea wasn't the most important thing. Sometimes it mattered more when it was actually timed.
Е сад, ово није уклесано у камен, не може се рећи да идеја није важна, али ме је веома изненадило да идеја није најважнија ствар. Некада је битније када је заправо тајмирана.
The last two, business model and funding, made sense to me actually. I think business model makes sense to be that low because you can start out without a business model and add one later if your customers are demanding what you're creating. And funding, I think as well, if you're underfunded at first but you're gaining traction, especially in today's age, it's very, very easy to get intense funding.
Последње две димензије, пословни модел и финансирање, су ми имали смисла. Мислим да има смисла да пословни модел буде толико ниско рангиран јер можете кренути без бизнис модела и додати га ако ваши клијенти захтевају то што правите. А финансирање, такође мислим, ако сте у старту недовољно финансирани али накнадно будете примећени, посебно у данашње доба, јако је лако набавити знатна финансијска средства.
So now let me give you some specific examples about each of these. So take a wild success like Airbnb that everybody knows about. Well, that company was famously passed on by many smart investors because people thought, "No one's going to rent out a space in their home to a stranger." Of course, people proved that wrong. But one of the reasons it succeeded, aside from a good business model, a good idea, great execution, is the timing.
Хајде да вам дам специфичне примере за сваку ставку. Узмите феноменалан успех попут Airbnb који је опште познат. Ту компанију су одбили многи паметни инвеститори јер су људи размишљали: "Нико неће хтети да изнајми простор у свом дому незнанцу." Наравно, људи су доказали да је то нетачно. Један од разлога зашто је успео, сем доброг пословног модела, добре идеје и сјајне егзекуције, је тајминг.
That company came out right during the height of the recession when people really needed extra money, and that maybe helped people overcome their objection to renting out their own home to a stranger.
Та компанија је изашла на тржиште у јеку рецесије када је људима био неопходан додатни извор новца, и то им је можда помогло да се превазиђу негативне аспекте изнајмљивања сопственог дома незнанцу.
Same thing with Uber. Uber came out, incredible company, incredible business model, great execution, too. But the timing was so perfect for their need to get drivers into the system. Drivers were looking for extra money; it was very, very important.
Иста ствар је и са Uber-ом. Uber је изашао, невероватна компанија, невероватан пословни модел, сјајна егзекуција, такође. Али тајминг је био тако савршен за њихову потребу да уведу возаче у систем. Возачи су тражили додатни извор прихода; то је било веома важно.
Some of our early successes, Citysearch, came out when people needed web pages. GoTo.com, which we announced actually at TED in 1998, was when companies were looking for cost-effective ways to get traffic. We thought the idea was so great, but actually, the timing was probably maybe more important. And then some of our failures. We started a company called Z.com, it was an online entertainment company. We were so excited about it -- we raised enough money, we had a great business model, we even signed incredibly great Hollywood talent to join the company. But broadband penetration was too low in 1999-2000. It was too hard to watch video content online, you had to put codecs in your browser and do all this stuff, and the company eventually went out of business in 2003.
Citysearch је изашао када су људима затребале интернет странице. GoTo.com, који смо заправо најавили на TED-у 1998. године када су компаније тражиле финансијски ефикасне начине да генеришу саобраћај. Мислили смо да је идеја тако добра, али заправо је тајминг можда био важнији. А онда и неки од наших неуспеха. Покренули смо компанију под именом Z.com, бавила се електронском забавом. Били смо узбуђени због ње - скупили смо довољно новца, имали смо сјајан пословни модел, чак смо и унајмили и невероватне таленте из Холивуда. Распрострањеност брзог интернета је била премала 1999 - 2000. Било је претешко гледати видео садржај на интернету, морали сте стављати кодеке у претраживач и радити све те ствари, и компанија је на крају затворена 2003.
Just two years later, when the codec problem was solved by Adobe Flash and when broadband penetration crossed 50 percent in America, YouTube was perfectly timed. Great idea, but unbelievable timing. In fact, YouTube didn't even have a business model when it first started. It wasn't even certain that that would work out. But that was beautifully, beautifully timed.
Само две године касније, Када је Adobe Flash решио проблем кодека и када је брзи интернет покривао 50% америчког тржишта, YouTube је имао савршен тајминг. Сјајна идеја, али невероватан тајминг. Заправо, YouTube није ни имао пословни модел када је кренуо. Није било извесно ни да ли ће успети. Али је прелеп, прелеп тајминг.
So what I would say, in summary, is execution definitely matters a lot. The idea matters a lot. But timing might matter even more. And the best way to really assess timing is to really look at whether consumers are really ready for what you have to offer them. And to be really, really honest about it, not be in denial about any results that you see, because if you have something you love, you want to push it forward, but you have to be very, very honest about that factor on timing.
Оно што бих у закључку хтео да кажем, је да је егзекуција јако битна. Идеја је јако битна. Али тајминг може бити још битнији. И најбољи начин да се процени тајминг је да се погледа да ли су потрошачи заиста спремни за то што им нудите. И будите крајње искрени према себи, не поричите резултате до којих дођете, јер ако имате нешто што волите, желите да гурате с тим напред, али морате бити крајње искрени према себи о фактору тајминга.
As I said earlier, I think startups can change the world and make the world a better place. I hope some of these insights can maybe help you have a slightly higher success ratio, and thus make something great come to the world that wouldn't have happened otherwise.
Као што сам раније рекао, мислим да стартапи могу да промене свет и учине га бољим местом за живот. Недам се да ће вам неки од ових увида помоћи да имате мало бољу шансу за успех, и тиме учини да нешто сјајно угледа светлост дана, до чега иначе не би дошло.
Thank you very much, you've been a great audience.
Пуно вам хвала, били сте сјајна публика.
(Applause)
(Аплауз)