When I'm starting talks like this, I usually do a whole spiel about sustainability because a lot of people out there don't know what that is. This is a crowd that does know what it is, so I'll like just do like the 60-second crib-note version. Right? So just bear with me. We'll go real fast, you know? Fill in the blanks. So, you know, sustainability, small planet. Right? Picture a little Earth, circling around the sun. You know, about a million years ago, a bunch of monkeys fell out of trees, got a little clever, harnessed fire, invented the printing press, made, you know, luggage with wheels on it. And, you know, built the society that we now live in. Unfortunately, while this society is, without a doubt, the most prosperous and dynamic the world has ever created, it's got some major, major flaws.
Кога започнувам дискусии како оваа, обично зборувам опширно за одржливоста затоа што многу луѓе не знаат што е тоа. Ова е толпа што знае што е тоа, па би сакал само да направам едноминутно сумирање. Важи? Значи останете со мене. Ќе одиме навистина брзо, знаете? Пополнете во празнините. Па, знаете, одржливост, мала планета. Така? Претставете си ја малата Земја, вртејќи се околу Сонцето. Знаете, пред околу 1 милион години, неколку мајмуни паднале од дрвјата, станаа малку паметни, почнаа да употребуваат огин, ја измислија печатарската преса, направија, багаж со тркала на него. И, знаете, го изградија општеството во кое живееме. За несреќа, додека ова општество е, без сомнеж, најпросперитетното и најдинамичното кое светот го создал, има некои големи, големи пропусти.
One of them is that every society has an ecological footprint. It has an amount of impact on the planet that's measurable. How much stuff goes through your life, how much waste is left behind you. And we, at the moment, in our society, have a really dramatically unsustainable level of this. We're using up about five planets. If everybody on the planet lived the way we did, we'd need between five, six, seven, some people even say 10 planets to make it. Clearly we don't have 10 planets. Again, you know, mental, visual, 10 planets, one planet, 10 planets, one planet. Right? We don't have that. So that's one problem.
Еден од нив е тоа што секое општество има еколошки отпечаток. Има износ на влијание на планетата кое е мерливо. Колку работи поминуваат низ вашиот живот, колку отпад е оставен зад вас. И ние, во овој момент, во нашето општество, имаме навистина драматично неодржливо ниво на ова. Ние трошиме околу пет планети. Ако секој на планетата живееше како нас, би ни биле потребни пет, шест, седум, некои луѓе дури велат 10 планети за да успееме. Јасно е дека немаме 10 планети. Повторно, значи, ментално, визуелирајте, 10 планети, една планета, 10 планети, една планета. Така? Го немаме тоа. Значи тоа е еден проблем.
The second problem is that the planet that we have is being used in wildly unfair ways. Right? North Americans, such as myself, you know, we're basically sort of wallowing, gluttonous hogs, and we're eating all sorts of stuff. And, you know, then you get all the way down to people who live in the Asia-Pacific region, or even more, Africa. And people simply do not have enough to survive. This is producing all sorts of tensions, all sorts of dynamics that are deeply disturbing. And there's more and more people on the way. Right? So, this is what the planet's going to look like in 20 years. It's going to be a pretty crowded place, at least eight billion people.
Вториот проблем е тоа што планетата што ја имаме е користена потполно запостаувачки. Така? Луѓето од Северна Америка, како мене самиот, знаете, ние сме во суштина ненаситни свињи, и јадеме сешто. И тогаш, доаѓате најдоле до луѓето што живеат во Азичко-Пацифичкиот регион, или уште повеќе, Африка. И луѓето едноставно немаат доволно да преживеат. Ова предизвикува секаков вид на тензии, секаков вид на динамики кои се длабоко вознемирувачки. И повеќе и повеќе луѓе се на пат. Така? Ова е како ќе изгледа планетата за околу 20 години. Ќе биде доста натрупано место, најмалку осум милијарди луѓе.
So to make matters even more difficult, it's a very young planet. A third of the people on this planet are kids. And those kids are growing up in a completely different way than their parents did, no matter where they live. They've been exposed to this idea of our society, of our prosperity. And they may not want to live exactly like us. They may not want to be Americans, or Brits, or Germans, or South Africans, but they want their own version of a life which is more prosperous, and more dynamic, and more, you know, enjoyable. And all of these things combine to create an enormous amount of torque on the planet. And if we cannot figure out a way to deal with that torque, we are going to find ourselves more and more and more quickly facing situations which are simply unthinkable.
За да бидат работите уште потешки, ова е многу млада планета. Една третина од луѓето на оваа планета се деца. И тие деца растат на комплетно поинаков начин од нивните родители, без разлика каде живеат. Тие се изложени на оваа идеја за нашето опшетство, за нашиот напредок. И тие можеби нема да сакаат да живеат баш како нас. Можеби нема да сакаат да бидат американци, или британци, или германци, или јужно африканци, но тие сакаат нивна верзија на живот кој е понапреден, подинамичен, и попривлечен. И сите овие работи се комбинираат да создадат огромна количина на притисок врз планетата. И ако не можеме да најдеме начин да се справиме со тој притисок, ќе се најдеме повеќе и повеќе и побрзо соочувајќи се со ситуации кои се едноставно незамисливи.
Everybody in this room has heard the worst-case scenarios. I don't need to go into that. But I will ask the question, what's the alternative? And I would say that, at the moment, the alternative is unimaginable. You know, so on the one hand we have the unthinkable; on the other hand we have the unimaginable. We don't know yet how to build a society which is environmentally sustainable, which is shareable with everybody on the planet, which promotes stability and democracy and human rights, and which is achievable in the time-frame necessary to make it through the challenges we face. We don't know how to do this yet.
Секој во оваа соба слушнал за најлош-случај сценаријата. Нема да одам во тоа. Но, ќе го поставам прашањето, која е алтернативата? И би сакал да кажам дека, во моментот, алтернативата е несфатлива. Знаете, на една страна го имаме незамисливото, а на другата страна го имаме несфатливото. Ние се уште не знаеме како да изградиме општество кое одржливо за животната средина, кое може да се сподели со сите на планетата, кое промовира стабилност и демократија и човечки права, и кое е достижно во временската рамка која е неопходна за да се надминат предизвиците со кои се соочуваме. Ние уште не знаеме како да го постигнеме тоа.
So what's Worldchanging? Well, Worldchanging you might think of as being a bit of a news service for the unimaginable future. You know, what we're out there doing is looking for examples of tools, models and ideas, which, if widely adopted, would change the game. A lot of times, when I do a talk like this, I talk about things that everybody in this room I'm sure has already heard of, but most people haven't. So I thought today I'd do something a little different, and talk about what we're looking for, rather than saying, you know, rather than giving you tried-and-true examples. Talk about the kinds of things we're scoping out. Give you a little peek into our editorial notebook. And given that I have 13 minutes to do this, this is going to go kind of quick. So, I don't know, just stick with me. Right?
Значи, што е Worldchanging? Па, Worldchanging можете да го замислите како на еден вид новинска агенција за незамисливата иднина. Знаете, тоа што ние го правиме е потрага по примери на алатки, модели и идеи, кои, ако се применат нашироко, можат да ја променат ситуацијата. Така? Многу пати, кога држам ваков говор, зборувам за работи што секој во оваа соба, јас сум сигурен веќе слушнале за нив, да, ама повеќето луѓе не се слушнале. Па мислев денеска да направам ништо малку поразлично, и да зборувам за тоа што ние го бараме, наместо да зборувам, знаете, ќе ви дадам неколку испробани и проверени примери. Ќе зборувам за нештата што ние ги истражуваме. Ќе ви овозможам да ѕирнете во нашата уредничка тетратка. И знаејќи дека имам 13 минути да го сторам тоа, ова ќе биде малку набрзина. Па, не знам, само останете со мене. Важи?
So, first of all, what are we looking for? Bright Green city. One of the biggest levers that we have in the developed world for changing the impact that we have on the planet is changing the way that we live in cities. We're already an urban planet; that's especially true in the developed world. And people who live in cities in the developed world tend to be very prosperous, and thus use a lot of stuff. If we can change the dynamic, by first of all creating cities that are denser and more livable ... Here, for example, is Vancouver, which if you haven't been there, you ought to go for a visit. It's a fabulous city. And they are doing density, new density, better than probably anybody else on the planet right now. They're actually managing to talk North Americans out of driving cars, which is a pretty great thing. So you have density. You also have growth management. You leave aside what is natural to be natural.
Најпрво, по што трагаме? Голем Зелен град. Еден од најголемите средства што ги имаме во развиениот свет за менување на влијанието што го имаме врз планетата е менувањето на начинот на кој живееме во градовите. Ние веќе сме урбана планета, што е особено точно во развиениот свет. И луѓето кои живеат во развиениот свет се воглавно многу напредни, и затоа користат многу работи. Ако можеме да ја смениме динамиката, со тоа што како прво ќе градиме градови што се погусто населени и попригодни за живеење... Еве, за пример, е Ванкувер, што ако не сте биле таму, морате да одите и да го посетите. Тоа е неверојатен град. И тие веќе работат на густина, нова густина, подобра од веројатно било кој друг на планетата моментално. Тие всушност успеваат да ги наговорат луѓето од Северна Америка да не возат коли, што е навистина одлична работа. Значи имате густина. Ама исто имате управување со развојот. Оставате настрана што е природно да си биде природно.
This is in Portland. That is an actual development. That land there will remain pasture in perpetuity. They've bounded the city with a line. Nature, city. Nothing changes. Once you do those things, you can start making all sorts of investments. You can start doing things like, you know, transit systems that actually work to transport people, in effective and reasonably comfortable manners. You can also start to change what you build. This is the Beddington Zero Energy Development in London, which is one of the greenest buildings in the world. It's a fabulous place. We're able to now build buildings that generate all their own electricity, that recycle much of their water, that are much more comfortable than standard buildings, use all-natural light, etc., and, over time, cost less. Green roofs. Bill McDonough covered that last night, so I won't dwell on that too much.
Ова е во Портланд. Ова е вистинско уредување. Земјата таму ќе остане пасиште постојано. Тие го ограничиле градот со линија. Природа, град. Ништо не се менува. Кога еднаш ќе ги направиш овие работи, можеш да почнеш со секакви инвестиции. Можеш да почнеш да градиш проекти како, транзитни системи што всушност работат на превоз на луѓе, на ефективен и разумно удобен начин. Така? Можеш да почнеш да ги менуваш своите градби. Ова е Бедингтон Нула Енергија Градба во Лондон, што е една од најзелените згради во светот. Тоа е неверојатно место. Ние сме способни сега да градиме градби што си ја произведуваат сета потребна електрична енергија, што ја рециклираат повеќето од нивната вода, што се многу поудобни од стандардните згради, користат целосно природна светлина, итн, и со текот на времето чинат помалку. Зелени покриви. Бил МекДоноу ја покри таа тема вчера вечер, па јас нема многу да се задржам на тоа.
But once you also have people living in close proximity to each other, one of the things you can do is -- as information technologies develop -- you can start to have smart places. You can start to know where things are. When you know where things are, it becomes easier to share them. When you share them, you end up using less. So one great example is car-share clubs, which are really starting to take off in the U.S., have already taken off in many places in Europe, and are a great example. If you're somebody who drives, you know, one day a week, do you really need your own car?
Но, кога еднаш имаш луѓе што живеат релативно близу еден до друг, една од работите што можеш да ги направиш е -- како што информациските технологии се развиваат -- можеш да воведеш паметни места. Можеш да почнеш да знаеш каде се нештата. Кога знаеш каде се нештата, станува многу полесно да ги споделиш. На ваков начин, нивното користење е поефикасно. Така еден одличен пример се клубовите за делење на коли, што стануваат навистина популарни во САД, се веќе популарни на многу места во Европа, и се одличен пример. Ако сте некој кој вози, еднаш неделно, дали навистина имате потреба да поседувате автомобил?
Another thing that information technology lets us do is start figuring out how to use less stuff by knowing, and by monitoring, the amount we're actually using. So, here's a power cord which glows brighter the more energy that you use, which I think is a pretty cool concept, although I think it ought to work the other way around, that it gets brighter the more you don't use. But, you know, there may even be a simpler approach. We could just re-label things. This light switch that reads, on the one hand, flashfloods, and on the other hand, off. How we build things can change as well. This is a bio-morphic building. It takes its inspiration in form from life. Many of these buildings are incredibly beautiful, and also much more effective. This is an example of bio-mimicry, which is something we're really starting to look a lot more for. In this case, you have a shell design which was used to create a new kind of exhaust fan, which is greatly more effective. There's a lot of this stuff happening; it's really pretty remarkable. I encourage you to look on Worldchanging if you're into it. We're starting to cover this more and more. There's also neo-biological design, where more and more we're actually using life itself and the processes of life to become part of our industry. So this, for example, is hydrogen-generating algae. So we have a model in potential, an emerging model that we're looking for of how to take the cities most of us live in, and turn them into Bright Green cities.
Друга работа што информатичката технологија ни овозможува е да почнеме со изнаоѓање начини како да користиме помалку нешта со тоа што ќе знаеме, и ќе ја надгледуваме количината што ја користиме. Еве електричен кабел што свети посилно кога трошите повеќе енергија, што е навистина одличен концепт, иако јас мислам дека би требало да работи обратно, да биде посветол што помалку енергија користиш. Но, знаете, има уште поедноставен начин. Би можеле само да ги преименуваме нештата. Прекинувачот за светло на кој пишува на една страна, поплава од светлина, а на другата, исклучено. И начинот на кој ги дизајнираме нештата исто така може да се смени. Ова е био-морфиска зграда. Нејзината форма е инспирирана од животот. Многу од овие згради се неверојатно убави, и исто така многу поефективни. Ова е пример на био-мимикрија, што е нешто што ние навистина почнуваме да го гледаме почесто. Во овој случај, имаме дизајн во вид на школка кој бил употребен да се создаде нов вид на издувен вентилатор, кој е значително поефективен. Има многу вакви работи што се случуваат, навистина е забележливо. Ве охрабрувам да погледате на Worldchanging ако сте заинтересирани. Ние почнуваме да покриваме вакви случувања се повеќе и повеќе. Постои, исто така нео-биолошки дизајн, каде се повеќе и повеќе го користиме самиот живот за животните процеси да станат дел од нашата индустрија. Па ова, на пример, е алга која генерира водород. Имаме потенцијален модел, модел којшто го разгледуваме за тоа како да ги земеме градовите во кои повеќето од нас живеат, и да ги претвориме во Светли Зелени градови.
But unfortunately, most of the people on the planet don't live in the cites we live in. They live in the emerging megacities of the developing world. And there's a statistic I often like to use, which is that we're adding a city of Seattle every four days, a city the size of Seattle to the planet every four days. I was giving a talk about two months ago, and this guy, who'd done some work with the U.N., came up to me and was really flustered, and he said, look, you've got that totally wrong; it's totally wrong. It's every seven days. So, we're adding a city the size of Seattle every seven days, and most of those cities look more like this than the city that you or I live in. Most of those cites are growing incredibly quickly. They don't have existing infrastructure; they have enormous numbers of people who are struggling with poverty, and enormous numbers of people are trying to figure out how to do things in new ways.
Но, за жал, повеќето од луѓето на планетата не живеат во градовите во кои ние живееме. Тие живеат во мега градовите кои се појавуваат во светот во развој. И има статистика што често ја користам, која вели дека додаваме град Сиетл секои четири дена, град со големината на Сиетл на планетата секои четири дена. Држев говор пред околу два месеца, и овој човек, кој работел за Обединетите Нации, дојде до мене и беше навистина вознемирен, и ми кажа, види, ти си го разбрал тоа сосема погрешно, тоа е сосема погрешно. Тоа е секои седум дена. Значи, додаваме град со големината на Сиетл секои седум дена, и повеќето од тие градови изгледаат повеќе како ова отколку како градот во кој Вие или јас живееме. Повеќето од тие градови растат неверојатно бргу. Тие немаат постоечка инфраструктура, имаат огромен број на луѓе кои се борат со сиромаштија, и огромен број на луѓе кои се обидуваат да разберат како да работат на нови начини. Така?
So what do we need in order to make developing nation megacities into Bright Green megacities? Well, the first thing we need is, we need leapfrogging. And this is one of the things that we are looking for everywhere. The idea behind leapfrogging is that if you are a person, or a country, who is stuck in a situation where you don't have the tools and technologies that you need, there's no reason for you to invest in last generation's technologies. Right? That you're much better off, almost universally, looking for a low-cost or locally applicable version of the newest technology. One place we're all familiar with seeing this is with cell phones. Right? All throughout the developing world, people are going directly to cell phones, skipping the whole landline stage. If there are landlines in many developing world cities, they're usually pretty crappy systems that break down a lot and cost enormous amounts of money. So I rather like this picture here. I particularly like the Ganesh in the background, talking on the cell phone. So what we have, increasingly, is cell phones just permeating out through society. We've heard all about this here this week, so I won't say too much more than that, other than to say what is true for cell phones is true for all sorts of technologies.
Значи што ни е потребно за да можеме да ги трансформираме во земјите во развој мега-градовите во Светли Зелени мега-градови? Па, првата работа што ни е потребна, потребен ни се скокови во развојот. И ова е една работа што ја бараме насекаде. Идејата зад скоковите во развојот е дека ако си ти личност, или земја, која е заглавена во ситуација кадешто ги немаш алатките и технологиите што ти се потребни, нема причина за да инвестираш во технологиите од последната генерација. Така? Дека ти си во многу подобра положба, скоро универзално, барајќи евтина или локално применлива верзија на најновата технологија. Тоа може да го забележиме во светот на мобилните телефони. Така? Насекаде низ светот во развој, луѓето одат директно на мобилни телефони, прескокнувајќи ја целата етапа со фиксните линии. Ако има фиксни линии во многу градови во светот во развој, тие се вообичаено навистина лоши системи што се често се расипуваат, и чинат огромни суми на пари. Така? Така да, на мене ми се навистина допаѓа оваа слика овде. Особено ми се допаѓа Ганешот во позадината, кој зборува на мобилен телефон. Гледаме дека мобилните телефони се повеќе се пробиваат во општеството. Сите ние слушнавме се за ова оваа недела, па нема да кажам многу повеќе, освен тоа дека она што е вистина за мобилните телефони важи за сите видови на технологии.
The second thing is tools for collaboration, be they systems of collaboration, or intellectual property systems which encourage collaboration. Right? When you have free ability for people to freely work together and innovate, you get different kinds of solutions. And those solutions are accessible in a different way to people who don't have capital. Right? So, you know, we have open source software, we have Creative Commons and other kinds of Copyleft solutions. And those things lead to things like this. This is a Telecentro in Sao Paulo. This is a pretty remarkable program using free and open source software, cheap, sort of hacked-together machines, and basically sort of abandoned buildings -- has put together a bunch of community centers where people can come in, get high-speed internet access, learn computer programming skills for free. And a quarter-million people every year use these now in Sao Paulo. And those quarter-million people are some of the poorest people in Sao Paolo. I particularly like the little Linux penguin in the back. (Laughter)
Втората работа се алатките за соработка, дали тоа се системи за соработка, или системи на интелектуална сопственост кои охрабруваат соработка. Така? Кога постои слободна можност за луѓето слободно да работат заедно и да иновираат, добиваш различни видови на решенија. И тие решенија се достапни на различен начин на луѓе што немаат капитал. Така? Па, знаете, имаме опен сорс софтвер, имаме Creative Commons и други видови на Copyleft решенија. Така? И тие работи водат то нешта како ова. Ова е Телецентро во Сао Паоло. Ова е прилично голем програм кој користи бесплатен и опен сорс софтвер, евтин и модифициран хардвер, и во суштина напуштени згради -- кој организира неколку социјални центри каде луѓето можат да дојдат, да добијат брз интернет пристап, и да научат компјутерски вештини бесплатно. Четвртина милион луѓе секоја година ги користат овие центри во Сао Паоло. И тие четвртина милион луѓе се едни од најсиромашните луѓе во Сао Паоло. На мене посебно ми се допаѓа малиот Линукс пингвин во позадината.
So one of the things that that's leading to is a sort of southern cultural explosion. And one of the things we're really, really interested in at Worldchanging is the ways in which the south is re-identifying itself, and re-categorizing itself in ways that have less and less to do with most of us in this room. So it's not, you know, Bollywood isn't just answering Hollywood. Right? You know, Brazilian music scene isn't just answering the major labels. It's doing something new. There's new things happening. There's interplay between them. And, you know, you get amazing things. Like, I don't know if any of you have seen the movie "City of God?" Yeah, it's a fabulous movie if you haven't seen it. And it's all about this question, in a very artistic and indirect kind of way.
Значи едно од нештата до кои ова води е еден вид на јужна културна експлозија. И едно од нештата за кои ние во Worldchaning сме навистина заинтересирани се начините на кои југот се ре-идентификува, и се ре-категоризира на начини што имаат се помалку и помалку врска со повеќето од нас во оваа просторија. Значи не е, знаете, Боливуд не е само одговор на Холивуд. Така? Знаете, бразилската музичка цена не е само одговор на големите ѕвезди. Креира нешто ново. Има нови работи кои се случуваат. Има комуникација помеѓу нив. И, знаете, се добиваат неверојатни работи. Како на пример, не знам дали некој од Вас го видел филмот "City of God"? Да, тоа е одличен филм ако го немате видено. И целиот е за ова прашање, на многу уметнички и недиректен начин.
You have other radical examples where the ability to use cultural tools is spreading out. These are people who have just been visited by the Internet bookmobile in Uganda. And who are waving their first books in the air, which, I just think that's a pretty cool picture. You know? So you also have the ability for people to start coming together and acting on their own behalf in political and civic ways, in ways that haven't happened before. And as we heard last night, as we've heard earlier this week, are absolutely, fundamentally vital to the ability to craft new solutions, is we've got to craft new political realities.
Има други радикални примери каде што можноста да се користат културни алатки се шири. Ова се луѓе кои само што биле посетени од страна на Интернет мобилната библиотека во Уганда. И тие ги мавтаат нивните први книги во воздухот, што, јас мислам дека е навистина интересна слика. Исто така ја имате можноста за луѓето да почнат да се собираат заедно и да дејствуваат лично во политички и граѓански цели. На начини кои ги немаме видено претходно. И како што слушнавме вчера вечер, како што слушнавме порано неделава, тие се апсолутно, фундаментално витални за способноста да создадат нови решенија, како што ние мораме да создадеме нови политички реалности.
And I would personally say that we have to craft new political realities, not only in places like India, Afghanistan, Kenya, Pakistan, what have you, but here at home as well. Another world is possible. And sort of the big motto of the anti-globalization movement. Right? We tweak that a lot. We talk about how another world isn't just possible; another world's here. That it's not just that we have to sort of imagine there being a different, vague possibility out there, but we need to start acting a little bit more on that possibility. We need to start doing things like Lula, President of Brazil. How many people knew of Lula before today? OK, so, much, much better than the average crowd, I can tell you that. So Lula, he's full of problems, full of contradictions, but one of the things that he's doing is, he is putting forward an idea of how we engage in international relations that completely shifts the balance from the standard sort of north-south dialogue into a whole new way of global collaboration. I would keep your eye on this fellow.
И јас би рекол дека ние мораме да создадеме нови политички реалности, не само во места како Индија, Авганистан, Кенија, Пакистан, било каде, но и тука дома исто така. Друг свет е возможен. И на некој начин големото мото за движењето на анти-глобализација. Така? Ние го модификуваме тоа многу. Зборуваме за тоа како друг свет не само што е возможен, туку е веќе тука. Дека не е само да ние на некој начин замислиме дека има голема, нејасна можност таму некаде, туку треба да почнеме и да дејствуваме малку повеќе на таа можност. Ние треба да почнеме да правиме работи како Лула, Претседателот на Бразил. Колку луѓе знаеја за Лула пред денес? Добро, не многу, многу подобро од просечната толпа, можам да ви го кажам тоа. Значи Лула, тој е полн со проблеми, полн со контрадикции, но една од работите што тој ги прави е, тој застапува идеја дека како се однесуваме во меѓународните релации кои комплетно го менуваат погледот од северно-јужен дијалог во целосно нов начин на глобална соработка. Јас би ги следел идните идеи на овој човек.
Another example of this sort of second superpower thing is the rise of these games that are what we call "serious play." We're looking a lot at this. This is spreading everywhere. This is from "A Force More Powerful." It's a little screenshot. "A Force More Powerful" is a video game that, while you're playing it, it teaches you how to engage in non-violent insurrection and regime change. (Laughter) Here's another one. This is from a game called "Food Force," which is a game that teaches children how to run a refugee camp. These things are all contributing in a very dynamic way to a huge rise in, especially in the developing world, in people's interest in and passion for democracy. We get so little news about the developing world that we often forget that there are literally millions of people out there struggling to change things to be fairer, freer, more democratic, less corrupt. And, you know, we don't hear those stories enough. But it's happening all over the place, and these tools are part of what's making it possible.
Друг пример на оваа на некој начин втора супер сила е растот на овие игри што се како ги ние викаме сериозна игра. Ние набљудуваме многу од ова. Се шири насекаде. Ова е од извадок од "A Force More Powerfull". Ова е мал извадок. "Сила Посилна" е видео игра што, додека ја играш, те учи како да учествуваш во ненасилна побуна и промена на режим. Еве уште една. Ова е од игра што се вика "Силата на Храната", што е игра која ги учи децата како да управуваат со бегалски камп. Овие се работи кои придонесуваат на многу динамичен начин за огромен пораст во, посебно во светот во развој, во интересот и страста на луѓето за демократија. Ние добиваме толку малку вести за светот во развој, што често забораваме деке има буквално милиони луѓе таму што се борат да ги сменат работите да бидад пофер, послободни, подемократски и помалку корумпирани. И, знаете, ние не ги слушаме тие приказни доволно. Но се случува насекаде, и овие алатки се дел од тоа што ги прави возможни.
Now when you add all those things together, when you add together leapfrogging and new kinds of tools, you know, second superpower stuff, etc., what do you get? Well, very quickly, you get a Bright Green future for the developing world. You get, for example, green power spread throughout the world. You get -- this is a building in Hyderabad, India. It's the greenest building in the world. You get grassroots solutions, things that work for people who have no capital or limited access. You get barefoot solar engineers carrying solar panels into the remote mountains. You get access to distance medicine. These are Indian nurses learning how to use PDAs to access databases that have information that they don't have access to at home in a distant manner. You get new tools for people in the developing world. These are LED lights that help the roughly billion people out there, for whom nightfall means darkness, to have a new means of operating. These are refrigerators that require no electricity; they're pot within a pot design.
Сега кога ќе ги додадеш сите овие работи заедно, кога ќе ги дадеш сите скокови во технологијата и новите видови на алатки, знаете, втората супер сила итн., што добивате? Па, многу брзо, добивате Светла Зелена иднина за светот во развој. Добивате, на пример, ширење на зелена енергија насекаде низ светот. Добивате -- ова е зграда во Хидеарабад, Индија. Ова е најзелената зграда во светот. Добивате основни решенија, работи што работат за луѓето што немаат капитал или имаат ограничен пристап. Добивате босоноги соларни инженери што носат соларни панели во одалечените планини. Добивате пристап до далечна медицина. Овие се индиски медицински сестри што учат како да користат персонални дигитални асистенти да пристапат до бази на податоци штосодржат информации до кои тие немаат пристап од дома. Добивате нови алатки за луѓето во светот во развој. Овие се ЛЕД светла што им помагаат на отприлика една милијарда луѓе, за кои падот на ноќта значи мрак, да имаат нови начини на работење. Овие се фрижидери на кои не им е потребна електрична енергија, тие се сад во сад дизајн.
And you get water solutions. Water's one of the most pressing problems. Here's a design for harvesting rainwater that's super cheap and available to people in the developing world. Here's a design for distilling water using sunlight. Here's a fog-catcher, which, if you live in a moist, jungle-like area, will distill water from the air that's clean and drinkable. Here's a way of transporting water. I just love this, you know -- I mean carrying water is such a drag, and somebody just came up with the idea of well, what if you rolled it. Right? I mean, that's a great design. This is a fabulous invention, LifeStraw. Basically you can suck any water through this and it will become drinkable by the time it hits your lips. So, you know, people who are in desperate straits can get this. This is one of my favorite Worldchanging kinds of things ever. This is a merry-go-round invented by the company Roundabout, which pumps water as kids play. You know? Seriously -- give that one a hand, it's pretty great. And the same thing is true for people who are in absolute crisis. Right?
И добивате решенија за водата. Водата е еден од најтешките проблеми. Ова е дизајн за собирање на дождовница што е супер евтина и е достапна на луѓето во светот во развој. Ова е дизајн за дестилирање вода користејќи сончева светлина. Ова е собирач на магла, кој, ако живеете во влажна, област како џунгла, ќе дестилира вода од воздухот што е чиста и пивка. Еве начин за транспортирање вода. Јас го обожавам ова, знаете -- мислам носењето вода е тешко, и некој само се појави со идејата па, што ако го тркалаш. Така? Мислам, одличен дизајн е. Ова е неверојатен пронајдок, цевка за живот. Во суштина можеш да шмукаш било каква вода низ ова и ќе стане пивка додека да стигне до твоите усни. Па, знаете, луѓето што се во очајни незгоди може да го користат ова. Ова е еден од моите омилени Worldchanging нешта на сите времиња. Ова е рингишпил измислен од компанијата Раундабоут (Roundabout), што пумпа вода како што децата си играат. Сериозно - дајте му аплауз на ова, навистина е одлично. И истата работа е вистинита за луѓе кои се во апсолутна криза. Така?
We're expecting to have upwards of 200 million refugees by the year 2020 because of climate change and political instability. How do we help people like that? Well, there's all sorts of amazing new humanitarian designs that are being developed in collaborative ways all across the planet. Some of those designs include models for acting, such as new models for village instruction in the middle of refugee camps. New models for pedagogy for the displaced. And we have new tools. This is one of my absolute favorite things anywhere. Does anyone know what this is?
Очекуваме да имаме повеќе од 200 милиони бегалци до 2020 година поради климатските промени и политичка нестабилност. Како да им помогнеме не луѓе во оваа состојба? Па, има секакви видови на неверојатни нови хуманитарни дизајни што се развиваат со соработка насекаде на планетата. Некои од тие дизајни вклучуваат модели за глумење, како што се нови модели за предавање во села во центарот на бегалски кампови. Нови модели за педагогија за раселените. И имаме нови алатки. Ова е едно од моите апсолутни омилени нешта било каде. Дали некој знае што е ова?
Audience: It detects landmines.
Публиката: Детектира мини.
Alex Steffen: Exactly, this is a landmine-detecting flower. If you are living in one of the places where the roughly half-billion unaccounted for mines are scattered, you can fling these seeds out into the field. And as they grow up, they will grow up around the mines, their roots will detect the chemicals in them, and where the flowers turn red you don't step. Yeah, so seeds that could save your life. You know?
Точно, ова е цвеќе-детектор за нагазни мини. Ако живееш во едно од местата каде што отприлика половина милијарда неевидентирани мини се распослани, можеш да ги фрлиш овие семиња во полето. Како што растат, ќе растат околу мините, нивните корења ќе ги детектираат хемикалиите во нив, и каде што цвеќињата се црвени не стапнуваш. Да, значи семињата може да Ви го спасат животот. Знаете?
(Applause)
(Аплауз)
I also love it because it seems to me that the example, the tools we use to change the world, ought to be beautiful in themselves. You know, that it's not just enough to survive. We've got to make something better than what we've got. And I think that we will. Just to wrap up, in the immortal words of H.G. Wells, I think that better things are on the way. I think that, in fact, that "all of the past is but the beginning of a beginning. All that the human mind has accomplished is but the dream before the awakening." I hope that that turns out to be true. The people in this room have given me more confidence than ever that it will.
Јас го сакам исто така затоа што мене ми изгледа дека примерот, алатките што ги користиме да го смениме светот, мораат да бидат убави самите по себе. Знаете, дека не е само доволно да се преживее. Мораме да направиме нешто подобро од тоа што го имаме. И јас мислам дека ќе направиме. Само да привршам, во бесмртните зборови на Х.Г. Велс, Јас мислам дека подобри нешта се на пат. Јас мислам дека, всушност, дека “целото минато е само почеток на почеток. Сето тоа што човечката мисла постигнала е само сон пред разбудувањето.“ Јас се надевам дека ова ќе се покаже како вистина. Луѓето во оваа соба ми даваат повеќе доверба од било кога дека ќе се покаже како вистина.
Thank you very much.
Ви благодарам многу.
(Applause)
(Аплауз)