I need to start by telling you a little bit about my social life, which I know may not seem relevant, but it is.
Најпрво треба да започнам да ви кажувам за мојот социјален живот кој може нема да ви се чини релевантен, но е релевантен.
When people meet me at parties and they find out that I'm an English professor who specializes in language, they generally have one of two reactions. One set of people look frightened. (Laughter) They often say something like, "Oh, I'd better be careful what I say. I'm sure you'll hear every mistake I make." And then they stop talking. (Laughter) And they wait for me to go away and talk to someone else. The other set of people, their eyes light up, and they say, "You are just the person I want to talk to." And then they tell me about whatever it is they think is going wrong with the English language. (Laughter)
Кога ме запознаваат луѓето на забави и дознаваат дека сум професор по англиски и специјализирав за јазици, генерално реагираат на два начина. Едни изгледаат исплашено. (Смеа) Честопати велат: „Да внимавам што ќе речам. Сигурно ќе ја забележиш секоја грешка.“ И престануваат да зборуваат. (Смеа) И чекаат да заминам и да зборувам со некој друг. Другите пак, изгледаат заинтересирани и велат: „Tокму со ваква личност сакам да зборувам.“ Потоа ми кажуваат што сè се случува со англискиот јазик. (Смеа)
A couple of weeks ago, I was at a dinner party and the man to my right started telling me about all the ways that the Internet is degrading the English language. He brought up Facebook, and he said, "To defriend? I mean, is that even a real word?"
Пред неколку недели бев на една вечера и човекот кој седеше десно од мене почна да ми кажува за секој можен начин на кој англискиот јазик е деградиран на интернет. Го спомена Фејсбук и рече: „ Отстрани од пријатели?“ -Дали е овој вистински израз?“
I want to pause on that question: What makes a word real? My dinner companion and I both know what the verb "defriend" means, so when does a new word like "defriend" become real? Who has the authority to make those kinds of official decisions about words, anyway? Those are the questions I want to talk about today.
Сакам да застанам малку на ова прашање: Што го прави зборот вистински? Мојот познаник и јас знаеме што значи изразот „отстрани од пријатели“, но кога станува фразата „отстрани од пријатели“ вистинска? Кој е овластен да ги прави тие видови на официјални промени во јазикот? За овие прашања сакам да зборувам денес.
I think most people, when they say a word isn't real, what they mean is, it doesn't appear in a standard dictionary. That, of course, raises a host of other questions, including, who writes dictionaries?
Повеќето луѓе кога велат дека зборот не е вистински сметаат дека зборот го нема во стандардниот речник. Тоа, се разбира иницира и други прашања, меѓу другите, кој пишува речници?
Before I go any further, let me clarify my role in all of this. I do not write dictionaries. I do, however, collect new words much the way dictionary editors do, and the great thing about being a historian of the English language is that I get to call this "research." When I teach the history of the English language, I require that students teach me two new slang words before I will begin class. Over the years, I have learned some great new slang this way, including "hangry," which -- (Applause) — which is when you are cranky or angry because you are hungry, and "adorkable," which is when you are adorable in kind of a dorky way, clearly, terrific words that fill important gaps in the English language. (Laughter) But how real are they if we use them primarily as slang and they don't yet appear in a dictionary?
Пред да одам подалеку, да ви ја објаснам мојата улога во сето ова. Јас не пишувам речници. Но, јас собирам нови зборови исто како и составувачите на речници, и важноста да се биде историчар на англискиот јазик е тоа што морам ова да го наречам „истражување“. Кога предавам историја на ангискиот јазик, барам студентите да ме научат 2 нови жаргони пред да го почнам часот. Низ годините научив одличен жаргонски јазик, вклучувајќи "hangry“- (Аплауз) кога некој е напнат (cranky) бидејќи е гладен (hungry), или "adorkable," за прекрасен ( adorable) на чуден начин ( dorky ). Очигледно, одлични зборови кои пополнуваат значајни празнини во англискиот јазик. (Смеа) Но, колку се тие вистински ако ги користиме како жаргони а ги нема во речници?
With that, let's turn to dictionaries. I'm going to do this as a show of hands: How many of you still regularly refer to a dictionary, either print or online? Okay, so that looks like most of you. Now, a second question. Again, a show of hands: How many of you have ever looked to see who edited the dictionary you are using? Okay, many fewer. At some level, we know that there are human hands behind dictionaries, but we're really not sure who those hands belong to. I'm actually fascinated by this. Even the most critical people out there tend not to be very critical about dictionaries, not distinguishing among them and not asking a whole lot of questions about who edited them. Just think about the phrase "Look it up in the dictionary," which suggests that all dictionaries are exactly the same. Consider the library here on campus, where you go into the reading room, and there is a large, unabridged dictionary up on a pedestal in this place of honor and respect lying open so we can go stand before it to get answers.
Да се свртиме кон речниците. Ќе го прикажам ова со раце. Колкумина од вас сè уште се осврнувате на речници, книжни или дигитални? Ок-изгледа повеќето од вас. Второ прашање, пак со раце: кој од вас некогаш видел кој го издал речникот што го користите? ОК-неколкумина. Знаеме дека има човек зад секој речник, но не знаеме кој е тој човек. Всушност, ме фасцинира ова. Дури и најкритичните луѓе не се многу критични кон речниците, не ги разликуваат и не поставуваат низа прашања за тоа кој ги издал. Помислете на фразата „Погледни во речникот“, што укажува дека сите речници се всушност исти. Земета ја студентската библиотека, на пример, кога одите во читална и има голем, комплетен речник на пиедестал, на почесно место, отворен за да можете да пристапите и добиете одговори.
Now, don't get me wrong, dictionaries are fantastic resources, but they are human and they are not timeless. I'm struck as a teacher that we tell students to critically question every text they read, every website they visit, except dictionaries, which we tend to treat as un-authored, as if they came from nowhere to give us answers about what words really mean. Here's the thing: If you ask dictionary editors, what they'll tell you is they're just trying to keep up with us as we change the language. They're watching what we say and what we write and trying to figure out what's going to stick and what's not going to stick. They have to gamble, because they want to appear cutting edge and catch the words that are going to make it, such as LOL, but they don't want to appear faddish and include the words that aren't going to make it, and I think a word that they're watching right now is YOLO, you only live once.
Не ме сфаќајте погрешно, речниците се одлични извори, но тие се човечки и не се безвременски. Ме погодува како наставник тоа што ги учиме студентите критички да пристапуваат кон секој текст што го читаат, секоја веб страна што ја посетуваат, освен речниците кои ги третираме како да се без автори, дојдени не знаеме од каде за да ни дадат одговори за вистинското значење на зборовите. Ако ги запрашате издавачите на речниците, ќе ви кажат дека се обидуваат да држат чекор со промените во јазикот. Внимаваат што велиме и што пишуваме и се обидуваат да откријат што може да остане а што може да се заборави. Мора да се коцкаат, бидејќи сакаат да бидат први и да создаваат зборови како LOL (гласно смеење), но не сакаат тие да звучат помодарски и да вклучат зборови кои се непроменливи и мислам дека зборот кој го бараат е YOLO- еднаш се живее.
Now I get to hang out with dictionary editors, and you might be surprised by one of the places where we hang out. Every January, we go to the American Dialect Society annual meeting, where among other things, we vote on the word of the year. There are about 200 or 300 people who come, some of the best known linguists in the United States. To give you a sense of the flavor of the meeting, it occurs right before happy hour. Anyone who comes can vote. The most important rule is that you can vote with only one hand. In the past, some of the winners have been "tweet" in 2009 and "hashtag" in 2012. "Chad" was the word of the year in the year 2000, because who knew what a chad was before 2000, and "WMD" in 2002.
Понекогаш се среќавам со издавачите на речници и ќе ве изненади едно од местата каде се среќаваме. Секој јануари одиме на собирот на американското друштво за дијалекти, каде покрај другото, гласаме за зборот на годината. Доаѓаат околу 200-300 луѓе, најдобрите лингвисти во Америка. Да ви ја доловам атмосферата на собирот, се случува непосредно пред "happy hour". Секој присутен може да гласа. Најважното правило е да се гласа со една рака. Порано, некои од победниците беа: „твит“ во 2009 и „хаштаг“ во 2012. "Chad" (гласачки обележја) беше збор на годината во 2000-та, бидејќи кој знаеше што значеше зборот пред 2000-та и WMD во 2002 (оружје за масовно истребување).
Now, we have other categories in which we vote too, and my favorite category is most creative word of the year. Past winners in this category have included "recombobulation area," which is at the Milwaukee Airport after security, where you can recombobulate. (Laughter) You can put your belt back on, put your computer back in your bag. And then my all-time favorite word at this vote, which is "multi-slacking." (Laughter) And multi-slacking is the act of having multiple windows up on your screen so it looks like you're working when you're actually goofing around on the web. (Laughter) (Applause)
Имаме и други категории за кои гласаме. Мојата омилена категорија е најкреативниот збор на годината. Минати победници во оваа категорија се: "recombobulation area," (комфор зона) што се наоѓа на аеродромот во Милвоки каде после контролата може да чувствувате комфорно. (Смеа) Може да го ставите ременот пак, да го вратите компјутерот во торбата. Друг мој омилен збор од ова гласање е "multi-slacking." (Смеа) "Мulti-slacking“ значи да се отворат повеќе прозорци на компјутерот за да изгледа дека работите кога всушност губите време на интернет. (Смеа) (Аплауз)
Will all of these words stick? Absolutely not. And we have made some questionable choices, for example in 2006 when the word of the year was "Plutoed," to mean demoted. (Laughter) But some of the past winners now seem completely unremarkable, such as "app" and "e" as a prefix, and "google" as a verb.
Дали овие зборови ќе се заджат во употреба? Апсолутно не! Направивме и некои сомнителни избори, на пример во 2006-та кога зборот на годината беше „плутониран“, со значење „деградиран“. (Смеа) Но, некои од минатите победници сега изгледаат безначајни како "app" или „е-“ како префикс и „гугла“ како глагол.
Now, a few weeks before our vote, Lake Superior State University issues its list of banished words for the year. What is striking about this is that there's actually often quite a lot of overlap between their list and the list that we are considering for words of the year, and this is because we're noticing the same thing. We're noticing words that are coming into prominence. It's really a question of attitude. Are you bothered by language fads and language change, or do you find it fun, interesting, something worthy of study as part of a living language?
Неколку недели пред гласањето, државниот универзитет Лејк Супериор издава листа на забранети зборови за годината. Интересно е дека постои прилично големо совпаѓање помеѓу нивната листа и нашата листа за збор на годината, и ова е бидејќи ја забележуваме истата работа. Забележуваме зборови кои почнуваат да се истакнуваат. Се работи за прашање на ставови. Дали ви пречат јазични новини и промени или пак ви е интересно и забавно, вредно за проучување како дел од живиот јазик?
The list by Lake Superior State University continues a fairly long tradition in English of complaints about new words. So here is Dean Henry Alford in 1875, who was very concerned that "desirability" is really a terrible word. In 1760, Benjamin Franklin wrote a letter to David Hume giving up the word "colonize" as bad.
Листата на универзитетот Лејк Супериор ја продолжува во англискиот јазик долгата традиција на поплаки во врска со новите зборови. Еве на пример, Дин Хенри Алфорд во 1875-та бил загрижен дека „посакуван“ или „посакувана“ е навистина ужасен збор. Во 1766 Бенџамин Франклин напишал писмо до Дејвид Хјум посочувајќи го зборот „колонизира“ како лош.
Over the years, we've also seen worries about new pronunciations. Here is Samuel Rogers in 1855 who is concerned about some fashionable pronunciations that he finds offensive, and he says "as if contemplate were not bad enough, balcony makes me sick." (Laughter) The word is borrowed in from Italian and it was pronounced bal-COE-nee.
Низ годините гледаме загриженост заради новиот изговор. Семјуел Роџерс во 1855-та бил загрижен за новиот, модерен изговор за кој сметал дека е навредлив и вели:„Како да не беше доволно лош контемплира, сега од балкон ми се лоши. (Смеа) Зборот е позајмен од италијанскиот и се изговарал бал-КО-не.
These complaints now strike us as quaint, if not downright adorkable -- (Laughter) -- but here's the thing: we still get quite worked up about language change. I have an entire file in my office of newspaper articles which express concern about illegitimate words that should not have been included in the dictionary, including "LOL" when it got into the Oxford English Dictionary and "defriend" when it got into the Oxford American Dictionary. I also have articles expressing concern about "invite" as a noun, "impact" as a verb, because only teeth can be impacted, and "incentivize" is described as "boorish, bureaucratic misspeak."
Овие забелешки сега ни звучат чудно ако не и "adorkable". (прекрасно+чудно) (Смеа) Но,еве за што се работи: ние сè уште сме загрижени за промените во јазикот. Имам цело досие од новински написи во мојата канцеларија во кои се изразува загриженост за неприфатени зборови кои не треба да се во речниците вклучително " LOL" кога влезе во Оксфорд речниците и „отстрани од пријатели“ кога влезе во американскиот Оксфорд речник. Исто имам написи за загриженост во врска со "invite“ (кани) како именка, "impact" (влијае) како глагол зашто само забите можат да бидат импактирани, а „поттикнување“ е опишано како досадно,бирократско, неточно изразување.
Now, it's not that dictionary editors ignore these kinds of attitudes about language. They try to provide us some guidance about words that are considered slang or informal or offensive, often through usage labels, but they're in something of a bind, because they're trying to describe what we do, and they know that we often go to dictionaries to get information about how we should use a word well or appropriately. In response, the American Heritage Dictionaries include usage notes. Usage notes tend to occur with words that are troublesome in one way, and one of the ways that they can be troublesome is that they're changing meaning. Now usage notes involve very human decisions, and I think, as dictionary users, we're often not as aware of those human decisions as we should be. To show you what I mean, we'll look at an example, but before we do, I want to explain what the dictionary editors are trying to deal with in this usage note.
Не затоа што издавачите ги игнорираат овие ставови за јазикот. Тие се обидуваат да ни дадат објаснување за зборовите кои се сметаат за жаргони или неформални, или навредливи, најчесто со ознаки на користење но тие се често нејасни зашто објаснуваат што правиме, и знаат дека често го земаме речникот за да видиме како да го употребиме зборот правилно и соодветно. Како одговор на тоа речникот Американ Херитиџ додаде ознаки за користење. Овие ознаки се појавуваат со зборови кои се проблематични а проблематични се затоа што го менуваат значењето. Ознаките содржат човечки одлики, и сметам дека ние како корисници на речници не сме во доволна мера свесни за тие човечки одлики. За да појаснам, ќе видиме пример, но прво да објаснам што се обидуваат издавачите да прават со овие ознаки на користење.
Think about the word "peruse" and how you use that word. I would guess many of you are thinking of skim, scan, reading quickly. Some of you may even have some walking involved, because you're perusing grocery store shelves, or something like that. You might be surprised to learn that if you look in most standard dictionaries, the first definition will be to read carefully, or pore over. American Heritage has that as the first definition. They then have, as the second definition, skim, and next to that, they say "usage problem." (Laughter) And then they include a usage note, which is worth looking at.
Помислете на зборот „прегледува“ и како го користите. Сигурно многумина помислувате на брзо препрочитување на текст. Некои од вас можеби ќе вклучат и одење зашто може да прегледувате и полици во продавница или нешто слично. Ќе се изненадите да чуете дека во повеќето стандардни речници првата дефиниција е „чита внимателно“ или проучува. Така најпрво го објаснува Американ Херитиџ. Второто објаснување е брзо, кратко читање а веднаш до него стои „проблем со користење“. (Смеа) Потоа додаваат ознака за користење која вреди да се види.
So here's the usage note: "Peruse has long meant 'to read thoroughly'... But the word is often used more loosely, to mean simply 'to read.'... Further extension of the word to mean 'to glance over, skim,' has traditionally been considered an error, but our ballot results suggest that it is becoming somewhat more acceptable. When asked about the sentence, 'I only had a moment to peruse the manual quickly,' 66 percent of the [Usage] Panel found it unacceptable in 1988, 58 percent in 1999, and 48 percent in 2011."
Еве ја ознаката за користење:„ „Прегледува“ долго значеше темелно чита“. Но зборот често се користи послободно со едноставно значење „чита“. Другото значење на зборот „летимично чита“ традиционално се смета за грешка но резултатите на нашето гласање покажуваат дека станува прифатливо. Кога ги прашаа за реченицата: „Имав само миг брзо да го прегледам упатството,“ 66% од Комисијата за употреба го сметаа за неприфатливо во 1988 год. 58% во 1999, а 48% во 2011-та.
Ah, the Usage Panel, that trusted body of language authorities who is getting more lenient about this. Now, what I hope you're thinking right now is, "Wait, who's on the Usage Panel? And what should I do with their pronouncements?" If you look in the front matter of American Heritage Dictionaries, you can actually find the names of the people on the Usage Panel. But who looks at the front matter of dictionaries? There are about 200 people on the Usage Panel. They include academicians, journalists, creative writers. There's a Supreme Court justice on it and a few linguists. As of 2005, the list includes me. (Applause)
Ах, Комисијата за употреба, тоа тело од доверба составено од јазични стручњаци кои стануваат поблаги во критериумите. Се надевам дека во моментов си велите: „Чекај кој е во таа Комисија за употреба? И зошто се важни нивните изјави?“ Ако погледнете на предната страна на Американ Херитиџ ќе ги видите имињата на луѓето кои се во Комисијата за употреба. Но, кој гледа на почетната страна? Има околу 200 луѓе во Комисијата. Тука има академици, новинари, креативни писатели. Има и луѓе од Врховниот суд и неколку лингвисти. Од 2005-та на листата е и моето име. (Аплауз)
Here's what we can do for you. We can give you a sense of the range of opinions about contested usage. That is and should be the extent of our authority. We are not a language academy. About once a year, I get a ballot that asks me about whether new uses, new pronunciations, new meanings, are acceptable.
Еве што можеме да сториме за вас. Може да ви претставиме низа на мислења за спорна употреба. Тие се, и треба да бидат нашите овластувања. Ние не сме јазична академија. Еднаш годишно добивам гласачко ливче и ме прашуваат дали новите употреби, новиот изговор и новите значења се прифатливи.
Now here's what I do to fill out the ballot. I listen to what other people are saying and writing. I do not listen to my own likes and dislikes about the English language. I will be honest with you: I do not like the word "impactful," but that is neither here nor there in terms of whether "impactful" is becoming common usage and becoming more acceptable in written prose. So to be responsible, what I do is go look at usage, which often involves going to look at online databases such as Google Books. Well, if you look for "impactful" in Google Books, here is what you find. Well, it sure looks like "impactful" is proving useful for a certain number of writers, and has become more and more useful over the last 20 years.
Ева што правам за да одговорам на гласачкото ливче. Слушам што зборуваат и пишуваат луѓето. Не го слушам сопствениот глас дали ми се допаѓа или не нешто во врска со англискиот јазик. Ќе бидам искрена: Не го сакам зборот „влијателен“, но тоа не е важно во смисла дали „влијателен“ ќе се прифати во употреба и сè повеќе ќе се прифаќа во пишувана прозна форма. За да бидам одговорна, одам да ја видам употребата, што опфаќа пребарување на онлајн датотеки како Гугл книги Ако го побарате „влијателен“ на Гугл книги еве што ќе најдете. Изгледа дека „влијателен“ е мошне корисен за одреден број писатели, и станал сè покорисен последните 20 години.
Now, there are going to be changes that all of us don't like in the language. There are going to be changes where you think, "Really? Does the language have to change that way?" What I'm saying is, we should be less quick to decide that that change is terrible, we should be less quick to impose our likes and dislikes about words on other people, and we should be entirely reluctant to think that the English language is in trouble. It's not. It is rich and vibrant and filled with the creativity of the speakers who speak it. In retrospect, we think it's fascinating that the word "nice" used to mean silly, and that the word "decimate" used to mean to kill one in every 10. (Laughter) We think that Ben Franklin was being silly to worry about "notice" as a verb. Well, you know what? We're going to look pretty silly in a hundred years for worrying about "impact" as a verb and "invite" as a noun. The language is not going to change so fast that we can't keep up. Language just doesn't work that way. I hope that what you can do is find language change not worrisome but fun and fascinating, just the way dictionary editors do. I hope you can enjoy being part of the creativity that is continually remaking our language and keeping it robust.
Сега, ќе има промени во јазикот кои нема секому да му се допаднат. Ќе има промени и таму каде што ќе речете: „Навистина? Мора јазикот да се менува на тој начин? Јас велам дека треба да сме внимателни со одлуката дека промените се ужасни, да не брзаме со наметнување на другите нешто што нам ни се допаѓа или не и треба да се олабавиме во однос на мислењето дека англискиот јазик е во невоља. Не е. Тој е богат, динамичен и исполнет со креативноста на оние кои го зборуваат. Гледајќи назад, фасцинантно ни звучи дека зборот „фино“ некогаш значел будалесто, а зборот „десеткува“ значел убивање на секој десетти. (Смеа) Сметаме дека Бен Франклин бил луд што бил загрижен дека „забележи“ станал глагол. Знаете што? Прилично глупаво ќе звучиме за 100 години што сме загрижени за „влијае“ како глагол. и „покани„ како именка. Јазикот нема да се смени толку брзо што не ќе можеме да се носиме со него. Јазикот не функционира на тој начин. Се надевам, нема да сметате дека јазичните промени се загрижувачки туку забавни и фасинантни, како што сметаат и издавачите. Верувам дека ќе уживате да сте дел од креативноста која постојано го преобликува нашиот јазик и го одржува моќен.
So how does a word get into a dictionary? It gets in because we use it and we keep using it, and dictionary editors are paying attention to us. If you're thinking, "But that lets all of us decide what words mean," I would say, "Yes it does, and it always has." Dictionaries are a wonderful guide and resource, but there is no objective dictionary authority out there that is the final arbiter about what words mean. If a community of speakers is using a word and knows what it means, it's real. That word might be slangy, that word might be informal, that word might be a word that you think is illogical or unnecessary, but that word that we're using, that word is real.
Па, како влегува збор во речникот? Влегува зашто го користиме и продолжуваме да го користиме а издавачите внимаат на нас. Ако мислите:„Ајде сите да одлучуваме што значат зборовите,“ јас би рекла: „Да, така е. Отсекогаш било така.“ Речниците се прекрасен извор и водич но не постои објективен авторитет за речник кој е врховен судија за значењето на зборовите. Ако заедница на говорници го употребуваат зборот и знаат што значи, тогаш тој е вистински. Тој збор може да е жаргон, може да е неформален, може да е збор за кој мислите дека е нелогичен или непотребен, но зборот кој сите го користиме, тој збор е реален.
Thank you.
Ви благодарам!
(Applause)
(Аплауз)