As a boy in Lima, my grandfather told me a legend of the Spanish conquest of Peru. Atahualpa, emperor of the Inca, had been captured and killed. Pizarro and his conquistadors had grown rich, and tales of their conquest and glory had reached Spain and was bringing new waves of Spaniards, hungry for gold and glory. They would go into towns and ask the Inca, "Where's another civilization we can conquer? Where's more gold?"
Док сам био дечак у Лими, деда ми је испричао легенду о шпанском освајању Перуа. Атавалпа, владар Инка, је заробљен и убијен. Пизаро и његови освајачи су се обогатили, а приче о њиховом освајању и слави стигле су до Шпаније и доносиле су нове таласе Шпанаца, гладних злата и славе. Одлазили су у градове и питали Инке: „Где постоји још нека цивилизација коју можемо да покоримо, још злата?“
And the Inca, out of vengeance, told them, "Go to the Amazon. You'll find all the gold you want there. In fact, there is a city called Paititi -- El Dorado in Spanish -- made entirely of gold."
А Инке су им, из освете, одговарале: „Идите у Амазонију. Тамо ћете наћи злато које тражите. Заправо, постоји град под именом Паитити, Елдорадо на шпанском, који је цео од злата.“
The Spanish set off into the jungle, but the few that return come back with stories, stories of powerful shamans, of warriors with poisoned arrows, of trees so tall they blotted out the sun, spiders that ate birds, snakes that swallowed men whole and a river that boiled.
Шпанци су се упутили у џунглу, али је неколико њих који су се вратили дошло са причама, причама о моћним шаманима, о ратницима са отровним стрелама, о дрвећу које је толико високо да заклања сунце, пауцима који једу птице, змијама које гутају целе људе и о реци која је кључала.
All this became a childhood memory. And years passed. I'm working on my PhD at SMU, trying to understand Peru's geothermal energy potential, when I remember this legend, and I began asking that question. Could the boiling river exist?
Све то је постало успомена из детињства. Прошле су године. Радио сам на свом докторату на СМУ-у и покушавао да схватим перуански геотермални енергетски потенцијал, када сам се сетио ове легенде и почео да постављам то питање. Да ли ова кључала река постоји?
I asked colleagues from universities, the government, oil, gas and mining companies, and the answer was a unanimous no. And this makes sense. You see, boiling rivers do exist in the world, but they're generally associated with volcanoes. You need a powerful heat source to produce such a large geothermal manifestation. And as you can see from the red dots here, which are volcanoes, we don't have volcanoes in the Amazon, nor in most of Peru. So it follows: We should not expect to see a boiling river.
Питао сам колеге са универзитета, владу, нафтне, гасне и рударске компаније, а једногласни одговор је био одричан. То има смисла. Знате, кључале реке постоје на свету, али се генерално везују за вулкане. Треба вам снажан извор топлоте да би се произвела тако велика геотермална манифестација. Као што можете видети из црвених тачака, које представљају вулкане, немамо вулкане у Амазонији, нити у већем делу Перуа. Из тога следи - не би требало да очекујемо да ћемо видети кључалу реку.
Telling this same story at a family dinner, my aunt tells me, "But no, Andrés, I've been there. I've swum in that river."
Док сам причао исту причу током породичне вечере, тетка ми је рекла: „Али не, Андрес, била сам тамо. Пливала сам у тој реци.“
(Laughter)
(Смех)
Then my uncle jumps in. "No, Andrés, she's not kidding. You see, you can only swim in it after a very heavy rain, and it's protected by a powerful shaman. Your aunt, she's friends with his wife."
Онда је мој ујак ускочио. „Не, Андрес, она се не шали. Знаш, у њој може да се плива само после велике кише, а штити је моћан шаман. Твоја тетка се дружи са његовом женом.“
(Laughter)
(Смех)
"¿Cómo?" ["Huh?"]
„Шта? Ух?“
You know, despite all my scientific skepticism, I found myself hiking into the jungle, guided by my aunt, over 700 kilometers away from the nearest volcanic center, and well, honestly, mentally preparing myself to behold the legendary "warm stream of the Amazon."
Знате, упркос свом научничком скептицизму, нашао сам се на путу кроз џунглу, а водич ми је била тетка, на удаљености од преко 700 километара од најближег вулканског центра и, искрено, ментално сам се припремао да угледам легендарну „врелу бујицу Амазоније.“
But then ... I heard something, a low surge that got louder and louder as we came closer. It sounded like ocean waves constantly crashing, and as we got closer, I saw smoke, vapor, coming up through the trees. And then, I saw this.
Међутим, онда... Чуо сам нешто, тихо запљускивање, које је постајало све гласније како смо се приближавали. Звучало је као да се таласи океана непрестано сударају, а када смо се приближили, видео сам дим, пару како се пробија кроз дрвеће, а онда сам видео ово.
I immediately grabbed for my thermometer, and the average temperatures in the river were 86 degrees C. This is not quite the 100-degree C boiling but definitely close enough. The river flowed hot and fast. I followed it upriver and was led by, actually, the shaman's apprentice to the most sacred site on the river. And this is what's bizarre -- It starts off as a cold stream. And here, at this site, is the home of the Yacumama, mother of the waters, a giant serpent spirit who births hot and cold water. And here we find a hot spring, mixing with cold stream water underneath her protective motherly jaws and thus bringing their legends to life.
Одмах сам зграбио термометар, а просечна температура у реци била је 86 степени целзијуса. Ово није тачно 100 степени кључања, али је дефинитивно веома близу. Река је текла, врела и брза. Пратио сам је узводно, а водио ме је, заправо, шаманов ученик до најсветијег места на реци, а ово је врло чудно - она започиње као хладан извор. Овде, на овом месту, је дом Јакумаме, мајке вода, џиновског духа змије који рађа топлу и хладну воду. Овде смо нашли врео извор, који се меша са током хладне воде испод њене заштитничке мајчинске вилице и оживљава легенду на тај начин.
The next morning, I woke up and --
Следећег јутра сам се пробудио и -
(Laughter)
(Смех)
I asked for tea. I was handed a mug, a tea bag and, well, pointed towards the river. To my surprise, the water was clean and had a pleasant taste, which is a little weird for geothermal systems.
затражио сам чај. Дали су ми шољу, кесицу чаја и, па, показали према реци. На моје изненађење, вода је била чиста и имала је пријатан укус, што је помало чудно за геотермалне системе.
What was amazing is that the locals had always known about this place, and that I was by no means the first outsider to see it. It was just part of their everyday life. They drink its water. They take in its vapor. They cook with it, clean with it, even make their medicines with it.
Запањујуће је било то што је локално становништво одувек знало за ово место, а ја ни у ком случају нисам био први странац који га је видео. Једноставно је било део свакодневног живота. Они пију ову воду. Удишу њену пару. Кувају помоћу ње, чисте њоме, чак праве и лекове помоћу ње.
I met the shaman, and he seemed like an extension of the river and his jungle. He asked for my intentions and listened carefully. Then, to my tremendous relief -- I was freaking out, to be honest with you -- a smile began to snake across his face, and he just laughed.
Срео сам се са шаманом, а деловао је као продужетак ове реке и џунгле. Упитао ме је за намере и саслушао пажљиво. Затим, на моје огромно олакшање - шизио сам, да будем искрен са вама - осмех је почео да се развлачи на његовом лицу и само се насмејао.
(Laughter)
(Смех)
I had received the shaman's blessing to study the river, on the condition that after I take the water samples and analyze them in my lab, wherever I was in the world, that I pour the waters back into the ground so that, as the shaman said, the waters could find their way back home.
Добио сам шаманов благослов да проучавам реку, уз услов да, након узимања узорака реке и анализа у лабораторији, где год да сам на свету, сипам воду натраг у земљу да би, како је шаман рекао, вода могла да нађе свој пут натраг до куће.
I've been back every year since that first visit in 2011, and the fieldwork has been exhilarating, demanding and at times dangerous. One story was even featured in National Geographic Magazine. I was trapped on a small rock about the size of a sheet of paper in sandals and board shorts, in between an 80 degree C river and a hot spring that, well, looked like this, close to boiling. And on top of that, it was Amazon rain forest. Pshh, pouring rain, couldn't see a thing. The temperature differential made it all white. It was a whiteout. Intense.
Враћао сам се сваке године након те прве посете 2011. године, а рад на терену је био узбудљив, захтеван, а с времена на време и опасан. Једна прича је чак била објављена у часопису „Национална географија“. Био сам заробљен на малом камену величине отприлике једног папира у сандалама и шорцу, између реке у којој је било 80 степени и врелог извора који је, па, изгледао овако, близу кључања. Поврх свега, била је то амазонска прашума. Пшш, лило је као из кабла, нисам могао ништа да видим. Од разлике у температури је све постало бело. Била је то бела тмина. Напето.
Now, after years of work, I'll soon be submitting my geophysical and geochemical studies for publication. And I'd like to share, today, with all of you here, on the TED stage, for the first time, some of these discoveries.
Након неколико година рада, ускоро ћу поднети захтев за издавање геофизичких и геохемијских истраживања. Желео бих да поделим данас са свима вама овде, на TED-овој бини, по први пут, нека од ових открића.
Well, first off, it's not a legend. Surprise!
Као прво, то није легенда. Изненађење!
(Laughter)
(Смех)
When I first started the research, the satellite imagery was too low-resolution to be meaningful. There were just no good maps. Thanks to the support of the Google Earth team, I now have this. Not only that, the indigenous name of the river, Shanay-timpishka, "boiled with the heat of the sun," indicating that I'm not the first to wonder why the river boils, and showing that humanity has always sought to explain the world around us.
Када сам започео истраживање, резолуција сателитске слике је била премала да би се могла тумачити. Једноставно нису постојале добре мапе. Захваљујући подршци тима „Гугл Земља“, сада имам ово. Не само то, већ и изворно име реке, Шанај-тимпишка - „која кључа од врелине сунца“, указује на то да нисам први који се запитао зашто река кључа и које показује да је човечанство одувек тражило објашњење за свет који нас окружује.
So why does the river boil?
Па, зашто ова река кључа?
(Bubbling sounds)
(Звуци мехурића)
It actually took me three years to get that footage.
Требало ми је три године да добијем тај снимак.
Fault-fed hot springs. As we have hot blood running through our veins and arteries, so, too, the earth has hot water running through its cracks and faults. Where these arteries come to the surface, these earth arteries, we'll get geothermal manifestations: fumaroles, hot springs and in our case, the boiling river.
Врели извори из раседа. Као што ми имамо крв која кола кроз наше вене и артерије, тако и земља има врелу воду која путује кроз њене пукотине и раседе. На местима на којима се ове артерије јаве на површини, ове земљане артерије, добијамо геотермалне манифестације - фумароле, вреле изворе и, у нашем случају, кључалу реку.
What's truly incredible, though, is the scale of this place. Next time you cross the road, think about this. The river flows wider than a two-lane road along most of its path. It flows hot for 6.24 kilometers. Truly impressive. There are thermal pools larger than this TED stage, and that waterfall that you see there is six meters tall -- and all with near-boiling water.
Оно што је заиста невероватно, међутим, је величина овог места. Следећи пут када прелазите улицу, мислите о томе. Река тече дужином већом од улице са две траке скоро дуж целог тока. Тече врела 6,24 километара. Заиста импресивно. Постоје термални базени већи од ове TED-ове бине, а водопад који видите је висок шест метара и скоро да има кључалу воду.
We mapped the temperatures along the river, and this was by far the most demanding part of the fieldwork. And the results were just awesome. Sorry -- the geoscientist in me coming out. And it showed this amazing trend. You see, the river starts off cold. It then heats up, cools back down, heats up, cools back down, heats up again, and then has this beautiful decay curve until it smashes into this cold river.
Мапирали смо температуру дуж реке, а ово је био најзахтевнији део рада на терену. Резултати су једноставно запањујући. Извините - геонаучник у мени се јавља. Указали су нам на овај невероватан ток. Видите, река започиње као хладна. Затим се загрева, поново хлади, загрева, поново хлади, поново загрева, а затим има дивну опадајућу кривину све до сурвавања у хладну реку.
Now, I understand not all of you are geothermal scientists, so to put it in more everyday terms: Everyone loves coffee. Yes? Good. Your regular cup of coffee, 54 degrees C, an extra-hot one, well, 60. So, put in coffee shop terms, the boiling river plots like this. There you have your hot coffee. Here you have your extra-hot coffee, and you can see that there's a bit point there where the river is still hotter than even the extra-hot coffee. And these are average water temperatures. We took these in the dry season to ensure the purest geothermal temperatures.
Јасно ми је да није свако међу вама геотермални научник, па ћу то објаснити свакидашњим терминима. Сви воле кафу. Да? Добро. Ваша уобичајена кафа, 54 степени целзијуса, врела, па, 60. Ако користимо терминологију кафића, кључала река функционише овако. Имате врућу кафу. Овде имате врелу кафу и можете видети да тамо постоји тачка при којој је река и даље топлија чак и од вреле кафе. А ово су просечне температуре воде. Узели смо их током сушне сезоне да се постарамо да то буду најчистије геотермалне температуре.
But there's a magic number here that's not being shown, and that number is 47 degrees C, because that's where things start to hurt, and I know this from very personal experience. Above that temperature, you don't want to get in that water. You need to be careful. It can be deadly.
Међутим, овде постоји магични број који није приказан, а тај број је 47 степени целзијуса, јер је то тачка на којој почиње да боли, а то знам из личног искуства. Изнад те температуре, не желите да уђете у воду. Морате бити пажљиви. Може бити смртоносно.
I've seen all sorts of animals fall in, and what's shocking to me, is the process is pretty much the same. So they fall in and the first thing to go are the eyes. Eyes, apparently, cook very quickly. They turn this milky-white color. The stream is carrying them. They're trying to swim out, but their meat is cooking on the bone because it's so hot. So they're losing power, losing power, until finally they get to a point where hot water goes into their mouths and they cook from the inside out.
Видео сам да разне животиње упадају, а шокира ме да је процес мање-више исти. Дакле, оне упадну и прва ствар која буде уништена су очи. Очи се, изгледа, најбрже скувају. Добију ову млечно белу боју. Струја их носи. Покушавају да испливају, али им се месо кува на костима јер је толико врело. Тако губе снагу, губе снагу, док коначно не стигну до тачке да им врела вода уђе у уста и онда се кувају изнутра ка напољу.
(Laughter)
(Смех)
A bit sadistic, aren't we? Jeez. Leave them marinating for a little longer. What's, again, amazing are these temperatures. They're similar to things that I've seen on volcanoes all over the world and even super-volcanoes like Yellowstone.
Помало смо садистички настројени, зар не? Боже. Оставите их да се киселе још неко време. Поново, оно што је занимљиво су ове температуре. Сличне су онима које сам видео на вулканима широм света, па чак и супер-вулканима као што је Јелоустоун.
But here's the thing: the data is showing that the boiling river exists independent of volcanism. It's neither magmatic or volcanic in origin, and again, over 700 kilometers away from the nearest volcanic center.
Међутим, ево у чему је ствар - подаци показују да кључала река постоји независно од вулканизма. Није ни магматског ни вулканског порекла и, понављам, преко 700 километара је удаљена од најближег вулканског центра.
How can a boiling river exist like this? I've asked geothermal experts and volcanologists for years, and I'm still unable to find another non-volcanic geothermal system of this magnitude. It's unique. It's special on a global scale. So, still -- how does it work? Where do we get this heat? There's still more research to be done to better constrain the problem and better understand the system, but from what the data is telling us now, it looks to be the result of a large hydrothermal system.
Како то да постоји таква кључала река? Постављао сам питање геотермалним стручњацима и вулканолозима годинама и још увек нисам успео да нађем још неки систем овог обима који није вулканског порекла. Јединствен је. Посебан је на глобалном нивоу. Па, још увек, како функционише? Одакле добијамо ову топлоту? Треба спровести још испитивања да бисмо боље сузили проблем и боље разумели систем, али из онога што нам подаци казују тренутно, делује као да је резултат огромног хидротермалног система.
Basically, it works like this: So, the deeper you go into the earth, the hotter it gets. We refer to this as the geothermal gradient. The waters could be coming from as far away as glaciers in the Andes, then seeping down deep into the earth and coming out to form the boiling river after getting heated up from the geothermal gradient, all due to this unique geologic setting.
У основи, то функционише овако - што дубље урањате у земљу, постаје све топлије. Ово називамо „геотермални градијент“. Може бити да вода пристиже чак са глечера на Андима, затим полако отиче дубоко у земљу и израња да створи кључалу реку након што је загреје геотермални градијент, а све због овог јединственог геолошког окружења.
Now, we found that in and around the river -- this is working with colleagues from National Geographic, Dr. Spencer Wells, and Dr. Jon Eisen from UC Davis -- we genetically sequenced the extremophile lifeforms living in and around the river, and have found new lifeforms, unique species living in the boiling river.
Открили смо да у реци и око ње, а ово је током рада са колегама из „Националне географије“, др Спенсером Велсом и др Џоном Ајсеном са Универзитета у Калифорнији, Дејвис, генетски смо распоредили екстремофилне облике живота који живе у реци и око ње и нашли смо нове облике живота, јединствене врсте које живе у кључалој води.
But again, despite all of these studies, all of these discoveries and the legends, a question remains: What is the significance of the boiling river? What is the significance of this stationary cloud that always hovers over this patch of jungle? And what is the significance of a detail in a childhood legend?
Ипак, упркос свим овим проучавањима, открићима и легендама, остаје питање какав је значај кључале реке. Од каквог је значаја овај непомични облак који увек лебди изнад овог дела џунгле? Од каквог је значаја детаљ из легенде из детињства?
To the shaman and his community, it's a sacred site. To me, as a geoscientist, it's a unique geothermal phenomenon. But to the illegal loggers and cattle farmers, it's just another resource to exploit. And to the Peruvian government, it's just another stretch of unprotected land ready for development.
За шамана и његову заједницу, то је свето место. За мене као геонаучника, то је јединствена геотермална појава. Међутим, за нелегалне дрвосече и узгајиваче стоке, то је само још један ресурс за експлоатисање, а за перуанску владу то је само још један део незаштићене земље спремне за градњу.
My goal is to ensure that whoever controls this land understands the boiling river's uniqueness and significance. Because that's the question, one of significance. And the thing there is, we define significance. It's us. We have that power. We are the ones who draw that line between the sacred and the trivial. And in this age, where everything seems mapped, measured and studied, in this age of information, I remind you all that discoveries are not just made in the black void of the unknown but in the white noise of overwhelming data.
Мој циљ је да се постарам да, ко год да контролише ову земљу, разуме колико је кључала река јединствена и значајна, јер се о томе ради, о значају, а ствар је у томе да ми дефинишемо значај. То смо ми. Ми имамо моћ. Ми смо ти који повлаче линију између светог и тривијалног. У овом добу, када све делује као да је мапирано, измерено и изучено, у добу информација, подсећам вас све да се открића не дешавају само у тамној празнини непознатог, већ и у белим шумовима многобројних података.
There remains so much to explore. We live in an incredible world. So go out. Be curious. Because we do live in a world where shamans still sing to the spirits of the jungle, where rivers do boil and where legends do come to life.
Остаје толико много ствари за истраживање. Живимо у невероватном свету. Зато изађите. Будите радознали, јер ми заиста живимо у свету у коме шамани још увек певају духовима џунгле, где реке заиста кључају и где легенде заиста оживљавају.
Thank you very much.
Хвала вам.
(Applause)
(Аплауз)