Two years ago, I set off from central London on the Tube and ended up somewhere in the east of the city walking into a self-storage unit to meet a guy that had 2,000 luxury polo shirts for sale. And as I made my way down the corridor, a broken, blinking light made it just like the cliche scene from a gangster movie. Our man was early, and he was waiting for me in front of a unit secured with four padlocks down the side. On our opening exchange, it was like a verbal sparring match where he threw the first punches. Who was I? Did I have a business card? And where was I going to sell? And then, he just started opening up, and it was my turn. Where were the polo shirts coming from? What paperwork did he have? And when was his next shipment going to arrive? I was treading the fine line between asking enough questions to get what I needed and not enough for him to become suspicious, because what he didn't know is that I'm a counterfeit investigator,
Пре две године сам кренуо подземном из централног Лондона и завршио негде у источном делу града, ушао у пословно складиште да се сретнем са момком који је имао 2 000 луксузних поло мајица за продају. Док сам пролазио ходником, због поквареног трепћућег светла деловало је као да сам у отрцаној сцени из гангстерског филма. Поменути човек је поранио и чекао ме је испред складишта закључаног са четири катанца са стране. Почетак нашег разговора личио је на вербални боксерски меч у ком је ме је он напао са неколико удараца. Ко сам? Да ли имам визиткарту? И где ћу продавати робу? Затим је почео да се отвара и дошао је ред на мене. Одакле долазе поло мајице? Какву је документацију имао? Када ће стићи његова следећа пошиљка? Ходао сам по танкој линији између постављања довољно питања да бих чуо оно што ми је потребно и непостављања превише питања да он не би постао сумњичав, јер није знао да сам истражитељ за фалсификовање робе,
(Laughter)
(Смех)
and after 20 minutes or so of checking over the product for the telltale signs of counterfeit production -- say, badly stitched labels or how the packaging had a huge brand logo stamped all over the front of it -- I was finally on my way out, but not before he insisted on walking down to the street with me and back to the station.
а након двадесетак минута проверавања робе да бих открио знакове фалсификаторске производње - рецимо, лоше зашивених етикета или огромне ознаке бренда која се налазила посвуда на предњој страни паковања - коначно сам се спремао да изађем, али је он пре тога инсистирао да ме испрати до краја улице и до станице.
And the feeling after these meetings is always the same: my heart is beating like a drum, because you never know if they've actually bought your story, or they're going to start following you to see who you really are. Relief only comes when you turn the first corner and glance behind, and they're not standing there. But what our counterfeit polo shirt seller certainly didn't realize is that everything I'd seen and heard would result in a dawn raid on his house, him being woken out of bed by eight men on his doorstep and all his product seized. But this would reveal that he was just a pawn at the end of a counterfeiting network spanning three continents, and he was just the first loose thread that I'd started to pull on in the hope that it would all unravel.
Осећај након оваквих састанака увек је исти - срце ми лупа као помахнитало, јер никада не знате да ли сте им продали причу или ће почети да вас прате да би видели ко сте заиста. Олакшање се јавља тек када скренете иза првог угла и баците поглед иза, а они нису тамо. Али наш фалсификаторски продавац поло мајица засигурно није знао да ће све оно што сам видео и чуо имати за резултат рацију у његовој кући у зору, када ће га пробудити осморица мушкараца на прагу и када ће му сва роба бити заплењена. Али, ово ће обелоданити да је он само пион на крају фалсификаторске лесвице која се протеже на три континента и да је био само први траг за који сам се ухватио у нади да ће се све разоткрити.
Why go through all that trouble? Well, maybe counterfeiting is a victimless crime? These big companies, they make enough money, so if anything, counterfeiting is just a free form of advertising, right? And consumers believe just that -- that the buying and selling of fakes is not that big a deal. But I'm here to tell you that that is just not true. What the tourist on holiday doesn't see about those fake handbags is they may well have been stitched together by a child who was trafficked away from her family, and what the car repair shop owner doesn't realize about those fake brake pads is they may well be lining the pockets of an organized crime gang involved in drugs and prostitution. And while those two things are horrible to think about, it gets much worse, because counterfeiting is even funding terrorism. Let that sink in for a moment.
Чему толика мука? Па, можда је фалсификовање злочин без жртава? Ове велике компаније зарађују довољно новца, па, ако ништа друго, фалсификовање је само бесплатна врста рекламе, зар не? А потрошачи верују управо у то, да куповина и продаја копија није велика ствар. Али, овде сам да бих вам рекао да то једноставно није тачно. Туриста на одмору не види да је делове ових копија торби можда зашивало дете које је као бело робље одведено од своје породице, а власник аутомеханичарске радње не схвата да те копије папучица кочница можда пуне џепове организоване криминалистичке банде укључене у послове с дрогом и проституцијом. Иако је грозно размишљати о овим двема стварима, постаје још много горе, јер фалсификовање робе чак финансира тероризам. Размислимо на тренутак о томе.
Terrorists are selling fakes to fund attacks, attacks in our cities that try to make victims of all of us. You wouldn't buy a live scorpion, because there's a chance that it would sting you on the way home, but would you still buy a fake handbag if you knew the profits would enable someone to buy bullets that would kill you and other innocent people six months later? Maybe not.
Терористи продају копије да финансирају нападе, нападе у нашим градовима, који од свих нас покушавају да направе жртве. Не бисте купили живу шкорпију јер постоји шанса да ће вас убости на путу до куће, али да ли бисте ипак купили копију торбе ако знате да би зарада од тога омогућила некоме да купи метке који би убили вас и друге невине људе шест месеци након тога? Можда не бисте.
OK, time to come clean. In my youth -- yeah, I might look like I'm still clinging on to it a bit -- I bought fake watches while on holiday in the Canary Islands. But why do I tell you this? Well, we've all done it, or we know someone that's done it. And until this very moment, maybe you didn't think twice about it, and nor did I, until I answered a 20-word cryptic advert to become an intellectual property investigator. It said "Full training given and some international travel." Within a week, I was creating my first of many aliases, and in the 10 years since, I've investigated fake car parts, alloy wheels, fake pet grooming tools, fake bicycle parts, and, of course, the counterfeiter's favorite, fake luxury leather goods, clothing and shoes.
Добро, време је да се ствари изнесу на видело. У својој младости - да, можда делује као да сам још увек млад - купио сам копије сатова док сам био на одмору на Канарским острвима. Али, зашто вам ово причам? Па, сви смо то радили или знамо некога ко је то радио. И до овог тренутка можда нисте добро размислили о томе, а нисам ни ја све док се нисам јавио на шифровани оглас од двадесет речи да постанем истражитељ за интелектуално власништво. Писало је: „Обезбеђена комплетна обука и интернационална путовања.“ За недељу дана сам радио на првом од својих многих лажних идентитета, а током 10 наредних година истраживао сам копије ауто делова, алуминијумске фелне, копије опреме за негу љубимаца, копије делова за бицикл и, наравно, омиљену ствар за истражитеље, копије луксузне кожне галантерије, одеће и ципела.
And what I've learned in the 10 years of investigating fakes is that once you start to scratch the surface, you find that they are rotten to the core, as are the people and organizations that are making money from them, because they are profiting on a massive, massive scale. You can only make around a hundred to 200 percent selling drugs on the street. You can make 2,000 percent selling fakes online with little of the same risks or penalties. And this quick, easy money then goes on to fund the more serious types of crime, and it pays the way to making these organizations, these criminal organizations, look more legitimate.
Током десет година истраживања копија научио сам да, када загребете по површини, откријете да су труле до сржи, као и људи и организације који од тога зарађују, јер зарађују велики, велики новац. Можете да зарадите тек око 100 до 200 посто продајући дрогу на улици. Можете да остварите добит од 2 000 посто ако продајете копије на интернету уз само неке од истих ризика или казни. А овај брзо, лако зарађени новац онда одлази на финансирање озбиљнијих врста злочина и користи се да ове организације, ове криминалне организације, делују легитимније.
So let me bring you in on a live case. Earlier this year, a series of raids took place in one of my longest-running investigations. Five warehouses were raided in Turkey, and over two million finished counterfeit clothing products were seized, and it took 16 trucks to take that all away. But this gang had been clever. They had gone to the lengths of creating their own fashion brands, complete with registered trademarks, and even having photo shoots on yachts in Italy. And they would use these completely unheard-of and unsuspicious brand names as a way of shipping container loads of fakes to shell companies that they'd set up across Europe. And documents found during those raids found that they'd been falsifying shipping documents so the customs officials would literally have no idea who had sent the products in the first place. When police got access to just one bank account, they found nearly three million euros had been laundered out of Spain in less than two years, and just two days after those raids, that gang were trying to bribe a law firm to get their stock back. Even now, we have no idea where all that money went, to who it went to, but you can bet it's never going to benefit the likes of you or me.
Дозволите да вас упутим у један стварни случај. Нешто раније ове године десио се низ рација у једној од истрага којима се најдуже бавим. Извршене су рације у пет складишта у Турској, а више од два милиона готових копија комада одеће је заплењено и било је потребно 16 камиона да све то однесу. Али, ова банда је била паметна. Отишли су дотле да су направили сопствене модне брендове, укључујући и заштитне знаке, а чак су имали и фотографска снимања на јахтама у Италији. Користили су ова потпуно непозната и нимало сумњива имена брендова као начин да се транспортују контејнери препуни копија до фиктивних компанија које су основали широм Европе. Документација пронађена током ових рација открила је да су фалсификовали документацију о транспорту робе да цариници буквално не би имали појма ко је уопште послао робу. Када је полиција добила приступ само једном банковном рачуну, открила је да је скоро три милиона евра „опрано“ у Шпанији за мање од две године, а само два дана након ових рација, та банда је покушала да подмити адвокатску фирму да би повратила своју робу. Чак ни сада немамо појма где је сав тај новац отишао, коме је отишао, али будите сигурни да неће бити од користи људима као што смо ви или ја.
But these aren't just low-level street thugs. They're business professionals, and they fly first class. They trick legitimate businesses with convincing fake invoices and paperwork, so everything just seems real, and then they set up eBay and Amazon accounts just to compete with the people they've already sold fakes to.
Али, ово нису само ситни улични криминалци. Ово су пословни професионалци и путују првом класом. Они варају легитимне бизнисе помоћу убедљивих лажних фактура и документације, па све делује реално, а онда отварају рачуне на Ибеју и Амазону само да би били конкуренција људима којима су већ продали копије.
But this isn't just happening online. For a few years, I also used to attend automotive trade shows taking place in huge exhibition spaces, but away from the Ferraris and the Bentleys and the flashing lights, there'd be companies selling fakes: companies with a brochure on the counter and another one underneath, if you ask them the right questions. And they would sell me fake car parts, faulty fake car parts that have been estimated to cause over 36,000 fatalities, deaths on our roads each year.
Али, ово се не дешава само на интернету. Неколико година сам посећивао сајмове аутомобила који су се одржавали у огромним изложбеним просторима, али поред Ферарија, Бентлија и трепућућег светла постојале су компаније које су продавале копије, компаније са једном брошуром за пултом, а другом испод њега, ако бисте им поставили права питања. Продавале су ми копије ауто делова, неисправне копије ауто делова за које се процењује да су проузроковале преко 36 000 људских жртава, смртних случајева на нашим путевима сваке године.
Counterfeiting is set to become a 2.3-trillion-dollar underground economy, and the damage that can be done with that kind of money, it's really frightening ... because fakes fund terror. Fake trainers on the streets of Paris, fake cigarettes in West Africa, and pirate music CDs in the USA have all gone on to fund trips to training camps, bought weapons and ammunition, or the ingredients for explosives. In June 2014, the French security services stopped monitoring the communications of Said and Cherif Kouachi, the two brothers who had been on a terror watch list for three years. But that summer, they were only picking up that Cherif was buying fake trainers from China, so it signaled a shift away from extremism into what was considered a low-level petty crime. The threat had gone away. Seven months later, the two brothers walked into the offices of Charlie Hebdo magazine and killed 12 people, wounded 11 more, with guns from the proceeds of those fakes. So whatever you think, this isn't a faraway problem happening in China. It's happening right here.
Фалсификовање је на путу да постане илегална економија вредна 2,3 билиона долара, а штета која се може проузроковати са толико новца је заиста застрашујућа јер копије финансирају тероризам. Копије патика на улицама Париза, копије цигарета у Западној Африци и пиратски музички цедеови у САД-у финансирају путовања до кампова за обуку, куповину оружја и муниције или материјала за екплозиве. Јуна 2014. године су француске службе безбедности престале да прате комуникацију Саида и Шерифа Куачија, двојице браће којa су билa на списку терориста за праћење три године. Али, тог лета су само добијали информацију да Шериф купује копије патика из Кине, те је то наговештавало прелазак са екстремизма у оно што се сматрало неважним, ситним злочином. Претња је нестала. Седам месеци након тога, ова два брата су ушла у канцеларије часописа „Шарли ебдо“ и убила дванаесторо људи, ранила још једанаесторо, са пушкама купљеним новцем зарађеним продајом ових копија. Па, шта год мислили, ово није далеки проблем у Кини. Дешава се баш овде.
And Paris is not unique. Ten years earlier, in 2004, 191 people lost their lives when a Madrid commuter train was bombed. The attack had been partly funded by the sale of pirate music CDs in the US. Two years prior to that, an Al Qaeda training manual recommended explicitly selling fakes as a good way of supporting terror cells.
А Париз није једини случај. Десет година пре тога, 2004. године, 191 особа је изгубила живот када је бомбардован мадридски путнички воз. Напад је делимично финансиран продајом пиратских музичких цедеова у САД. Две године пре тога, приручник за обуку Ал Каиде експлицитно је препоручио продају копија као добар начин за подршку терористичким јединицама.
But despite this, despite the evidence connecting terrorism and counterfeiting, we do go on buying them, increasing the demand to the point where there's even a store in Turkey called "I Love Genuine Fakes." And you have tourists posing with photographs on TripAdvisor, giving it five-star reviews. But would those same tourists have gone into a store called "I Love Genuine Fake Viagra Pills" or "I Genuinely Love Funding Terrorism"? I doubt it.
Али, упркос овоме, упркос доказу који повезује тероризам са фалсификовањем, ми настављамо да купујемо те копије, повећавајући потражњу све док се не отвори чак и радња у Турској под именом „Волим оригиналне копије“. Имате туристе који позирају на фотографијама на Трип адвајзору и који дају пет звездица у утисцима. Али, да ли би исти ови туристи отишли у радњу под именом „Волим оригиналне копије вијагре“ или „Заиста волим да финансирам тероризам“? Сумњам.
Many of us think that we're completely helpless against organized crime and terrorism, that we can do nothing about the next attack, but I believe you can. You can by becoming investigators, too. The way we cripple these networks is to cut their funding, and that means cutting the demand and changing this idea that it's a victimless crime. Let's all identify counterfeiters, and don't give them our money.
Многи од нас мисле да смо потпуно беспомоћни када се ради о организованом криминалу и тероризму, да ништа не можемо да учинимо по питању следећег напада, али ја верујем да можете. Можете тако што ћете и ви постати истражитељи. Ми онеспособљавамо ове мреже тако што им пресечемо изворе финансирања, а то значи смањење потражње и промену идеје о томе да је ово злочин без жртава. Хајде да сви идентификујемо фалсификаторе и да им не дамо наш новац.
So here's a few tips from one investigator to another to get you started. Number one: here's a typical online counterfeiter's website. Note the URL. If you're shopping for sunglasses or camera lenses, say, and you come across a website like medical-insurance-bankruptcy.com, start to get very suspicious.
Па, ево неколико савета од истражитеља истражитељима да бисте кренули. Под број један, ево типичног веб-сајта на интернету једног фалсификатора. Обратите пажњу на URL. Ако купујете наочаре за сунце или објектив за камеру, рецимо, и наиђете на веб-сајт као што је medical-insurance-bankruptcy.com, постаните веома сумњичави.
(Laughter)
(Смех)
Counterfeiters register expired domain names as a way of keeping up the old website's Google page ranking.
Фалсификатори региструју имена домена која нису више важећа као начин да задрже Гуглово рангирање старог веб-сајта.
Number two: is the website screaming at you that everything is 100 percent genuine, but still giving you 75 percent off the latest collection? Look for words like "master copy," "overruns," "straight from the factory." They could write this all in Comic Sans, it's that much of a joke.
Под бројем два, да ли веб-сајт вришти да је све 100 посто оригинално, али вам и даље даје 75 посто попуста на најновију колекцију? Потражите речи као што су „врхунска копија“, „навала“ и „право из фабрике“. Могу све ово да испишу комик санс фонтом; толико су смешне.
(Laughter)
(Смех)
Number three: if you get as far as the checkout page, and you don't see "https" or a padlock symbol next to the URL, you should really start thinking about closing the tab, because these indicate active security measures that will keep your personal and credit card information safe.
Под бројем три, ако стигнете чак до одјавне странице и не видите „https“ или симбол катанца одмах поред URL-а, треба да размишљате о томе да затворите тај прозор, јер је ово знак да постоје активне безбедносне мере које штите ваше личне информације, као и оне везане за кредитну картицу.
OK, last one: go hunting for the "Contact Us" page. If you can only find a generic webform, no company name, telephone number, email address, postal address -- that's it, case closed. You found a counterfeiter. Sadly, you're going to have to go back to Google and start your shopping search all over again, but you didn't get ripped off, so that's only a good thing.
Добро, последња ствар - потражите страницу „Контакт“. Ако можете само да пронађете општу веб-форму, без имена компаније, броја телефона, имејл адресе, поштанског броја - то је то; случај је решен. Пронашли сте фалсификатора. Нажалост, мораћете да се вратите на Гугл и започнете испочетка претрагу ради куповине, али вас нису одрали, а то може бити само добро.
As the world's most famous fictional detective would say, "Watson, the game is afoot." Only this time, my investigator friends, the game is painfully real.
Као што би најпознатији књижевни детектив рекао: „Вотсоне, игра је кренула.“ Али, овога пута, моји пријатељи истражитељи, игра је болно стварна.
So the next time you're shopping online, or perhaps wherever it is, look closer, question a little bit deeper, and ask yourself -- before you hand over the cash or click "Buy," "Am I sure this is real?" Tell your friend that used to buy counterfeit watches that he may just have brought the next attack one day closer. And, if you see an Instagram advert for fakes, don't keep scrolling past, report it to the platform as a scam.
Па, следећи пут када купујете на интернету или можда било где другде, погледајте боље, испитајте дубље и запитајте се пре него што дате новац или одаберете опцију „Купи“: „Да ли засигурно знам да је ово оригинално?“ Реците пријатељу који је куповао копије сатова да је можда управо приближио следећи напад за један дан. И ако видите огласе за копије на Инстаграму, немојте наставити да скролујете, већ пријавите то платформи као превару.
Let's shine a light on the dark forces of counterfeiting that are hiding in plain sight. So please, spread the word and don't stop investigating.
Бацимо светло на тамне силе фалсификовања које нам се крију испред носа. Молим вас да проширите вести и да не престанете да истражујете.
Thank you.
Хвала вам.
(Applause)
(Аплауз)