Now, I want to start with a question: When was the last time you were called "childish"? For kids like me, being called childish can be a frequent occurrence. Every time we make irrational demands, exhibit irresponsible behavior, or display any other signs of being normal American citizens, we are called childish. Which really bothers me. After all, take a look at these events: Imperialism and colonization, world wars, George W. Bush. Ask yourself, who's responsible? Adults.
Сега сакам да почнам со едно прашање: Кога последен пат ве нарекле детинест/а? На деца како мене, често ни се случува да не наречат детинести. Секој пат кога имаме ирационални барања, кога се однесуваме неодговорно, или оддаваме било какви други знаци дека сме нормални американски граѓани, не нарекуваат детинести, што многу ми пречи. На крајот на краиштата, погледнете ги овие настани: Империјализам и колонизација, светски војни, Џорџ В. Буш. Прашајте се: кој е одговорен за ова? Возрасните.
Now, what have kids done? Well, Anne Frank touched millions with her powerful account of the Holocaust. Ruby Bridges helped to end segregation in the United States. And, most recently, Charlie Simpson helped to raise 120,000 pounds for Haiti, on his little bike. So as you can see evidenced by such examples, age has absolutely nothing to do with it. The traits the word "childish" addresses are seen so often in adults, that we should abolish this age-discriminatory word, when it comes to criticizing behavior associated with irresponsibility and irrational thinking.
Е сега, што имаат направено децата? Па, Ана Франк допре до милиони со нејзиниот моќен опис на Холокаустот Руби Бриџиз помогна во елиминацијата на сегрегацијата во САД и, во поскоро време, Чарли Симпсон помогна да се соберат 120.000 фунти за Хаити со неговиот мал велосипед. Значи, како што можете да видите од овие примери возраста апсолутно не е фактор. Карактеристиките на кои се однесува зборот детинест толку често се среќаваат кај возрасните, што треба да го укинеме овој дискриминирачки збор кога критикуваме однесување што е поврзано со неодговорност и нерационално размислување.
(Applause)
(Аплауз)
Thank you.
Благодарам.
Then again, who's to say that certain types of irrational thinking aren't exactly what the world needs? Maybe you've had grand plans before, but stopped yourself, thinking, "That's impossible," or "That costs too much," or "That won't benefit me." For better or worse, we kids aren't hampered as much when it comes to thinking about reasons why not to do things. Kids can be full of inspiring aspirations and hopeful thinking, like my wish that no one went hungry, or that everything were free, a kind of utopia. How many of you still dream like that, and believe in the possibilities? Sometimes a knowledge of history and the past failures of Utopian ideals can be a burden, because you know that if everything were free, then the food stocks would become depleted and scarce and lead to chaos. On the other hand, we kids still dream about perfection. And that's a good thing, because in order to make anything a reality, you have to dream about it first.
Од друга страна, од каде знаеме дека одредени видови ирационално размислување не е токму она што му е потребно на светот? Можеби порано сте имале големи идеи но сте се запреле, бидејќи сте помислиле: Ова е невозможно или чини премногу или нема да ми е од корист. За добро или лошо, ние децата не навлегуваме до толку кога станува збор за смислување причини зошто да не направиме нешто. Децата можат да имаат бројни инспиративни аспирации и надежни размислувања, како мојата желба никој да не биде гладен или утопија во која се е бесплатно. Колку од вас се уште сонуваат вака и веруваат во можностите? Понекогаш познавањето на историјата и минатите неуспеси на утописките идеали можат да бидат товар, затоа што знаете дека ако се е бесплатно, резервите од храна ќе се потрошат, ќе станат оскудни и ќе доведат до хаос. Од друга страна, ние децата сеуште сонуваме за совршенство. И тоа е добро бидејќи, за било што да стане реалност, треба прво да се сонува.
In many ways, our audacity to imagine helps push the boundaries of possibility. For instance, the Museum of Glass in Tacoma, Washington, my home state -- yoohoo, Washington!
Во многу погледи, нашата храброст да фантазираме помага во поместувањето на гранците на возможното. На пример, Музејот на Стакло во Такома, Вашингтон, мојата држава -- јуху Вашингтон --
(Applause)
(Аплауз)
has a program called Kids Design Glass, and kids draw their own ideas for glass art. The resident artist said they got some of their best ideas from the program, because kids don't think about the limitations of how hard it can be to blow glass into certain shapes, they just think of good ideas. Now, when you think of glass, you might think of colorful Chihuly designs, or maybe Italian vases, but kids challenge glass artists to go beyond that, into the realm of brokenhearted snakes and bacon boys, who you can see has meat vision.
има програма што се вика "Деца дизајнираат стакло" и децата цртаат свои идеи за уметност од стакло. Е сега, резидентните уметници рекоа дека некои од најдобрите идеи ги добиле преку оваа програма, поради тоа што децата не размислуваат за ограничувањата на тоа колку може да биде тешко да се дува стакло во одредени форми. Тие само смислуваат добри идеи. Е сега, кога ќе помислите на стакло, можеби помислувате на шарените дезени на Чихули или можеби на италијански вази, но децата ги предизвикуваат уметниците да отидат подалеку во светот на змии со скршени срца и момчето од сланина, кое како што можете да видите има визија за месото.
(Laughter)
(Смеење)
Now, our inherent wisdom doesn't have to be insider's knowledge. Kids already do a lot of learning from adults, and we have a lot to share. I think that adults should start learning from kids. Now, I do most of my speaking in front of an education crowd -- teachers and students, and I like this analogy: It shouldn't be a teacher at the head of the class, telling students, "Do this, do that." The students should teach their teachers. Learning between grown-ups and kids should be reciprocal. The reality, unfortunately, is a little different, and it has a lot to do with trust, or a lack of it.
Е сега, нашата наследна мудрост не мора да биде интерно знаење. Децата веќе многу учат од возрасните, и имаме многу за споделување. Мислам дека возрасните треба да почнат да учат од децата. Е сега, јас најчесто зборувам пред образована публика, наставници и ученици, и ми се допаѓа оваа аналогија. Не треба само да има наставник на чело на училницата кој ќе им кажува на учениците "направето го ова, направето го она." Учениците треба да ги учат наставниците. Учењето меѓу возрасните и децата треба да биде реципроцитетно. Реалноста, за жал, е малку поинаква, и многу има врска со довербата, или недостатокот на доверба.
Now, if you don't trust someone, you place restrictions on them, right? If I doubt my older sister's ability to pay back the 10 percent interest I established on her last loan, I'm going to withhold her ability to get more money from me, until she pays it back.
Е сега, ако немате доверба во некого, им поставувате рестрикции, така? Ако јас се сомневам во способноста на сестра ми да ја врати каматата од 10 посто која и ја поставив на последниот заем, јас ќе и ја ограничам способноста да добие уште пари од мене додека не ми ги врати парите. (Смеење)
(Laughter)
Ова, патем, е вистинска случка.
True story, by the way. Now, adults seem to have a prevalently restrictive attitude towards kids, from every "Don't do that, don't do this" in the school handbook, to restrictions on school Internet use. As history points out, regimes become oppressive when they're fearful about keeping control. And although adults may not be quite at the level of totalitarian regimes, kids have no or very little say in making the rules, when really, the attitude should be reciprocal, meaning that the adult population should learn and take into account the wishes of the younger population.
Е сега, се чини дека возрасните имаат превентивно рестриктивен став кон децата, од секое "немој ова," "немој она" во школските учебници, до рестрикции во користењето на интернет во училиштата. Како што ни посочува историјата, режимите стануваат угнетувачки кога се плашат да не ја изгубат контролата. И, иако возрасните не се баш на ниво на тоталитарни режими, децата немаат, или имаат многу малку, глас во поставувањето на правилата, кога ставот всушност треба да биде реципроцитетен, што значи дека возрасната популација треба да учи од и да ги зема предвид желбите
Now, what's even worse than restriction, is that adults often underestimate kids' abilities. We love challenges, but when expectations are low, trust me, we will sink to them. My own parents had anything but low expectations for me and my sister. Okay, so they didn't tell us to become doctors or lawyers or anything like that, but my dad did read to us about Aristotle and pioneer germ-fighters, when lots of other kids were hearing "The Wheels on the Bus Go Round and Round." Well, we heard that one too, but "Pioneer Germ Fighters" totally rules.
на младата популација. Е сега, она што е уште пострашно од рестрикции е тоа што возрасните често ги потценуваат способностите на децата. Ние сакаме предизвици, но кога очекувањата се ниски, верувајте, ќе се спуштиме до нив. Моите родители имаа се' освен ниски очекувања за мене и сестра ми. Добро, не ни кажаа да станеме доктори или адвокати или нешто слично, ама татко ми ни читаше за Аристотел и за пионерите во биолошката војна (книга) кога многу други деца слушаа "Ринги-ринги-рингишпил." Добро, и ние ја слушавме таа песна, ама "Пионерите во биолошката војна" е закон!
(Laughter)
(Смеење)
I loved to write from the age of four, and when I was six, my mom bought me my own laptop equipped with Microsoft Word. Thank you, Bill Gates, and thank you, Ma. I wrote over 300 short stories on that little laptop, and I wanted to get published. Instead of just scoffing at this heresy that a kid wanted to get published, or saying wait until you're older, my parents were really supportive. Many publishers were not quite so encouraging. One large children's publisher ironically said that they didn't work with children. Children's publisher not working with children? I don't know, you're kind of alienating a large client there.
Јас многу сакав да пишувам уште од четири годишна возраст, а кога имав шест години мајка ми ми купи лаптоп опремен со Microsoft Word. Му благодарам на Бил Гејтс и ти благодарам тебе мамо. Напишав над 300 раскази на тој мал лаптоп и сакав да ги објавам. Наместо само да се подбиваат со овој ерес дека едно дете сака да ја објави својата работа, или наместо да ми кажат да почекам да пораснам, моите родители беа полни со поддршка. Голем број издавачи не се поставија толку охрабрувачки. Една голема издавачка куќа за деца иронично ми кажа дека не работат со деца. Издавачка куќа за деца не работи со деца? Што знам, ми се чини дека овде одвраќате доста голем клиент.
(Laughter)
(Смеење)
One publisher, Action Publishing, was willing to take that leap and trust me, and to listen to what I had to say. They published my first book, "Flying Fingers," you see it here. And from there on, it's gone to speaking at hundreds of schools, keynoting to thousands of educators, and finally, today, speaking to you.
Е сега, еден издавач, Action Publishing, реши да го преземе ризикот и да ми верува и да слушне што имав да кажам. Ја издадоа мојата прва книга, "Летечки прсти" -- ја гледате тука -- и од тогаш наваму, стигнав да зборувам пред стотици училишта, да држам говори за илјадници едукатори, и конечно, денес, да ви зборувам вам.
I appreciate your attention today, because to show that you truly care, you listen. But there's a problem with this rosy picture of kids being so much better than adults. Kids grow up and become adults just like you.
Го ценам вашето внимание денеска, бидејќи за да навистина покажете дека се грижите, вие слушате. Но има проблем со оваа розова слика во која децата се многу подобри од возрасните. Децата пораснуваат и стануваат возрасни како вас.
(Laughter)
(Смеење)
Or just like you? Really? The goal is not to turn kids into your kind of adult, but rather, better adults than you have been, which may be a little challenging, considering your guys' credentials.
Или, навистина, исти како вас? Целта не е да ги претворите децата во вашата визија за возрасни, туку во подобри возрасни отколку што сте биле вие, што може да претставува предизвик,
(Laughter)
ако се земат предвид вашите достигнувања,
But the way progress happens, is because new generations and new eras grow and develop and become better than the previous ones. It's the reason we're not in the Dark Ages anymore. No matter your position or place in life, it is imperative to create opportunities for children, so that we can grow up to blow you away.
но напредокот настанува поради тоа што новите генерации и новите подрачја растат и се развиваат и стануваат подобри од претходните. Токму поради тоа веќе не сме во Мрачното Доба. Без разлика на вашата позиција во животот, неопходно е да се создадат можности за децата за да пораснеме и да ве запрепастиме.
(Laughter)
(Смеење)
Adults and fellow TEDsters, you need to listen and learn from kids, and trust us and expect more from us. You must lend an ear today, because we are the leaders of tomorrow, which means we're going to take care of you when you're old and senile. No, just kidding.
Драги возрасни и TED-овци, треба да ги слушате и да учите од децата и да ни верувате и да очекувате повеќе од нас. Морате да не ислушате денес, затоа што утре ние ќе бидеме лидерите, што значи дека ќе се грижиме за вас кога ќе бидете стари и сенилни. Не, се шегувам.
(Laughter)
Не, навистина, ние ќе бидеме следната генерација,
No, really, we are going to be the next generation, the ones who will bring this world forward. And in case you don't think that this really has meaning for you, remember that cloning is possible, and that involves going through childhood again, in which case you'll want to be heard, just like my generation. Now, the world needs opportunities for new leaders and new ideas. Kids need opportunities to lead and succeed. Are you ready to make the match? Because the world's problems shouldn't be the human family's heirloom.
оние кои ќе го унапредуваат светот. И ако случајно мислите дека ова нема значење за вас не заборавајте дека клонирањето е возможно и дека подразбира повторно доживување на детството, во кој случај и вие ќе сакате да бидете ислушани исто како и мојата генерација. Е сега, на светот му се потребни можности за нови лидери и нови идеи. На децата им се потребни можности да водат и да успеат. Дали сте спремни да ни го овозможите тоа? Затоа што светските проблеми не би требало да бидат наследство на семејството на човештвото.
Thank you.
Благодарам.
(Applause)
(Аплауз)
Thank you. Thank you.
Ви благодарам. Благодарам.